Љубомир Радојловић

Љубомир Милоша Радојловић по професији архитекта.

Припадам старој београдској породици Радојловић. Наше базично презиме је Вукотић и потичемо из дела племена, које се у 17. веку населило у селу Мајдану Рудничком.

Родоначелник породице је Радоје – Радојло Вукотић, по њему имамо презиме Радојловић. Радојло је био сараник Вожда Карађорђа у припреми Првог српског устанка. Последњу ноћ је Вожд по пропасти устанка 1813. г. заједно са својом породицом и пратњом, провео у Радојевој кући у селу Мајдану. Том приликом је својој породици оставио аманет да воде рачуна о Радојевој деци – Пауни, Николи и Петру, ако се Радоју неко зло деси. На основу тог аманета је Петра усвојила најмлађа Вождова кћи Стаменка.
Мој прадеда Петар је завршио Војне школе у Русији – био је ађутант код Кнеза Александра Карађорђевића за време његове владавине.

Петрова деца : Радоје, начелник Поште српске Врховне команде у Првом светском рату, био је лицни пријатељ Њ.В. Краља Александра Првог; Ђорђе председник српског Црвеног крста за време Великог рата и власник робне куће ”Тата” браће Радојловић такође лични пријатељ Њ.В.Александра; Милош машински инжињер, лични пријатељ Принца Ђорђа; Љубомир, Милан и Драгољуб су до смрти били одани династији Карађорђевић.

Мајка Стаменка Карађорђевић и њен други супруг Илија Чарапић, први управник града Београда, сахрањени су у породичној гробници мог прадеде Петра Радојловића на Новом гробљу у Београду.

Мој отац Милош Љ.Радојловић, ђенералштабни пуковник југословенске Краљевске Војске и ЈВУО, био је на високим положајима у Другом светском рату: командант Личких четничких одреда, официр за везу између Динарске четничке дивизије и Источно – херцеговачке оперативне групе, командант Млавско-смедеревске групе корпуса и делегат Врховне команде у Шумадијској групи корпуса.