Један од најчешћих аргумената противника династије Карађорђевић је намерно пласирана лаж да је Њ.В. Краљ Петар Други украо и са собом у изгнанство понео злато из трезора Народне Банке Југославије.
Пре Другог Светског рата, влада Краљевине Југославије је поседовал 84.574 килограма злата, од чега је, као депозит у Енглеској банци имала 44.886 килограма злата. По почетку рата, већи део тих резерви је пребачен у САД, заједно са одређеним делом златних полуга које су биле у Југославији, па је износ депозита у САД-у био 47.852 килограма, а у Великој Британији 11.203 килограма.
18. марта 1941. године, југословенска влада је на тржишту злата продала за девизе 20.002 килограма чистог злата у корист депозита код Бразилске банке у износу од 11.225.000 долара.
У трезорима у земљи остало је 10.701 килограма злата, од чега у ужичком подземном трезору 9.611, док је у сарајевској филијали Народне банке остало 1.090 килограма.
Министар финансија у Симовићевој пучистичкој влади, др Јурај Шутеј, наредио је 7. априла 1941. да се злато из ужичког трезора (204 сандука) премести у Мостар. Кад је 10. априла у Загребу проглашена НДХ, ово злато је 14. априла хитно пребачено у Никшић и склоњено у пећини Требјеса. Ни ту није остало, већ је 15. априла пребачено на аеродром Крапино поље, ради пребацивања у иностранство. Злато које је остало у Сарајеву заплениле су усташе.
По евакуацији Краља и владе 15. и 16. априла 1941. на никшићком аеродрому је остало 190 сандука злата, а влада и генералитет су због мале носивоти авиона са собом понели свега 14 сандука (674 килограма злата). Пучистичка влада је понела осам сандука (385 килограма) а генералитет шест сандука (289 килограма).
Злато које је влада донела у Велику Британију морало је да буде депоновано у Енглеској банци и од њега су током рата исплаћиване плате министрима у избегличкој влади и осталим члановима државног апарата. Прерачунато у доларе, то је износило 4.000.000 долара за количину од 385 килограма, по једнима, а по другима 245 килограма чистог злата.
Шта се догађало са златом које је остало у Никшићу?
Италијани су запленили 176 сандука или 8.393килограма чистог злата. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука или 188 килограма.
Четници су пронашли и узели један сандук.
Озна је пронашла пет сандука и предала их Јосипу Брозу.
После дугогодишњих напорних истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата и реституција утврђено је да је остало 49.033 килограма злата у власништву ФНРЈ.
Може се са сигурношћу казати да је у Црној Гори украдено 100 килограма злата и то највише после бекства пучиста из Никшића. Павелићеве усташе су заплениле 1.090 килограма.
Од предратних 84.574 килограма чистог монетарног злата, после рата је преостало 49.033 килограма. Шта се десило са 35.541 килограмом државног монетарног злата?
Знатан део потрошила је избегличка влада на финансирање током рата.
После рата САД су процениле да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна 17.000.000 долара. Американци су захтевали да Југославија то исплати из својих златних резерви које су биле чуване у Федералним резервама. Тако су Американци из југословенског депозита од 47.852 килограма монетарног злата узели себи 15.649 килограма.
Краљ Петар Други је у изгнанство са собом понео лични пртљаг и само 26 килограма злата. Током и после рата чланови Краљевске породице су живели више него скромно и прича о украденим народним парама је добро оркестрирана лаж комунистичке пропаганде.