Уважени члан Крунског већа, историчар, директор Балканолошког института САНУ и некадашњи амбасадор у Грчкој, Канади и Француској, господин Душан Т. Батаковић, преминуо је данас, 27. јула 2017. у Београду у 61. години.
Удружење Краљевина Србија упућује најискреније саучешће породици господина Батаковића.
Датум и време сахране ће накнадно бити јављени.
Душан Т. Батаковић рођен је у Београду 23. априла 1957, био је српски историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ и некадашњи амбасадор СРЈ, СЦГ и Србије у Грчкој, Канади и Француској и члан Крунског већа Њ.К.В. Престолонаследника Александра.
Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1982, где је и магистрирао 1988. Докторске студије (1991 — 1996) завршио је на Сорбони у Паризу (Université de Paris – Sorbonne, Paris IV) где је у јануару 1997. докторирао с тезом: „Француска и стварање парламентарне демократије у Србији 1830 — 1914.” (La France et la formation de la démocratie parlementaire en Serbie 1830-1914).
У Историјском институту радио је од 1983. до 1992, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Члан уредништва Књижевне речи (1985 — 1989), Задужбине (1990 — 1994) и Књижевних новина (1991 — 1998). Члан Управног одбора Српске књижевне задруге, и члан Председништва СКЗ (1996-1999).
Од априла 1998. на Филозофском факултету у Београду предаје Увод у историјске студије и Општу историју новог века.
После мандата амбасадора у Грчкој (2001—2005), Батаковић је у јулу 2005. именован за саветника председника Србије, а у октобру исте године изабран за директора Балканолошког института САНУ, главног уредника годишњака Balcanica и посебних издања Института. У септембру 2008. изабран је изабран и за председника српског комитета Међунородне асоцијације за проучавање југоисточне Европе (AIESEE). Члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од новембра 2005. до јула 2007. Батаковић је у јулу 2007, указом председника Србије, именован за амбасадора Србије у Канади, а у јануару 2009. за амбасадора Србије у Француској. Шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу (2009—2011).
Уз серију предавања на више европских и америчких универзитета, Батаковић је, у оквиру Фондације за европску историју и цивилизацију (La Fondation pour une histoire de la civilisation européenne), са седиштем у Паризу, био представник Балкана у жирију за Европску награду из историје (1995—2000).
Батаковић је објавио и приредио већи број књига (монографија, зборника чланака, мемоара и грађе) и преко стотину научних радова. Његова истраживања посвећена су српско-албанским односима, проучавању утицаја религије и идеологије на балканске и јужнословенске национализме, европскиим оквирима српске историје, француско-српским односима, као и утицају комунизма на развој Србије. Његова синтеза о прошлости југословенског простора (La Yougoslavie : nations, religions, idéologies) у списку је литературе на основним и постдипломским студијама на француским универзитетима, као и на франкофонским универзитетима у Швајцарској, Белгији и Канади. Нова историја српског народа, (Београд, 2000), коју је Батаковић приредио и написао уз сарадњу још тројице српских историчара, преведена је најпре на корејски језик 2000. г. у Сеулу, а на француски 2005. (Histoire du peuple serbe). Приредио је за штампу Мемоаре армијског генерала Панте Драшкића и Дневник из балканских ратова српског посланика у Петрограду, Димитрија Поповића.
Уз монографије на француском језику (Kosovo. La spirale de la haine; Kosovo. Un conflit sans fin?), у међународној литератури су редовно цитиране и његове монографије на енглеском језику: The Kosovo Chronicles као и историја босанско-херцеговачких Срба (The Serbs of Bosnia and Herzegovina. History and Politics).
Аутор документарне телевизијске серије Црвено доба, историјског серијала у пет наставака, Батаковић је, уз сарадњу млађих историчара, кроз бројна сведочења жртава и њихових потомака, обрадио феномен црвеног терора, комунистичких злочина у Србији и Црној Гори (1944—1947).
Од марта 2009. до децембра 2012. године био је амбасадор Републике Србије у Француској.
Године 2010. Батаковић је изабран за члана Светске академије уметности и науке World Academy of Art and Science (WAAS).
У фебруару 2013. године Батаковић је поново изабран за директора Балканолошког института САНУ.
Носилац Ордена Белог орла, Велики крст (Краљевски дом Карађорђевића), Ордена академских палми, Официр (Француска) и Ордена феникса, Велики крст (Грчка).
