Најчешћа питања о Краљевском дому

  • 1. Да ли је српски Краљевски престо упражњен?

    Када је преминуо Краљ Петар II, његов једини син, Престолонаследник Александар, постао је нови Краљ. Пренос Краљевства био је моменталан, безуслован и неопозив.

    Док је Краљ жив, његов најстарији син је Престолонаследник, без обзира на то да ли је пунолетан или не. У тренутку смрти Престолонаследниковог оца Краља Петра II, Престолонаследник постаје Краљ и старешина Краљевске породице.

    Старешинство над Краљевском породицом и функција, као и достојанство Краља спојени су у истој личности. Њ.К.В. Престолонаследник Александар тренутно не користи званично титулу Краља, али то нема никаквог утицаја на његов положај и права. Положај и право Краља могу се напустити само чином формалне абдикације, у ком случају дотадашњи Престолонаследник аутоматски постаје нови Краљ.

  • 2. Како се у Србији наслеђује престо?

    Наслеђе се преноси у мушкој примогенитури, што значи од оца на најстаријег сина, све док постоји директна линија наслеђивања. Ако се директна линија прекине, начело примогенитуре се поново успоставља по старешинству првородства међу браћом последњег Монарха.

    То значи да редослед рођења деце Монарха условљава редослед њиховог права на наслеђе престола и да по том начелу не постоји компонента избора нити аутономне воље. У случају формалне абдикације било ког члана Краљевске породице на његово место у редоследу наслеђивања, то место аутоматски припада следећем члану Краљевске породице по старешинству првородства.

    Изузетно, ово се правило може и другачије уредити вољом Монарха који нема директног потомства.

    У Краљевској породици Србије, по стању месеца октобра 2007. године, редослед наслеђивања је следећи:

    Монарх (Александар II) (17. јули 1945. године)

    1. Њ.К.В. Принц Петар, син Њ.К.В. Престолонаследника Александра 1980. –
    2. Њ.К.В. Принц Филип (близанац) син Њ.К.В. Принца Александра 1982. –
    3. Њ.К.В. Принц Александар (близанац) син Њ.К.В. Престолонаследника Александра 1982 –
    4. Њ.К.В. Принц Никола , син Њ.К.В. Принца Томислава 1958 –
    5. Њ.К.В. Принц Ђорђе, син Њ.К.В. Принца Томислава 1984 –
    6. Њ.К.В. Принц Михајло, син Њ.К.В. Принца Томислава 1985 –
    7. Њ.К.В. Принц Владимир, син Њ.К.В. Принца Андреја 1964 –
    8. Њ.К.В. Принц Димитрије, син Њ.К.В. Принца Андреја 1965 –
  • 3. Ко данас сачињава Краљевски Дом Србије и Југославије?

    Краљевска породица Карађорђевић има своју Старију линију која произилази директно од Карађорђа преко његовог сина Кнеза Александра, унука Краља Петра I, праунука Краља Александра I, чукунунука Краља Петра II и чукун-чукунунука, садашњег старешине Краљевске породице, Александра II.

    Старија линија такође укључује све директне потомке било ког Краља из породице Карађорђевић, што се у овом тренутку односи на директне потомке Краља Александра I и Краља Петра II. Старија линија Краљевске породице данас се грана на три стране. Грану блаженопочившег Краља Петра II која је владајућа и данас је представљају Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, његови синови Принчеви Петар, Филип и Александар и његова супруга Принцеза Катарина.

    Грану блаженопочившег Краљевића Томислава представљају његови синови Принц Никола са својом супругом Принцезом Љиљаном и кћерком Принцезом Маријом, Принчеви Ђорђе и Михајло, кћерка Принцеза Катарина (г-ђа Дезмонда де Силве) и Принцеза удова Линда. Грану блаженопочившег Краљевића Андреја представљају његови синови Принц Владимир са својом супругом Принцезом Бригитом, Принц Димитрије и кћерке Принцезе Татјана и Лавинија, као и његова Принцеза удова Ева Марија.

