U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte pesmu g. Maria Majstorovića, predsednika Udruženja Kraljevina Srbija – „Pesma o palima“.

     

Pod kapijom Pobede zamišljen stojim,
kraj plamena večnog heroju Velikog rata,
negdašnjem saborcu, vencima ovenčanom,
avalskom junaku, po oružju brata.

   

Onda se sa Oplenca Jelisej nazirao,
Republici slavnoj Kralj divio,
stihove Slobodi spevao,
mačem je branio, ideale perom širio.

   

Onda se šajkači cilindar naklanjao,
barjak okađen ranama vijorio,
šansonama pariskim opanak opevao,
Moravac lađom po morima plovio.

   

Onda su Sorbonom Šumadinci mladi,
k’o jato ptica pred prolećem cvrkutali,
za rovovima pokrivenim cvećem žudeli,
temelj snu obnove gnezda udarali.

    

Dok se sećam krvlju uzidanog bratstva,
palih viteza na obalama sivim,
ponosan izdanak pradedova stojim,
večno zahvalan stremljenjima njinim.

   

Mogu samo da žalim što danas,
nakon svih golgota ovoga veka,
bastioni su ovi dalji no ikada,
raznela ih je mutna, crvena reka.

    

Vile plaču nad onim što se zbilo,
vaskrsu zla i lancima ropstva,
No, boreć se, Galija opsta,
Al korov Servijom sraste, od nje samo senka osta.

    

Zatrova se seme, uginuše orli,
Sloboda više ne beše sveta,
poče njom da trguje i sve manjom biva,
oružje u ruke turi, ubicama gordoga petla.

   

Na negdašnju braću hijene posla,
što ne hteše zakletvu kršiti staru,
u kući prijatelja loveći ih satiraše,
otadžbina anđele primi svom oltaru.

  

Ražesti se gorostas, nemio i silan,
pa ljutito po palome bombe prostra,
so na ranu rasu, ote mu hleb,
i ono malo ljubavi, što u kutku zatrovanog srca osta.

    

Pusti pse rata da rastržu mu telo,
prisvoji mladost, uze je pod skute,
očaj k’o kaznu ostavi, da sa nj mre lagano,
u sobi s ključem koji ne otvara pute.

    

Ramonda za one koji behu divi,
veliki duhom, ponos svome rodu,
potomci prah, svojoj sudbi krivi,
kormilari svi, na zalutalom brodu.

    

Mario Majstorovic

Autor – Mario Majstorović, predsednik Udruženja Kraljevina Srbija