У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст г. Драгана Божића, повереника Удружења Краљевина Србија за Сремску Митровицу – „Нисам патри(ј)ота!“
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
Прочитао сам да је Свети Сава први српски „ВОЖД“ кога ословисе као „Вожда отачаства на благоверје“. Читав низ српских владара средњовековне Србије ословљавао се овом непреводљивом речју, свакако да јој је значење далеко изнад помисли да се ради о једној врсти „вође“.
Колики је значај за Србе, зарад њихове сигурности и постојања доказују и реци епског карактера „и ти си нас оставио, Вожду новог Израеља“, изречена по смрти Деспота Стефана, које говораше кроз плач. Да ли је тад српски народ предосетио своју трагику, своју вековну голготу доказаће време или временско раздобље почев од 15. века па све до 1804. године и крунисања у народу НОВОГ СРПСКОГ ВОЖДА – Карађорђа.
Каснији покушај Обреновића да се домогну те титуле није успео, јер се архетип српског народа по некој препознатљивој линији, здраво-националној, неповерљиво опходио према породици (Обреновић) која уби наследника првог српског „Вожда“ Светог Саве, Карађорђа.
Споменух 15. век, век кад је Србија физички пропадала, али је духовно обасјавала сав околни свет, свакако улазећи у еру српске голготе равна мисирској и вавилонској која припада јеврејском народу. Србин је тад знао, да без верског и националног орјентира и са одрицањем од духовног и културног наслеђа, лако губи и независност и државу. Ствара се српски еп, косовски циклус и предање преноси са колена на колено…..и трајало је.
Српски народ има пуно лоших искустава у вези слабљења вере, по мени најгрђа замена за православну веру је свакако КОМУНИЗАМ, на чијој идеологији настаје ново стање свести и ново сагледавање српског национализма – патриЈотизма. А као последица одбацивања традиционалног, верског и културног имамо стварање нових нација од српског националног тела.
Пример нам је Црна Гора где је вековима пламтила српска идеја, али под утицајем комунистичког нововерја заснованог на лажима, из Црногораца је истерано не само изворно православље Светог Саве него и српско осећање. Данас,можда као никад до сад, Србији је потребан нови „ВОЖД“, који ће удаљити Србе од фолклорног национализма – патриЈотизма и усмерити га ка периоду истинског Христоверовања и сједињавањем са чашом Великог Четвртка.
Патриотизам је љубав према својој отаџбини, својој земљи, свом народу и треба га разликовати од шовинизма, поготово данашњег који се испољава као колективни егоцентризам, вољом за моћ, као насиље над другима. Другим речима, шовинизам је идеологија у којој нема патриотизма, но се рађа данашњи злуради патриЈотизам.
Завршио бих речима Владете Јеротића који каже: „Како је историја безброј пута показала да кад се уздрма вертикала Крста (Бог, патријарх, краљ и отац), онда хоризонтала Крста (племе, народ, нација) преузима улогу вертикале, претварајући нацију у ИДОЛА а свој народ у идолопоклонички“.
С тим нам остаје само једно, да се вратимо вери Христовој, првом „ВОЖДУ“ Светом Сави, под круну последњег Вожда Карађорђевица и да се Отац небески сједини у нама чинећи нас ПАТРИОТАМА а не – патриЈотама!
Аутор текста – г. Драган Божић, повереник Удружења Краљевина Србија за Сремску Митровицу
