У овој години пуној значајних јубилеја ускоро нас очекује још једна, тужна годишњица – 80 година од атентата у Марсеју и убиства Њ.В. Витешког Краља Александра I.

Тим поводом објављујемо текст нашег највећег научника, Николе Тесле, написан после смрти Витешког Краља и објављен у „Њујорк тајмсу“, а као одговор на новинске чланке који су у америчкој штампи блатили блаженопочившег монарха.

    

 

У ЧАСТ КРАЉА АЛЕКСАНДРА

„Уреднику „Њујорк тајмса”,

Доста тога речено је о Југославији и њеним народима. Ипак, многи Американци имају погрешан утисак о томе јер су агитатори и политички непријатељи Југославије проширили гласине да се њени становници, који припадају различитим нацијама, међусобно активно мрзе и да их тиранска власт држи заједно против њихове воље. Истина је да сви Југословени – Срби, Славонци, Босанци, Херцеговци, Далматинци, Црногорци, Хрвати и Словенци припадају истој раси, говоре истим језиком и деле заједничке националне идеале и традиције.

   Завршетком Првог светског рата, краљ Александар је обезбедио политичко јединство у земљи и створио моћну и богату државу. Словени на Балкану су то поздравили са одушевљењем, али је било потребно време да се сви народи прилагоде новим условима. Ја сам рођен у Хрватској. Хрвати и Словенци никада нису били у позицији да се боре за своју независност. Срби су били ти који су се највише борили и цена извојеване слободе плаћена је српском крвљу. Сви истинољубиви Хрвати и Словенци тога се сећају са захвалношћу. Такође, они су свесни да Срби имају највећу способност и искуство у ратовању и да су најпозванији и најспремнији да упуте своје снаге у кризним тренуцима за земљу.

   Од како је напорима краља Александра уједињена, Југославија је била нападана од стране политичких непријатеља који су све учинили да је разбију, сејући семе неслоге и ширећи малициозне гласине. Тако се, на пример, књига Луја Адамича „Повратак у домовину”, коју је наводно писао под покровитељством Гугенхајмове награде за књижевност, бави политичким клеветама и оптужбама да су владар Југославије и његове идеје непопуларне, како у земљи тако и овде (у Америци). Адамичево оптуживање краља за разне ствари може бити одбачено са презиром, али једна ствар не може бити игнорисана.     Књига садржи тврдње које великог и неустрашивог човека, који је предводио свој народ у крвавим биткама представљају као слабића у смртном страху од атентата. Наводно, краљ је сваке ноћи спавао у другој соби и избегавао јавна места док их стотине његових помоћника не обезбеде за његово појављивање. Такве клевете урезале су се дубоко у срце сваког лојалног Југословена.

   Господин Адамич је веома гласан када описује мржњу и неслогу између Хрвата, Словенаца и Срба, али недавни догађаји оповргнули су његове тврдње. Земље, које су по мишљењу Адамича у отвореном сукобу, показале су своју оданост краљу попут Србије. О томе је писано у више извештаја „Њујорк тајмса”, међу којима је и изузетно снажан и драматичан опис сахране краља Александра. Смрт краља уздрмала је земљу до темеља, али се непријатељи Југославије узалуд надају њеном разбијању. Племенита крв великог човека само ће допринети јачању заједништва свих делова земље.  Александар ће заувек живети у сећању свог народа као херојска фигура импозантне величине. Попут Вашингтона и Линколна Југославије – као Вашингтон способан и неустрашив генерал који је ослободио своју земљу од угњетавања; као Линколн мудар вођа и патриота који је завршио у мучеништву.

   Никола Тесла

   Њујорк, 19. октобар 1934.“

Текст који шире објашњава целу ситуацију око оркестрираних напада на Краља Александра I и како га је, поред Николе Тесле бранио и наш други велики научник Михајло Пупин, можете прочитати на сајту „Политикиног забавника“ на линку: http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/tesla-i-pupin-brane-kralja