Данас сам, у Влајковићевој улици бр.4 у Београду, недалеко од Дома Народне скупштине, заједно са својим пријатељима, дао свој допринос да најважније питање коначно буде покренуто тамо где је одавно требало бити.
Иако сви симболи наше државе говоре другачије, ми смо још увек република и још увек народ који лута у потрази за нечим што му измиче, а не примећује да већ има све што је потребно да би се поново уздигао и постао велики. Није нам потребно ништа ново, само да вратимо сјај оног старог што нам је силом одузето.
Време је да ово питање од суштинског значаја за опстанак и очување нашег народа, буде тема око које ће се водити расправе тамо где се рачунају.
Наши преци, којима се поносимо у годинама великих јубилеја, своју вековну државу, краљевину, су бранили храброшћу, одважношћу и оружјем.
Ми данас, са истом одлучношћу, на демократски начин, оловкама бранимо њихово наслеђе.
То је најмање што можемо да урадимо, поштујући наслеђе својих предака за светлију будућност својих потомака.
Демократија у Србији мора да буде крунисана јер што се не крунише, то се окруни!
Живела Краљевина Србија!
Марио Мајсторовић, председник Удружења Краљевина Србија