    Старешина гране блаженопочившег Краљевића Томислава је Њ.К.В. Принц Никола.Старешина гране блаженопочившег Краљевића Андреја је Њ.К.В. Принц Владимир.

    Млађа линија Краљевске породице Карађорђевић, која нема никаквих наследних права, потиче од Карађорђа, а наставља се преко његовог сина Кнеза Александра и његовог сина Кнеза Арсена и унука Кнеза Павла, до праунука Кнеза Александра. Ту линију данас представља Њ.К.В. Кнез Александар са својом супругом Кнегињом Барбаром, његови синови Кнежеви Димитрије, Михаило, Сергије, Душан, његова кћерка Јелена, као и његова сестра Кнегиња Јелисавета (г-ђа Мануел Уљоа).

  • 4. Какве обавезе има Старешина Дома према члановима, а какве чланови према Старешини?

    Старешина Краљевске породице Престолонаследник Александар, неспорни је ауторитет за чланове Краљевске породице и њихов укупан статус у Краљевској породици произилази из његове воље. Старешина Краљевске породице Престолонаследник Александар је заштитник чланова породице, а они су дужни да поштују његов положај и одлуке. Односи у Краљевској породици регулишу се породичним Правилником за чланове породице који прописује Монарх. Част Старешине породице, част је читаве Краљевске породице, престола и Круне.

    Огрешење о част Старешине Краљевске породице равно је огрешењу о Краљевску породицу, престо и Круну. У случају теших огрешења о част Краљевске породице, Старешина може да донесе одлуку о суспензији титуле и ранга члана Краљевске породице, укључиво и искључење из састава Краљевске породице. Таква одлука обавезује читаву Краљевску породицу, све до окончања процедуре предвиђене Правилником.

    Важност и примена Правилника не зависе од фактичке власти Краља. Старешина Краљевске породице је Престолонаследник Александар. Он је извор легитимитета свих чланова породице. Без Старешине не постоји ни Краљевска породица, нити њени чланови могу имати привилегију ранга и титуле сами по себи.

  • 5. Ко има право на ранг и титулу?

    Сваки члан Краљевске породице може имати титулу и ранг. Под титулом се подразумева квалификација „Краљевско Височанство“ која по досадашњој пракси припада сваком члану Краљевске породице. Ранг је назив који одлуком Старешине и одредбама Правилника припада појединим члановима Краљевске породице, било по основу рођења, било по основу воље Старешине Краљевске породице.

    По Правилнику, сви синови Монарха су Принчеви (или Краљевићи), а сви остали чланови Краљевске породице, Кнежеви и Кнегиње. Међутим, како је последња верзија Правилника донета још 1930. године када је број чланова Краљевске породице био много мањи, постојећа пракса коју примењује Круна нешто је другачија. Тако се синови Старешине ословљавају као Принчеви, наследник Круне је Принц-Наследник (или Краљевић-Наследник), а сви припадници Старије линије Краљевске породице имају ранг Принца или Принцезе. Припадници Млађе линије имају право на ранг Кнеза и Кнегиње.

    Женски потомци чланова Краљевске породице имају право на титулу и ранг по основу чланства у Краљевској породици само до удаје. После тога, пракса је да Старешина Краљевске породице одобри личну титулу и ранг женским потомцима Краљевске породице, али без права преноса на супруга или потомство.

  • 6. Да ли су српски владари крунисани?

    Пракса је била различита. Српски владари су по правилу били миропомазани (изузетак је Књаз Милан Обреновић II, који је био већ тешко оболео када је ступио на престо), али је само Краљ Петар I и крунисан и миропомазан. Краљеви Александар I и Петар II нису ни крунисани ни миропомазани.

    Чин миропомазања је Света тајна, док је чин крунисања ритуал. Краљевски знаци или регалије, начињени су за крунисање Краља Петра I 1904. године и налазе се у Историјском музеју Србије у Београду. Ту спадају краљевска круна, скиптар, шар и краљевска порфира (огртач постављен хермелином).

