О монархији – С. Витановић

СЛОБОДАН ВИТАНОВИЋ – О МОНАРХИЈИ

Монархија има не само несумњиво дугу историчност, и изузетно важну улогу у развоју и напретку српске државности, већ и несумњиве предности у садашњости и непосредној будућности.

Србија је у склопу комунистичке Југославије била лажна република, јер су њени председници били бирани и схватани као доживотни, што свакако није карактеристика републиканског уређења дежаве. Када је Србија почела да покушава да буде демократска и парламентарна република, откриле су се њене слабости: нерешиви сукоби између политичких опција, између личних амбиција и интереса лидера, могућност кандидовања крајње проблематичних личности, сувише честе и скупе изборне кампање које разједињавају и свађају народ и политички га депримирају и демобилишу, најзад, чак немогућност да се изабере шеф државе. Уосталом и када би био изабран шеф државе, он би представљао само једну натегнуту већину или тачније мањину народа. Предности демократске парламентарне монархије у том светлу постају више него очигледне. Уз то, монарх, који оличава државу, представља њен стуб и ослонац, који заступа целину народа и чија се владавина не подвргава поменутим изборним проверама. Самом својом личношћу, својим пореклом, својим угледом и својим природним везама са другим монарсима и другим шефовима држава у свету, монарх има већу тежину него било који политичар који је успео да добије довољан број гласова.

Монархија има корене у традицији, али и складну уклопљеност у тенденције модерног доба. Спрега Круне и Олтара је традиција, али одвојеност државе и цркве је стварност. Круна обједињује и помирује једно и друго. Монархија је пореклом везана за веру и за цркву, али одредницама демократска и парламентарна она је лаичка.

Монархизам није идеологија- то је облик државе који се кроз историју обнавља и мења. Није реч о васпостављању нечег што је већ било и што је историја одбацила, већ о успостављању нечег новог на темељу трајне идеје. Савремени монархисти се залажу за савремени вид уставне парламентарне монархије која има своје корене у периоду владавине Краља Петра I.

Проф.  Др Слободан Витановић (1928 – 2007.)

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета