LIČNI STAV – ZAŠTO MONARHIJA

U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Ivana Vukosavljevića, poverenika Udruženja Kraljevina Srbija za Obrenovac – „Zašto monarhija?“

Grigorije iz Nise, starovizantijski teolog, jednom je napisao:”Tri najstarija mišljenja koja se tiču Boga su: Anarhija, Poliarhija i Monarhija. Anarhija je stvar bez reda, a Poliarhija,kao vladavina mnogih, je frakcionaška i kao takva anarhijska i nesređena. Oba ova mišljenja vode ka jednoj stvari, ka neredu,a on vodi ka haosu. Jedino Monarhija je ono što je vredno da se poštuje, jer uspostavlja red”.

Čak i u ova davna vremena ljudi su cenili i poštovali vrednosti Monarhije i u njoj gledali izvor stabilnosti i prosperiteta. Ako se samo setimo naše sopstvene istorije,lako ćemo zaključiti da su periodi kada je ovakav način vladavine bio prisutan u našoj zemlji, ona napredovala u svakom pogledu i bila poštovana i cenjena u celom svetu. Uz to, to je bila zemlja gde se znao red, gde su ljudi poštovali određene vrednosti i čvrsto ih se držali, gde je data reč bila čvršća od čelika a zakletva Kralju kao nešto za šta vredi dati i svoj život.

Počevši još od Nemanjića, koji su od Srbije načinili carstvo i jednu od najuređenijih država u Evropi, preko Lazarevića i Brankovića, u čije vreme je Srbija dostigla svoj ekonomski i kulturni vrhunac u srednjem veku i samo je dolazak Turaka zaustavio pretvaranje naše zemlje u evropsku silu u svakom pogledu. Zatim novovekovna pojava Obrenovića koji su započeli obnovu srpske državnosti i vraćanje Srbije u red razvijenih država Evrope i Karađorđevića, koji su taj posao priveli kraju i uzdigli Srbiju do visina koje nije videla još od svoga srednjeg veka.

To su bila vremena kad je Srbija imala domaćine, domaćine koju su ovu našu zajedničku kuću čuvali od loših suseda i gladnih vukova, ljudi koji su se, svaki na svoj način, borili da opstanemo kao nacija i čuvali dostojanstvo naše domovine i ljudi koji u njoj žive, bez obzira na veru i naciju. Istina, nije sve bilo savršeno u takvom uređenju, postojalo je i tu političkih prepucavanja, previranja i nezadovoljstva. Ali, sve se to odvijalo pod budnim okom monarha i nije se moglo desiti da promena režima dovede do propasti države i gubitka nacionalnog ponosa jer je narod uvek imao nekog da se ugleda na njega, da meri svoje postupke u skladu sa njegovim postupcima, i svoje ciljeve u skladu sa njegovim ciljevima.

Takva politika dovela je do oslobođenja svih srpskih krajeva, do pobede u Velikom ratu, do prelaska Albanije, Kajmakčalana i Solunskog fronta, gde je narod znao kako se pobeđuje, ali i umire uz svog Kralja i za svog Kralja. Jer Srbi su uvek bili na „Ti“ sa svojim Kraljem, i smatrali ga svojim, narodnim čovekom a Kralj ih je, zauzvrat, gledao kao svoju decu, ukućane, prijatelje i komšije, sa kojima zajedno živi i zajedno umire.

Ovakva slika Monarhije uništena je, nažalost, decenijskom komunističkom vladavinom, koja je od Srba napravila Jugoslovene, a od Kralja negativca. Načinila je od Srba republikance, ljude bez tradicije, verovanja i nacionalnog ponosa, koji je zamenjen trkom za što većim platama i materijalnim vrednostima. Zamenila je našeg Monarha austrougarskim agentom, crvenim kraljem, koji je uništio svaki trag patrijahalnog i domaćinskog srpskog naroda, i ostavio nas kao prazne ljušture nekadašnjih ponosnih i odlučnih ljudi koji su spremno jurišali na neprijateljske bajonete ne sebe radi, već zarad svoje zemlje, Srbije, koju su voleli iznad svega i ljubomorno su je čuvali od neprijatelja.Mi danas lutamo, kao mesečari, dok se drugi narodi Evrope bude, dok se vraća patriotizam u srca ljudi širom našeg kontinenta, kad se konačno nazire novo svetlo u evropskom birokratskom mraku.

A lutamo i lutaćemo sve dok se u u Srbiji ne uspostavi prirodan poredak stvari, poredak koji je vladao Srbima stotinama, pa i hiljadama godina, poredak koji znači stabilnost, red i patrijahalne, porodične vrednosti. Taj poredak ne može da izbriše decenijska republikanska uprava, jer je on zapisan u genetskom kodu svakog srpskog čoveka, žene i deteta, koji stoji uspavan u našim mozgovima i samo malo treba da se probudi, da nam pomogne da se setimo šta smo bili i šta možemo opet biti.

Kad se to desi, a desiće se, Srbi će se probuditi iz decenijskog sna, zbaciće okove republikanizma, raširiće svoja krila i uzviknuti slobodno i gromovito, da ih čitav svet čuje: ŽIVEO KRALj, ŽIVEO KRALj!!!

Autor teksta: gospodin Ivan Vukosavljević, poverenik Udruženja Kraljevina Srbija za Obrenovac

Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.