06. септембра 2013. навршило се 90 година од рођења Њ.В. Краља Петра II. Тим поводом је у породичном маузолеју Краљевске породице, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, служен помен за покој душе блаженопочившег Краља.

[slideshow id=42]

Након завршетка помена, Њ.К.В. Престолонаследник Александар II положио је венац на гроб свог оца у крипти цркве Светог Ђорђа. У пратњи Њ.К.В. Престолонаследника Александра II били су и чланови Крунског савета: г-дин Предраг Марковић, Проф. др Слободан Марковић и г-дин Дарко Спасић. Чланови Удружења Краљевина Србија су, наравно, били са својим Патроном на Опленцу и одали почаст блаженопочившем Краљу мученику Петру II.

Њ.В. Краљ Петар II био је прворођени син Краља Александра И и Краљице Марије, Рођен је у Београду 6. септембра 1923. Кумови на крштењу били су му  енглески Краљ Џорџ ВИ и Краљица Елизабета (касније Краљица Мајка Велике Британије). После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Пошто је тада био малолетан и имао свега 11 година, краљевско управљање земљом пренето је на Намесништво које се састојало од три регента, међу којима је био и његов стриц Кнез Павле Карађорђевић.

Почетак Другог светског рата 1939. ставио је Краљевину Југославију пред тешку одлуку: да ли да приступи Тројном пакту (Немачка – Италија – Јапан) или да се супротстави неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука Принца Павла да потпише понуђени уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе владе и државног удара. Престолонаследник Петар проглашен је пунолетним, и одмах преузео овлашћења од Намесништва.

Југословенска војска није могла да се одупре предстојећој инвазији нацистичке Немачке која је уследила: Југославија је била окупирана за 11 дана. Краљ Петар II био је приморан да заједно са владом емигрира, прво у Грчку и Палестину, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску, где је прихваћен као симбол отпора нацизму. За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио школовање у Кембриџу, након чега се придружио енглеском Краљевском ваздухопловству (РАФ).

Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарнича покрета отпора. Први је био ројалистички на челу са генералом Драгољубом (Дражом) Михаиловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био комунистички партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз – касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.

Савезници су најпре подржавали Михаиловића, а онда су се преоријентисали на Тита. Године 1944, у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу. Наредне године, у новембру, монархија је незаконито, без референдума укинута, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије.

Краљ Петар II никада није абдицирао. Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом, грчком и данском принцезом Александром (од 1944. године) и сином Александром, рођеним 1945. године. Последње године живота провео је у Америци. После дуге и тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертвилу. Он је био једини краљ сахрањен у Сједињеним Америчким Државама. 22. јануара 2013. године његови посмртни остаци пренети су у Краљевску капелу на Дедињу, а 26. маја 2013. године сахрањени у задужбинској Цркви Светог Ђорђа на Опленцу током Државне сахране заједно са његовом супругом Њеним Величанством Краљицом Александром, његовом мајком Њеним Величанством Краљицом Маријом и братом Његовим Краљевским Височанством Краљевићем Андрејом.