У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Ивана Вукосављевића, повереника Удружења Краљевина Србија за Обреновац – „Зашто монархија?“
Григорије из Нисе, старовизантијски теолог, једном је написао:”Три најстарија мишљења која се тичу Бога су: Анархија, Полиархија и Монархија. Анархија је ствар без реда, а Полиархија,као владавина многих, је фракционашка и као таква анархијска и несређена. Оба ова мишљења воде ка једној ствари, ка нереду,а он води ка хаосу. Једино Монархија је оно што је вредно да се поштује, јер успоставља ред”.
Чак и у ова давна времена људи су ценили и поштовали вредности Монархије и у њој гледали извор стабилности и просперитета. Ако се само сетимо наше сопствене историје,лако ћемо закључити да су периоди када је овакав начин владавине био присутан у нашој земљи, она напредовала у сваком погледу и била поштована и цењена у целом свету. Уз то, то је била земља где се знао ред, где су људи поштовали одређене вредности и чврсто их се држали, где је дата реч била чвршћа од челика а заклетва Краљу као нешто за шта вреди дати и свој живот.
Почевши још од Немањића, који су од Србије начинили царство и једну од најуређенијих држава у Европи, преко Лазаревића и Бранковића, у чије време је Србија достигла свој економски и културни врхунац у средњем веку и само је долазак Турака зауставио претварање наше земље у европску силу у сваком погледу. Затим нововековна појава Обреновића који су започели обнову српске државности и враћање Србије у ред развијених држава Европе и Карађорђевића, који су тај посао привели крају и уздигли Србију до висина које није видела још од свога средњег века.
То су била времена кад је Србија имала домаћине, домаћине коју су ову нашу заједничку кућу чували од лоших суседа и гладних вукова, људи који су се, сваки на свој начин, борили да опстанемо као нација и чували достојанство наше домовине и људи који у њој живе, без обзира на веру и нацију. Истина, није све било савршено у таквом уређењу, постојало је и ту политичких препуцавања, превирања и незадовољства. Али, све се то одвијало под будним оком монарха и није се могло десити да промена режима доведе до пропасти државе и губитка националног поноса јер је народ увек имао неког да се угледа на њега, да мери своје поступке у складу са његовим поступцима, и своје циљеве у складу са његовим циљевима.
Таква политика довела је до ослобођења свих српских крајева, до победе у Великом рату, до преласка Албаније, Кајмакчалана и Солунског фронта, где је народ знао како се побеђује, али и умире уз свог Краља и за свог Краља. Јер Срби су увек били на „Ти“ са својим Краљем, и сматрали га својим, народним човеком а Краљ их је, заузврат, гледао као своју децу, укућане, пријатеље и комшије, са којима заједно живи и заједно умире.
Оваква слика Монархије уништена је, нажалост, деценијском комунистичком владавином, која је од Срба направила Југословене, а од Краља негативца. Начинила је од Срба републиканце, људе без традиције, веровања и националног поноса, који је замењен трком за што већим платама и материјалним вредностима. Заменила је нашег Монарха аустроугарским агентом, црвеним краљем, који је уништио сваки траг патријахалног и домаћинског српског народа, и оставио нас као празне љуштуре некадашњих поносних и одлучних људи који су спремно јуришали на непријатељске бајонете не себе ради, већ зарад своје земље, Србије, коју су волели изнад свега и љубоморно су је чували од непријатеља.Ми данас лутамо, као месечари, док се други народи Европе буде, док се враћа патриотизам у срца људи широм нашег континента, кад се коначно назире ново светло у европском бирократском мраку.
А лутамо и лутаћемо све док се у у Србији не успостави природан поредак ствари, поредак који је владао Србима стотинама, па и хиљадама година, поредак који значи стабилност, ред и патријахалне, породичне вредности. Тај поредак не може да избрише деценијска републиканска управа, јер је он записан у генетском коду сваког српског човека, жене и детета, који стоји успаван у нашим мозговима и само мало треба да се пробуди, да нам помогне да се сетимо шта смо били и шта можемо опет бити.
Кад се то деси, а десиће се, Срби ће се пробудити из деценијског сна, збациће окове републиканизма, рашириће своја крила и узвикнути слободно и громовито, да их читав свет чује: ЖИВЕО КРАЉ, ЖИВЕО КРАЉ!!!
Аутор текста: господин Иван Вукосављевић, повереник Удружења Краљевина Србија за Обреновац
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
No Comments