У оквиру свечаности поводом обиљежавања Св. Пантелејмона – крсне славе града Бијељине, данас су у Градском парку откривене бисте Иве Андрића, Николе Тесле, Михајла Пупина и Јована Дучића.
Церемонији откривања присуствовали су Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ из реда српског народа, Мићо Мићић, градоначелник Бијељине, академик Матија Бећковић и мањи број угледних званица, међу којима и господин Бранислав Томић, предсједник Удружења „Краљевина Србија“ ГО Бијељина.Удружење Краљевина Србија истиче да су спомен обиљежја највећим именима наше културе нешто што оплемењује нашу средину и Бијељину развија у један модеран град.
Такође, овим путем напомињемо да су Иво Андрић, Јован Дучић и Михајло Пупин, поред тога што су досегли сам врх у областима свог дјеловања, били врло активни и као дипломатски представници Краљевине СХС / Југославије. Наиме, Михајло Пупин, као лични пријатељ Вудроа Вилсона битно је утицао на одређивање будућих граница Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу.
Историјски извори тврде да је он насзаслужнији што је западни дио Баната остао у Србији, иако је тајним Лондонским уговором он предодређен Румунији. Јован Дучић је тридесете године прошлог вијека провео у дипломатској служби Краљевине – најприје као посланик у Будимпешти, затим у Риму, Букурешту и на крају у Мадриду, све до распада Југославије.
Иво Андрић је прича за себе. Чињеница која га несумњиво издваја када је о српској култури ријеч, јесте да је он једини српски нобеловац. Међутим, и он је док се још није прославио као писац почео дипломатску службу као каријерни дипломата. Ређале су се метрополе у којима је службовао – Ватикан, Букурешт, Трст, Грац – а затим и Марсеј, Париз, Мадрид, да би каријеру завршио као опуномоћени министар и изванредни краљевски посланик у Берлину. Интересантна је чињеница да је он једина личност која је познавала Гаврила Принципа и Адолфа Хитлера.
Иако је познато да је Никола Тесла само једном боравио у Београду, и то 1892. године, његово српско национално осјећање је било веома изражено. О томе свједоче и присутни на састанку краља Петра Другог и нашег великог научника који се збио у Њујорку 8. јула 1942. године.
Наиме, присутни су забиљежили да су у једном тренутку Тесла и краљ заједно заплакали. Он је изразио и познато дивљење према краљевом оцу, краљу Александру Првом Карађорђевићу: „Од Вашега оца примили сте његове последње речи – чувајте ми Југославију! Поносан сам што сам Србин и Југословен…“Чињеница је да су у дипломатску службу Краљевине ангажовани искључиво људи високе културе, који би својим угледом могли да ураде нешто за позитивно за државу, а не као данас када у дипломатији влада негативна селекција.
На дипломатију се још од Брозовог времена гледа као на резервни положај за компромитоване политичаре.Удружење „Краљевина Србија“, подржава ову и сличне будуће иницијативе које ће наш град учинити бољим мјестом за живот, истовремено чувајући успомену на људе и догађаје због којих данас јесмо СРПСКИ НАРОД, а не безлична маса без пута и циља. Они су нам трасирали наш пут у будућност.