У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте лични став господина Бориса Ђукића.

Текстови у рубрици „Лични став“ представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија

У историји нашег народа огријешили смо се о многе. Све је некако и могло имати смисла док се нисмо одрекли Бога, Краља и Отаџбине, светог тројства нашег народног бића, чије је оличење био ђенерал Драгољуб Михаиловић. Наш Чича. Први герилац поробљене Европе, ког нису поколебале ни нове непријатељске технологије, издајства и мосовни злочини, чије је обрисе видио априла 1941. Умјесто да га уплаше, оне су биле подстријек за даљу борбу. Кренуо је тешким путем, ставивши се на чело народног отпора. Ни десетине непријатељских дивизија, квислиншке формације и комунистичке хорде нису му могле ништа. Легенда о њему ширила се слободним српским планинама, дошла до великих савезника, постао је главни јунак прича у српским земуницама, али и америчким филмовима и стриповима. Његов допринос савезничкој ствари био је нарочито познат након битке код Ел Аламеина, као и у чињеници да је, по Хитлеру, био заклети непријатељ Осовине и највећа пријетња на Балкану. Море историјских извора говори о њему, о његовим борцима. Ипак, правда некада не побиједи. Прво су га се одрекли Савезници, наметнувши нам комунизам, а убрзо потом умро је мученичком смрћу, на Христовом путу. Ми, Срби, у томе смо узели учешћа. Убили смо човјека који се жртвовао за нас и будућност наше дјеце, и умјесто његових на зид качили слике аустријског каплара. Како смо тад сијали, тако смо деведесетих пожњели. Данас, када је комунизам иза нас, многе назови-патриоте Чичу представљају онако како су га представљали комунисти, тобож величајући његов лик, срамотећи њега и његову војску(читај самопроглашене војводе и пијанице са ножем у зубима). Многи су у њега лажно заклети. Шта нам је чинити да исправимо неправду?Почнимо од себе. Окупимо се око вриједности које је Чича баштинио, његујмо их и надограђујмо. Вратимо се коријенима, традицији, скромности. Чувајмо наш језик, породице, историју, цркве, морал. Када свако од нас буде мало налик Чичи, постаћемо друштво способно да себи и својој дјеци изгради бољу Србију. Када са себе збацимо задње окове комунизма, уз Божју помоћ и дух Дражин у нама крунисаћемо Србију и тако исправити неправду почињену Дражи, али и цијелом народу. Круна не чека Краља, ми Краља, Бог га чувао, имамо. Чека нас, да се након 76 година, са Краљем Александром II, под заставом слободе и њом ујединимо, испуњавајући тако Дражин завјет.

У Бањој Луци, 18. јула 2020. Борис Ђукић