У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Дарка Митровића, члана ГО Краљево Удружења Краљевина Србија – „Аутоимуни поремећаји“.
„Општи опис: Аутоимуни поремећаји догађају се услед нарушавања равнотеже механизама имунолошког система. На нормална телесна ткива реагују као да су алергени. Чинећи тело алергичним на себе и узрокујући окретање система против себе.
Овим су поремећајима најподложније особе које су спутане сумњом у себе, које никада не налазе лично задовољство и задовољење којему теже и за којим жуде, које страхују од неуспеха.
Повезане емоције: Страх, гнев, тескоба, фрустрација, стид
Потребе у темељу болести: Потреба душе – расти и изражавати се; потреба ума – осећати се сигурно и управљати властитим животом.
Што ваља променити: Ставове и мисли.“
Ово је опис болести са једног интернет портала. А како другачије видети оне који се окрећу против краљевске породице. Краљевска дом Карађорђевића је била есенција националног бића у славним данима наше историје, а то је и данас. Службе безбедности и њихови новинари су седамдесет година окренуте против краљевског дома. Кажем службе безбедности јер недавне фотографије које приказују принчеве у ноћном проводу и негативни текстови поводом тога објављене по нискоморалним интернет порталима и новинама, као и све сличне гадости њихових су руку дело.
Залажење у приватност на тај начин има свој циљ. Када имате ријалити шоу у коме се учесници сексуално задовољавају, туку, препричавају своје криминалне активности, изговарају погрдне речи и ко зна шта још се тамо дешава, овакве фотографије треба да прикажу како принчеви нису ништа бољи од неког учесника у ријалити шоу.
Занимљиво би било показати ове фотографије људима којима су Карађорђевићи доносили помоћ у поплавама и који су успели да превазиђу најтеже тренутке у свом животу захваљујући краљевској породици. Каквим очима би гледали ове блаћење сви они којима су обезбедили матерјална средства да изврше сложене операције очију и који захваљући фондацији наше принцезе имају здрав вид. Како би на те фотографије реаговали грађани града Краљева који су лечени на интерном одељењу у краљевачком Здравственом центру.
Оно што сам приметио је да згражавање исказују интернет досадњиковићи који у животу немају ништа, али им ништа и не фали. Дежурају од јутра до сутра, опањкавају ботове актуелног режима. Политика их не интересује, али нон стоп о њој размишљају. И много једу сендвиче.
Један мој познаник, који живи чак у Бразилу, пише како се Петар Први преврће у гробу када види ове фотографије. Оставио нам је државу већу од Душановог царства, а колика је сада? Оставио нам је демократски уређену и напредну државу. А каква нам је била у последњих седамдесет година? Волео се владар и поштовао. Били смо народ чији су део хтели да постану и појединци који су по рођењу били припадници другог народа. А онда смо постали, сопственим избором по националности, комунисти. Ако се Петар Први од 1921. године није ниједном преврнуо у гробу, него тек сада први пут, онда ми и нисмо толико лоши.Мој саборац из Коцељеве, Отац Саво Ждеро, је једном приликом рекао: „Када би наши преци са Цера, Колубаре, Кајмакчалана могли да васкрсну и дођу међу нас, шта бисмо ми? Могли би да се претворимо у сенке. Толико вредимо!“
Ја сам васпитач, радим у вртићу. У групи имам једно дивно дете које има месеци живота колико је имао Александар Други Карађорђевић, када је проглашен за државног непријатеља. Покушавао сам да схватим, гледајући то дете, колико оно може мени или било коме на овом свету некоме да науди, учини неки зулум, преузме власт…било шта. Нисам успео, а комунисти су то успели да виде у детету. А онда прочитам онај опис болести с почетка текста. И све ми буде јасно. Ипак, нисам ја тај који је поремећен.
Хајка на Карађорђевиће траје дуго и сада узима маха јер сви који уживају благодети отете имовине, наследници политике Јосипа Броза, и они који све што имају и знају у животу, имају и знају захваљујући милости комуниста, ће устати да одбране отето и незаслужено.
Аутор текста – г. Дарко Митрoвић, члан Градског одбора Краљево Удружења Краљевина Србија
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
No Comments