Na današnji dan navršava se 80 godina od kako je 9. oktobra 1934. u Marseju ubijen Nj.V. viteški Kralj Aleksandar I.
Veliki vladar, stradao je od ruke sledbenika onog zla koje će nekoliko godina nakon atentata, zaviti celu Evropu, kao i našu zemlju u crno.
Neka je večna slava i hvala velikom Kralju!
Na našem Jutjub kanalu pogledajte stari video koji prikazuje ubistvo i sahranu Kralja Aleksandra I na linku: https://goo.gl/djgJZq
O ATENTATU:
Krajem avgusta 1934. godine, na poziv Ante Pavelića, vođa VMRO-a Vančo Mihajlov je doputovao u Rim kako bi dogovorili detalje oko izvršenja atentata na Kralja Aleksandra. Sastanak su održali u hotelu Kontinental, razgovoru između Pavelića i Mihajlova prisustvovao je i generalni inspektor tajne službe Italije Erikole Konti. Odlučeno je da se atentat izvrši u Francuskoj jer se već znao program Aleksandrove predstojeće posete. Pavelić i Mihajlov su se dogovorili da pripreme više grupa radi izvođenja atentata. Prva grupa trebalo je da izvrši atentat po kraljevom dolasku u Marsej, druga grupa trebalo je da izvrši atentat bombom u slučaju da prva grupa ne uspe. Treća grupa je bila spremna da izvrši atenta u Parizu. Vođa hrvatskih ustaša Pavelić izdaje dekleraciju kojom osuđuje kralja Aleksandra na smrt, a po ustaškim logorima počinju intezivne pripreme za atentat. Najveće pripreme vršene su u logoru Janka Pusta i Nađ Kanjiža, gde ustaše za izvršenje atentata obučava profesionalni atentator VMRO-a, Vladiimir Dimitrov Kerin, zvani Černozemski. Nakon obuke između 15 najuspešnijih terorista, izbrana su trojica atentatora: Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil. Četvrtog atentatora Černozemskog, Pavelić je odabrao na predlog Mihajlova.
Kralj, Pospišil i Rajić su dobili lažne pasoše od mađarske obaveštajne službe, posredstvom i vezom Ivana Perčevića. Njih trojica su, po nalogu Ante Pavelića, došli u Cirih gde su ih čekali Eugen Kvaternik i Černozemski, koji su došli iz Italije. Kvaternik ih je upoznao sa planom atentata, koju je izradio zajedno sa Antom Pavelićem. Grupa koju predvodi Kvaternik prešla je u Francusku, gde su se prijavili pod čehoslovačkim dokumentima. U rano jutro 7. oktobra Černozemski, Mijo Kralj i Kvaternik u Avinjonu sreli su sa tajanstvenom Plavom damom, a potom pošli za Eks An Provans. Sutradan 8. oktobra, svi su pošli za Marsejlj, gde im je Kvaternik dao plan grada i pokazao mesto odakle bi pucali na Kralja. Uveče su se vratili u Eks, gde su prenoćili, sem Kvaternika, koji se to veče sklonio u Montre. Na dana atentata, 9. oktobra,Plava dama predala je atentatorima četiri revolvera, četiri bombe i municiju. Gergijev i Kralj su otputovali za Marselj, a Pospišil i Rajić su ostali u Parizu, za slučaj da prva grupa ne uspe.
Kraljevska jugoslovenska obaveštajana služba je neposredno pred Kraljev dolazak, preko svojih agenata, doznala o pripremama za atentat, znali su da su teroristi na francuskoj teritoriji, ali nisu imali precizne informacije. U jutarnjim časovima 9. oktobra, jugoslovenska obaveštajna služba je dobila izuzetno važne podatke od jednog njenog agenta iz Italije. Ukazano je da će se atentat dogoditi u Marseju i da su teroristi putovali čehoslovačkim pasošima. O ovim saznanjima je upoznat jugoslovenski ambasador u Francuskoj dr Miroslav Spalajković, koji je već bio u Marseju i organi francuske bezbednosti. Tražili su da se o ovome obavesti kralj lično i da odustane od posete Marseju. Međutim, kada je Spalajković obavestio kralja Aleksandra o pripremi atentata, kraljev komentar je bio: „Sada je za to isuviše kasno. Moramo se držati programa“.
Svita, sa Kraljem na čelu, krenula je sa železničke stanice Topčider vozom do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom preko Cetinja, gde je Kralj Aleksandar posetio kuću u kojoj je rođen. Iz luke Zelenika je razaračem Jugoslovenske kraljevske mornarice „Dubrovnik“ isplovio za Francusku. Čim seDubrovnik primakao Marseju, francuski eskadron isplovio im je u susret iz ratne luke Tulona. U utorak, 9. oktobra 1934. godine, tačno u 16 časova Kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja. Zvaničan doček po protokolu predviđeno je da bude u Parizu, gde je trebalo da ga dočeka predsednik Republike. U Marseju su ga dočekali samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.