  • 7. Да ли постојање Намесника значи да не постоји Краљ?

    Намесници управљају у име Краља, а не уместо Краља. Привилегије које поседује Краљева личност не могу се пренети на Намеснике, као ни прерогативи Круне. Посебне привилегије Намесника ни на који начин не нарушавају нити замењују привилегије Краља. Сходно томе, постојање Намесништва не значи упражњеност престола.

  • 8. Да ли је Краљ Петар II абдицирао?

    Краљ Петар II није никада абдицирао. Акт о абдикацији је формални чин, који мора постојати у писменој форми и бити прописно посведочен и оверен. Ступањем на снагу акта о абдикацији Краља, по правилу Престолонаследник моментално преузима функцију и власт Краља.

  • 9. Постоје ли живи директни потомци других националних владарских породица у Србији?

    У Србији нема директних живих потомака других националних Краљевских породица. Њ.К.В. Престолонаследник Александар по вишеструкој линији индиректно вуче порекло од преднемањићких српских жупана, као и од раних Немањића (од Стефана Немање до Краља Драгутина) и раних босанских Котроманића.

    Црногорски владарски род Петровића – Његоша има директно потомство у личности Принца Николе Петровића – Његоша и његовој деци, Принцу Борису и Принцези Алтинај, а по женској линији у постојећим генерацијама Карађорђевића.

  • 10. Шта су саветодавна тела Круне

    По Оснивачком акту од 15. фебруара 1992. године, саветодавна тела Круне су: Крунско веће, Крунски савет и Крунски кабинет (основан касније). Крунско веће је уже тело са највише десет чланова (не рачунајући чланове Краљевске породице) који се именују од стране Круне на неодређено време. Крунско веће се бави дневним пословима Круне.

    Крунски савет је шире тело са највише 30 чланова, које Круна именује са доживотним мандатом. Ово се тело бави стратешким питањима од највећег значаја за судбину народа, државе и Круне. Чланове Савета Круна именује са листе кандидата коју предлаже сам Савет. Круна може, по потреби, извршити именовање in pectore, што значи да је именовање извршено у дискрецији и за њега знају само Круна и лице које је именовано на такав начин. У изузетном случају, Круна може сазвати заједничку седницу свих саветодавних тела која се тада трансформишу у Крунски сабор.

    Саветодавним телима Круне председава Круна, која за послове координирања именује Канцелара, или послове Канцелара делегира неком од чланова Крунског већа. Круну отелотворује Старешина Краљевске породице.

    Чланови Крунског већа су Њ.К.В. Принц Наследник Петар, Њ.К.В. Принц Филип, Њ.К.В. Принц Александар, Драгомир Ацовић, Ђорђе Новаковић, Бранко Терзић, Душан Т. Батаковић и Душан Бабац.

    Чланови Крунског савета су академик Матија Бећковић, др Чедомир Антић, Ђорђе Ђуришић,  проф. др Мирослав Гашић, проф. др Драгољуб Кавран, академик Душан Ковачевић, Емир Кустурица, Предраг Марковић, проф. др Никола Моравчевић, проф. др Павле Николић, др Слободан Марковић, др Милан Париводић, академик Слободан Перовић, проф. др Богољуб Шијаковић, Владан Живуловић и академик Драгомир Виторовић.

    Чланови Крунског кабинета су Ђурђе Нинковић, Мирко Петровић, Владимир Гајић, Милорад Савићевић, проф. др Коста Чавошки, Владан Вукосављевић и Драгослав Мицић.

  • 11. Да ли је после 1970. Круна додељивала било какве титуле и ранг?

    Не. После смрти блаженопочившег Краља Петра II ниједна титула није била додељена било коме. Само су три сина (Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар) Њ.К.В. Престолонаследника Александра II рођени са титулама. Штавише, Круна је прихватила да женски чланови Краљевске породице који су рођени са титулама Принцеза могу да наставе да користе своје титуле чак и после склапања брака, а такође и у случају развода брака. Ова почаст је личне природе и не може бити пренета ни на њихове супруге, нити на њихово потомство.

