Удружење Краљевина Србија има част да вам представи нови изглед нашег логоа који ћемо користити у 2017. години, а поводом великог јубилеја – 800 година од како је Србија 1217. године крунисањем Стефана Првовенчаног у Жичи добила прво међународно признање.

Удружење Краљевина Србија ће низом активности обележити овај значајни јубилеј, а круна свега ће бити велики догађај у Краљеву у октобру ове године, о коме ће бити више речи у месецима пред нама.

   

Симболи владара из династије Немањића и дан данас стоје у нашем грбу, они су ударили темеље наше државе на којима она и данас стоји.

Србија је имала Краљеве и пре Стефана Првовенчаног из династија Властмировића и Војислављевића, али су они били везани само за једну област – Дукљу.

Стефан Немања је објединио српске земље Рашку, Дукљу, Травунију и Захумље, што је за средњовековну Србију представљао почетак двовековног успона и коначног стварања велике и моћне европске државе која је свој врхунац достигла стварањем Душановог царства, а Стефан Првовенчани је био први владар који је имао власт над територијом која се углавном поклапа са данашњом Србијом.

Круна Краља Стефана Првовенчаног је стигла из Ватикана, од папе Хонорија Трећег, што је у средњовековно време значило формално и практично признање државе и њеног владара!

Овај велики јубилеј кога се сећамо је потиснут можда баш због чињенице да је Круна стигла од поглавара Католичке цркве, али се заборавља да у то време подела није била толико изражена као данас, о чему говори и др Чедомир Антић, историчар и члан Крунског савета:

„Почетком 13. века антагонизам још није тако дубок, посебно у земљама тзв. Византијског комонвелта. Религија је постала “вододелница нација”, како је говорио велики историчар Милорад Екмечић, тек стотинама година касније, у 19. веку. Средњовековна Србија била је насељена становништвом које није било искључиво православно. Целокупно приморје и стотинама километара у залеђу преовладавали су католици. У средњовековној Европи постојала је хијерархија држава. Када један народ прихвати хришћанство постаје и део хришћанског света.“ (Вечерње Новости, 12. март 2017.)

Уосталом, за добијање Круне и уздизање Србије у ранг Краљевине се залагао и сам Свети Сава, брат Стефана Првовенчаног и наш велики просветитељ, утемељивач аутокефалне српске цркве, о чему пише Доментијан у свом „Житију Светог Саве“: „Архиепископ Сава је послао епископа Методија у Рим код папе са молбом да му пошаље благослов од светих апостола и од самога благословену круну, да крунише свога брата на краљевство по првом отачаству краљевства њихова.“

Управо ова чињеница, да је круна стигла са запада, је убрзала и признање источне цркве наше државе, и коначно добијање њене аутокефалности.

800. годишњица крунисања Краља Стефана Првовенчаног је од изузетног значаја за Србију и српски народ и не сме бити заборављена! Она говори о нашем историјском наслеђу, али и о континуитету нашег постојања, јер без ње не би било ни наше данашње државе!