И ако је данас најрадоснији дан за све монархисте, пошто прослављамо рођендан нашег Краља, морамо се сетити и једног тужног јубилеја. Морамо се сетити свих оних који су свој живот дали за Краља и Отаџбину и наравно првог међу њима.
Данас се навршава 73 године од убиства ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у Отаџбини. Није ни мало случајно што су комунистичке власти одлучиле да баш на први рођендан Престолонаследника српског и југословенског трона убију оног који је толико предано и достојно поштовао своју заклетву!
Овим поводом прочитајте текст г. Уроша Парезановића, генералног секретара Удружења Краљевина Србија – „Убили су тело али нису могли и дух, он живи вечно!“
17. јул је најтужнији дан за све поштоваоце ђенерала Драгољуба Михаиловића и Југословенске војске у Отаџбини.
17. јула 1946. комунистички зликовци су убили првог герилца поробљене Европе, најодликованијег официра српске и југословенске краљевске војске!
Убили су га након срамног, монтираног суђења, са лажним сведоцима и унапред припремљеном пресудом.
Убили су га они који су седели у својим кућама када се он већ увелико борио против нацистичке немани! Док су они још били уверени у своје пријатељство са нацистичком Немачком (пошто ни Србија ни Југославија никад нису биле њихова домовина, него Совјетски Савез за који је на снази и даље био споразум Рибентроп – Молотов) он је већ развио барјак слободе и непокорности на Равној гори и са својим официрима организовао отпор завојевачу.
Убили су га јер је био частан и поштен човек, веран своме Краљу и својој Отаџбини!
Након убиства бацили су његово тело у необележен гроб, пробајући да га тако избришу из сећања, јер су се плашили да ће место његовог почивалишта постати место ходочашћа. Пробали су али нису успели! Као што је Синан-паша палећи нетрулежно тело Светог Саве желео да уништи непокорну вољу српског народа који је своју снагу црпео из моштију светитеља, па у томе није успео, јер је ветар са београдског брда на коме су у огњу нестали земни остаци просветитеља разнео његов прах на све стране света и тако само ојачао светосавски дух народа, ни комунисти попут отоманског завојевача нису успели у својој замисли!
Убили су тело али нису могли и дух, он живи вечно!
Оствариле су се речи Светог Владике Николаја из његове беседе у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954: „Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.“
Нека ти је вечна слава и хвала Чича! Никада нећемо заборавити колику си жртву поднео!
С вером у Бога, за Краља и Отаџбину!
Аутор текста – Урош Парезановић, генерални секретар Удружења Краљевина Србија
Прочитајте и други текст г. Парезановића „Херојима Југословенске војске у Отаџбини и бесмртном ђенералу Михаиловићу“ на ЛИНКУ