    Пошто је Круна једини извор свих почасти Краљевске породице, ниједна титула нити ранг немају ваљаност уколико нису одобрени од стране Старешине Краљевске породице.

  • 12. Да ли је могуће изнети или отуђити било које предмете из Дворова на Краљевском имању на Дедињу?

    Сви предмети из Дворова на Краљевском имању на Дедињу потпуно су заштићени постојећим законима и не могу бити изнети без сагласности између Владе Србије и Њ.К.В. Престолонаследника Александра.

    Пре него што се Њ.К.В. Престолонаследник Александар уселио у кућу својих предака, направљен је потпун инвентар Дворова и потписан од опуномоћених представника Савезне Владе и Круне. Сви предмети су снимљени видео камером и фотографисани, а сва евиденција достављена у три примерка (1) Савезној Влади, (2) Круни и (3) националној институцији највишег реномеа.

  • 13. Да ли ће уметнички предмети из Краљевских Дворова на Дедињском Комплексу бити рестаурирани?

    Пројекат рестаурације и конзервације припрема се у тесној сарадњи са Министарством културе Републике Србије, Народним музејом, Народном библиотеком и Музејом примењених уметности и биће спроведен на начин и у облику који предложе ове националне установе највишег ауторитета и највећег угледа.

  • 14. Зашто је гроб бивше Титове љубавнице још увек на Краљевском имању?

    Госпођица Даворјанка Пауновић (1921-1946) је сахрањена у близини Белог Двора 1946. године. Њена судбина била је трагична, а Круна на њу гледа као на сведочанство давно прошлих времена и уколико њена породица не затражи да се њени посмртни остаци преместе на друго место, остаће ту где су.

  • 15. Ко је изградио Краљевске Дворове на Дедињу?

    Краљевски Двор на Дедињу изградио је Њ.В. Краљ Александар I, деда Њ.К.В. Престолонаследника Александра. Служио је као породична кућа, а Краљевски пар, заједно са својим најстаријим сином (будућим краљем Петром II) преселио се у њега из Новог Двора у Београду, који је до тада служио као приватна резиденција Краља. Њ.В. Краљ Александар је 1933. године декретом одредио да Нови Двор у Београду (тренутно коришћен као званична резиденција председника Србије) у будуће служи као Народни музеј, а Двор је преуређен у складу са тим.

    Њ.В. Краљ Александар I је 1934. године започео изградњу новог здања које ће касније носити назив Бели Двор, чија је намена била да служи као приватна резиденција за његова три сина, Престолонаследника Петра, Принца Томислава и Принца Андреју. Изградња је настављена након атентата на Краља Александра I у Марсеју и довршена 1936. године.

    По завршетку изградње, Бели Двор је од 1936. до 1941. привремено дат на коришћење Њ.К.В. Кнезу Павлу као првом међу три Намесника у Краљевини, а до пунолетства Њ.В. Краља Петра II. Нови београдски Двор, који је у то време већ био дом Народног музеја, добио је 1936. ново име, Музеј Кнеза Павла.

  • 16. Какав је имовински статус Краљевских Дворова на Дедињу?

    Имовински статус Краљевског Двора и Белог Двора у Београду (Дедиње) је следећи. Након смрти Његовог Височанства Краља Александра I и током Намесништва Њ.К.В. Кнеза Павла, др Раденка Станковића и др Иве Перовића, Окружни суд Града Београда који је био надлежан за оставинску расправу иза блаженопочившег Краља Александра I, издао је 27. октобра 1938. године решење број О.428/34, којим се одређује укупна непокретна и покретна имовина Краља Александра I, описана детаљно у горе поменутом решењу београдског Окружног суда.

    Решење наводи у тачкама 1-7 сву непокретну имовину на Дедињу, наводећи бројеве парцела из земљишних књига, укључујући Двор са околним земљиштем и шумом, као и зграду Белог Двора са пратећим објектима. Горе поменутим решењем Окружног суда Града Београда проглашени су за наследнике целокупне приватне непокретне и покретне имовине блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља његови малолетни синови Њ.В. Краљ Петар II, Њ.К.В. Принц Томислав и Њ.К.В. Принц Андреј у једнаким деловима.

    Ово решење постало је правоснажно 4. марта 1939. године. Сва ова имовина, као и остала имовина Краљевске породице конфискована је на основу декрета Председништва президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије пов. бр. 1433 од 2. августа 1947. године, који у тачки 6, члан А, наводи да су “Двор на Дедињу и Бели Двор регистровани у земљишним књигама Града Београда бр. 7 на име Петра, Томислава и Андреја Карађорђевића, изводи из земљишних књига бр. 82, 86 и 89 за 9 парцела“. Горе наведени декрет стављен је ван снаге Законом о стављању ван снаге декрета о конфискацији имовине и одузимању држављанства породици Карађорђевић из 2001. године. Овај закон одредио је да ће услови за повраћај конфисковане имовине бити одређени посебним законом.

    Овакво стање остало је непромењено до данас.

  • 17. Шта је истина о припадништву појединих чланова Краљевског Дома тајним друштвима?

    Тешко је рећи јесу ли и који су од бројних чланова Краљевске породице садашњи (или бивши) припадници неког од стотина тајних удружења. У духу породичних правила, свако такво чланство подлеже санкцијама Старешине Краљевске породице, али никакав сличан захтев никад није примљен нити одобрен.

    Будући да се ово питање и контраверзе обично односе на масонску организацију и Ред Соломоновог храма, важно је знати да Њ.К.В. Престолонаследник Александар није, нити је икада био члан било које масонске ложе, као ни било које од бројних организација и секти које се прокламују као наследници историјског Реда Соломоновог храма.

  • 18. Питање српског језика

    Један од најчешћих аргумената противника династије Карађорђевић је тврдња да Њ.К.В. Престолонаследник Александар не зна свој матерњи језик.

    Тачно је да Њ.К.В. Престолонаследник Александар говори српски језик са енглеским акцентом, али је крајње злонамерно и нетачно рећи да он не зна свој матерњи језик!

    Посебно је питање који је разлог зашто његов говор није савршен и чија је кривица за то? Доласком комуниста на власт у Југославији, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је непосредно по рођењу проглашен за народног непријатеља и заједно са остатком породице Карађорђевић забрањен му је повратак у земљу. Одрастао је у туђини, одвојен од свог народа и своје Отаџбине, уз константну животну опасност како од припадника комунистичких служби безбедности тако и од припадника усташке и других емиграција, непријатељски расположених према династији Карађорђевић. У таквој, најблаже речено, небезбедној атмосфери, он није могао да проводи време са својим народом, и ако је то највише желео. Та принудна и невољна одвојеност од сопственог народа и јесте главни разлог зашто његов изговор није бољи, али ту нема кривице Њ.К.В. Пресолонаследника Александра , кривица је на онима који су као свог непријатеља видели бебу од неколико месеци!

  • 19. Питање издржавања породице Карађорђевић

    У нашој јавности стално је присутна прича да Република Србија даје средства за издржавање породице Карађорђевић. Међутим, у питању је класично извртање чињеница и пласирање полуистина.

    Држава даје новац за одржавање Дворског комплекса, који је бесправно отела Карађорђевићима 1945. године. Краљевски Двор је изграђен личним средствима Kраља Александра Првог, а не државним новцем, како би породица Карађорђевић добила свој приватни дом у Београду и тако оставила Стари Двор да буде само званична резиденција у којој би се обављани државни послови.

