Prednosti ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji
Uvereni smo da bi ponovno uspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije bio savršeni način spajanja tradicionalnih, vekovnih vrednosti našeg naroda i njegove slavne prošlosti sa modernim dobom, jer se raskid sa tradicijom nikada nije pokazao dobrim po jedan narod, naročito ne naš. Ustavna, parlamentarna monarhija pruža stabilnost, jedinstvo i kontinuitet. Takođe je garant demokratije i ljudskih prava! Države koje su očuvale svoju tradiciju i ugradile je u moderno doba danas su najrazvijenije na svetu, a 7 od njih 10 su monarhije.
Država Srbija, počev od svojih prvih tragova u istoriji, bila je Monarhija u nekom obliku – županija, despotovina, kneževina, kraljevina, carevina… Jedina dva perioda kad je Srbija gubila svoje monarhijsko uređenje poklapa se sa dva perioda kada je padala u ropstvo – prvi put tursko, drugi put komunističko. Slobodna Srbija uvek je bila Monarhija!
Nakon Drugog svetskog rata, pobednici su srpskom narodu ukinuli monarhiju na potpuno protivpravni način, nelegalno i nelegitimno, uz primenu sile, i od tada traje republikanski eksperiment koji je Srbiju doveo na ovo mesto na kojima se sada nalazi. Republikansko uređenje, koje samo po sebi naravno nije zlo, u Srbiji nikada nije zaživelo na pravi način, što zbog loše garniture na vlasti do otpora koji se u srpskom narodu javljao.
Godinama nakon tih poratnih događanja, Srbiju svet još uvek gleda kao zemlju koja nije raskrstila sa komunističkim nasleđem, zemlju koja zbog liderskih borbi i stranačkih sukoba predstavlja nesigurnog partnera za saradnju i investicije.
Ponovno uspostavljanje monarhije u Srbiji napravilo bi sjajnu polaznu osnovu da Srbija napokon krene napred i svrsta se u red modernih, naprednih, demokratskih evropskih država. Konkretni doprinos Monarhije ogledao bi se i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici.
U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji odnos vlasti koju ima Kralj i koju ima vlada je najbolje objašnjena u rečenici „Kralj kraljuje, a vlada vlada„. U monarhijama se na slobodnim i fer parlamentarnim izborima biraju predstavnici naroda u skupštini koji na osnovu formirane većine predlažu mandatara vlade, koga potvrđuje Kralj. Glavne odluke koje se tiču vođenja države donose vlada i skupština, a Kralj, kao nestranačka i nadstranačka ličnost, je faktor stabilnosti, jedinstva, kontinuiteta i pomirenja i on je tu da pomogne političarima u prevazilaženju stranačkih sukoba i da usmeri nosioce vlasti ka zajedničkom radu u korist države i naroda. Taj sistem je omogućio da današnje monarhije budu i najuspešnije zemlje na svetu, a među njima su: Norveška, Švedska, Velika Britanija, Danska, Australija, Kanada, Japan…
U odnosu na svet, ponovno uspostavljanje monarhije prikazalo bi Srbiju kao zemlju koja je konačno raskinula sve veze sa komunističkim nasleđem i kao zemlju koja je rešena da napravi konačni iskorak ka stabilizaciji političko ekonomskih odnosa. Donošenje Ustava Kraljevine Srbije, uspostavio bi precizne odnose između svih poluga vlasti, garantovalo bi prava svakom pojedincu i svetu pokazalo da Srbija više nije država koja sa svakom promenom partije na vlasti menja Ustav, zakone, ugovore… što bi nesumnjivo privuklo investitore da ulažu u Srbiju.
Rođačke veze Kraljevskog doma Karađorđevića i lično Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra na svim evropskim dvorovima, kao i njegove poslovne veze i lična prijateljstva u razvijenom svetu takođe bi bile od neprocenjive koristi za razvoj Srbije.
Ponovno uspostavljanje Kraljevine Srbije napravilo bi most koji spaja modernu i istorijsku Kraljevinu Srbiju, saveznicu i saradnicu mnogih evropskih naroda.
Podsećamo da u Evropi postoji veliki broj modernih Monarhija i da su to najrazvijenije države. Smatramo da državi Srbiji pripada mesto među njima, porodici evropskih Kraljevina!
Na unutrašnjem planu, vaspostavljanje monarhije donelo bi prestanak konstantnih sukoba između lidera političkih partija, što je nešto najpotrebnije Srbiji u ovom trenutku. Naime, vaspostavljanjem Kraljevine i dolaskom Kralja na mesto šefa države, nestale bi i liderske ambicije šefova političkih partija koji se uglavnom bore za osvajanje funkcije šefa države. To bi otvorilo prostor da se političke partije, umesto imenima lidera, nadmeću kvelitetom svojih programa i ponuđenih rešenja problema u zemlji.
Našoj zemlji je potreban Kralj kao faktor stabilnosti, koji je neutralan, politički neopredeljen i nezavisan od bilo kakvih centara moći, spreman da preuzme tešku odgovornost u ime svih, biti garant Ustavom zagarantovanih prava svakom pojedincu kao institucija koja nikome ne „duguje“ za svoj položaj. To ne možemo reći za instituciju predsednika, jer on za svoj položaj „duguje“ strankama, koalicionim partnerima i finansijerima iz predizbornih kampanja. To utiče na efikasnost institucije predsednika i na pojavu čestih političkih nestabilnosti u zemlji, koje dalje rezultiraju ekonomskom nestabilnošću – efekti političke nestabilnosti su ti da našu zemlju zaobilaze ozbiljni investitori sa zdravim kapitalom, što ima direktne posledice na životni standard građana.
Kralj se rađa i od malena se vaspitava i sprema da preuzme ulogu šefa države, sprema se da preuzme ogrovornost za svaki svoj postupak, bez mogućnosti da se, po isteku mandata, povuče a da pri tom nikome ne polaže račun za eventualne greške. Kralj nema rezervni položaj, već mora svojom ličnošću i svojim radom konstantno biti u službi svog naroda!
Kralj bi takođe bio i garant da se Ustavom zagarantovana prava i odnosi u Srbiji nikada neće nekažnjeno narušiti. Postojanjem Kralja na mestu šefa države, nikada se više ne bi moglo desiti da bilo koji pojedinac ili politička grupacija, preuzme više vlasti od onoga što joj po Ustavu pripada. Nažalost, bili smo svedoci da se u periodu od 1945. godine na ovamo to stalno ponavlja, da su sve poluge vlasti u rukama jednog čoveka ili političke grupacije a to ne može doneti stabilnost i zdrave odnose u državi.
Uspostavljanjem institucije Kralja više ne bi bilo predsedničkih izbora (koji su se u Srbiji događali i češće nego što mandatpredviđa) čime bi se ostvarila značajna ušteda u budžetskim sredstvima. Takođe, ono što malo građana zna, je da se u republici pored aktuelnog predsednika iz budžeta izdržavaju i svi bivši predsednici sa svojim porodicama. Sve ovo čini instituciju Kralja 3 puta jeftinijom od institucije predsednika po građane Srbije! Sa druge strane, postojanje Kralja ne bi donelo dodatne troškove, jer su izdvajanja za predsednika i njegov kabinet, ako ne veća, a ono sigurno ista kakva bi bila i za Kralja.
Uz sve navedeno, jasno je zbog čega mi smatramo da je ponovno uspostavljanje monarhije u Srbiji jedino rešenje da Srbija dobije zdrav polazni osnov, zdrave temelje na kojima bi se izgradila moderna, ekonomski stabilna i prosperitetna država!