У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Милоша Маринковића, потпредседника Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију – „Изгубљене победе “.
24. октобра 1912. Војска Краљевине Србије је разбила турску војску код Куманова, а затим ослободила Куманово и Скопље (престоницу Цара Душана) и наставила са ослобађањем Јужне Старе Србије. Кумановска битка је једна од најславнијих српских победа у историји, којом су коначно покидани ропски османлијски ланци.
Освећење спомен-костурнице погинулим српским јунацима, на Зебрњаку код Куманова, 1937. Велики део споменика је срушила бугарска окупаторска војска , у Другом светском рату, 1942.
Након Кумановске следиле су друге славне и победоносне битке наше Војске у Првом балканском: Прилепска битка, Битољска битка и многе друге мање познате битке, у којима су се истакле и легендарне српске војводе српског Југа као што су Јован Стојковић „Бабунски“ , Михаило Јосифовић, Доксим Михаиловић и многи други. Данас су те победе изгубљене, иако је њихова слава бесмртно блистава. А, зашто су изгубљене?
Данас су то наше Куманово, Скопље, Прилеп, Битољ,… у другој држави, створеној од стране комуниста, где су наши Дедови (које је народ Јужне Старе Србије 1912-е дочекао са цвећем и одушевљењем) постали окупатори, где Краљ Петар Први и Краљ Александар Први више нису ослободитељи, већ одједном постадоше тирани и поробљивачи тзв. „македонског народа“. Изгубљене су, јер у 1945. добили комунисти! Генерације Срба су браниле и на крају одбраниле Јужну Стару Србију од насилне бугаризације, ослободиле је од Турака, али од комуниста она није могла да се одбрани. 1945. комунисти су, након што су узели власт и оборили Монархију, прогласили македонску нацију (поред црногорске и муслиманске) и тамо се од 1945. врши најгора анти-српска пропаганда, која је данас у пуном јеку. Том победом комуниста на крају Другог светског рата поништене су све наше претходне победе. Због те црвене победе Српство је, у највећој мери, угушено на нашем Југу и замењено вештачком македономанском националном свешћу.
Краљ Александар Први Карађорђевић са учесницима Кумановске битке.
Они који тамо и даље чувају Српство (а, има их у значајном броју) и који чувају успомену на зрак Слободе са Куманова се прогањају и жигошу као „србомани“, а СПЦ се дивљачки прогања. Али те наше победе нису изгубљене само због тога што се дешава на нашем отуђеном Југу, већ и зато што их се већина у Матици не сећа и не спомиње! Како су заборавили Куманово, тако су заборавили и Крајину, а тако ће сутра да забораве Метохију и Косово. Ипак, те наше победе нису изгубљене коначно, јер све оне могу да добију свој пуни смисао нашим повратком на наше старе темеље, односно обновом Монархије и свим оним што наша обновљена Монархија може да обнови. Како је светлост Слободе сијала са Круне Карађорђевића 1912, тако може да засија поново.
Аутор текста – господин Милош Маринковић, потпредседник Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
No Comments