    Комунисти су 1945. године нелегално отели и Дворски комплекс и остатак имовине Карађорђевића. 2000. године је Њ.К.В. Престолонаследнику Александру само враћено право да живи у Дворском комплексу, а није му враћена имовина, тако да је он данас подстанар у рођеној кући. Сваки динар који држава издвоји за одржавање Двора, она издваја за сопствену имовину, до које је додуше дошла нелегалним путем. У међувремену је Дворски комплекс добио и статус споменика културе тако да је влада Србије и са те стране дужна да издваја средства за одржавање Краљевског Двора.

    До измене оваквог стања ствари може доћи само онда када надлежне институције врате сву бесправно одузету имовину њиховим законитим власницима.

  • 20. Питање злата Краљевине Југославије

    Један од најчешћих аргумената противника династије Карађорђевић је намерно пласирана лаж да је Њ.В. Краљ Петар Други украо и са собом у изгнанство понео злато из трезора Народне Банке Југославије.

    Пре Другог Светског рата, влада Краљевине Југославије је поседовал 84.574 килограма злата, од чега је, као депозит у Енглеској банци имала 44.886 килограма злата. По почетку рата, већи део тих резерви је пребачен у САД, заједно са одређеним делом златних полуга које су биле у Југославији, па је износ депозита у САД-у био 47.852 килограма, а у Великој Британији 11.203 килограма.

    18. марта 1941. године, југословенска влада је на тржишту злата продала за девизе 20.002 килограма чистог злата у корист депозита код Бразилске банке у износу од 11.225.000 долара.

    У трезорима у земљи остало је 10.701 килограма злата, од чега у ужичком подземном трезору 9.611, док је у сарајевској филијали Народне банке остало 1.090  килограма.

    Министар финансија у Симовићевој пучистичкој влади, др Јурај Шутеј, наредио је 7. априла 1941. да се злато из ужичког трезора (204 сандука) премести у Мостар. Кад је 10. априла у Загребу проглашена НДХ, ово злато је 14. априла хитно пребачено у Никшић и склоњено у пећини Требјеса. Ни ту није остало, већ је 15. априла пребачено на аеродром Крапино поље, ради пребацивања у иностранство. Злато које је остало у Сарајеву заплениле су усташе.

    По евакуацији Краља и владе 15. и 16. априла 1941. на никшићком аеродрому је остало 190 сандука злата, а влада и генералитет су због мале носивоти авиона са собом понели свега 14 сандука (674 килограма злата). Пучистичка влада је понела осам сандука (385 килограма) а генералитет шест сандука (289 килограма).

    Злато које је влада донела у Велику Британију морало је да буде депоновано у Енглеској банци и од њега су током рата исплаћиване плате министрима у избегличкој влади и осталим члановима државног апарата. Прерачунато у доларе, то је износило 4.000.000 долара за количину од 385 килограма, по једнима, а по другима 245 килограма чистог злата.

    Шта се догађало са златом које је остало у Никшићу?

    Италијани су запленили 176 сандука или 8.393килограма чистог злата. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука или 188 килограма.

    Четници су пронашли и узели један сандук.

    Озна је пронашла пет сандука и предала их Јосипу Брозу.

    После дугогодишњих напорних истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата и реституција утврђено је да је остало 49.033 килограма злата у власништву ФНРЈ.

    Може се са сигурношћу казати да је у Црној Гори украдено 100 килограма злата и то највише после бекства пучиста из Никшића. Павелићеве усташе су заплениле 1.090 килограма.

    Од предратних 84.574 килограма чистог монетарног злата, после рата је преостало 49.033 килограма. Шта се десило са 35.541 килограмом државног монетарног злата?

    Знатан део потрошила је избегличка влада на финансирање током рата.

    После рата САД су процениле да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна 17.000.000 долара. Американци су захтевали да Југославија то исплати из својих златних резерви које су биле чуване у Федералним резервама. Тако су Американци из југословенског депозита од 47.852 килограма монетарног злата узели себи 15.649 килограма.

    Краљ Петар Други је у изгнанство са собом понео лични пртљаг и само 26 килограма злата. Током и после рата чланови Краљевске породице су живели више него скромно и прича о украденим народним парама је добро оркестрирана лаж комунистичке пропаганде.