Kralj Aleksandar u pratnji Bartua i generala Žorža seo je u otvoren automobil delež. Iako je bio predviđen blindiran i potpuno zatvoren automobilon je u poslednjem momentu zamenjen, navodno po naređenju ministra Bartua. Kralj je sedeo na zadnjem sedištu na desnoj strani, a na levoj ministar Bartu. Na mestu suvozača sedeo je general Žorž, a uz njega vozač i službeno lice, Berteleni.
Nešto posle 16 časova svečana povorka je krenula. Ispred automobila u kome se nalazio Kralj, išli su 18 policajaca u paradnim uniformama, na konjima, sa isukanim sabljama. Zbog konjičkog eskadrona, cela kolona se kretala oko deset kilometara na čas. Iza kraljevog automobila nalazilo se vozilo u kojem su sedeli ministar inostranih poslova Bogoljub Jevtić i Pijetri. Povorka je lagano prolazila avenijom Kanbrijer, glavnom ulicom u Marseju. Sa jedne i druge strane, na trotoaru, stajala je masa naroda i pozdravljala uvaženog gosta.
Kada su Kraljeva kola stigla na trg ispred palate Berze, oko 16 časova i 20 minuta, jedan čovek iskočio je iz gomile, noseći u desnoj ruci buket cveća i na francuskom viknuo:„Živeo kralj!“ Iznenada je skočio sa desne strane na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz pištolja ispalio više hitaca u pravcu Kralja. Pukovnik Piole, koji je bio najbliži događaju, sa konja je sabljom ubicu oborio na zemlju. Atentator je i u padu, sa zemlje, nastavio da puca na sve oko sebe. Zatim su dva policajca ispalili nekoliko hitaca u atentatora, koji je već bio oboren.
Kralj je ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je bio pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž pogođen sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak. Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine jer su rane bile smrtonosne. Nekoliko minuta posle 17 časova Kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti. Lekari su utvrdili da je jedan metak pogodio desnu stranu grudi, u predelu jetre, a zatim ušao toraks. Na telu su bile tri rane: pogođeni su leva ruka, rame i lopatica.
Ministar Bartu je prebačen u operacionu salu bolnice Božiji dom, gde je izdahnuo u 17 časova i 40 minuta. Teško ranjen general Žorž prebačen je u bolnicu Mišel Levi, gde je uspešno operisan.
Atentator, Veličko Dimitrov Kerin, zvani Vlado Černozemski, pogođen sa više metaka u telo, isečen udarcima sablje i linčovan od gnevne mase, prebačen je u kancelariju marsejske službe bezbednosti, gde je i umro, ne izgovorivši ni jednu reč. Kod atentatora je pronađen čehoslovački pasoš na ime Petrus Keleman, dva pištolja,mauzer i valter, dve bombe, busolu i 1.700 franaka. Pasoš je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu. Ubica je imao na desnoj ruci istetoviranu mrtvačku glavu i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova, ćirilicom, VMRO.
Francuska policija je uhapsila trojicu preživelih atentatora (Pospišil, Rajić i Mijo Kralj) i saznala da su instrukcije dobili od Ante Pavelića i Eugena Kvaternika. Francuska odmah traži od Italije izručenje ove dvojice, ali Musolini to odbija, da se ne bi otkrila njegova umešanost. Kasnije, Musolini hapsi Ante Pavelića i Eugena Kvaternika, i oni neko vreme provode u italijanskom zatvoru. Trojica preživelih atentatora su osuđeni u Francuskoj.
Smrt viteškog Kralja Aleksandra uzburkala je celokupnu jugoslovensku javnost. Pošto je najstariji Aleksandrov sin Prestolonaslednik Petar bio maloletan, tročlano namesništvo je preuzelo ulogu Kralja. Namesništvom je predsedavao Kraljev brat od strica,Knez Pavle Karađorđević.
Ni nakon smrti napadi na blaženopočivšeg Kralja nisu jenjavali. Ilegalci komunističke partije su jedva dočekali ovu tragediju, i preko svojih agenata u štampi su plasirali novinske članke kojima se ubistvo opravdava, a Aleksandar Prvi označava kao surovi diktator. Kralja su od ovih vešto plasiranih izmišljotina odbranili oni čiju reč niko nije mogao poreći – naši veliki naučnici Mihajlo Pupin i Nikola Tesla.
Preporučujemo vam i da na sajtu „Politikinog zabavnika“ pročitate odličan tekst objavljen pre 3 godine, u kome se govori o aktivnostima naša 2 naučnika: https://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/tesla-i-pupin-brane-kralja
No Comments