Бојан Старчевић
Бојан ( Душанов) Старчевић, рођен је у Ужицу, 22. јула 1983. године.
После завршене основне и средње школе у свом родном граду, наставио је школовање на Философском факултету (Одељење за историју) и Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Од стране блаженопочившег Његовог Преосвештенства Г.Г. Хрисостома, Епископа Жичког, рукопроизведен је 2006. године у степен Чтеца са правом ношења орара, а од 2009. године редовно служи по позиву и као појац при Светој српској царској лаври Манастиру Хиландар.
Од 2005. године члан је реномираног Српског византијског хора Мојсије Петровић, под руководством проф. Николе Попмихајлова, а 2009. године је основао и Хор Свети Симеон Мироточиви.
Члан је и сарадник већег броја значајних организација и удружења: сарадник Одбора за богословске студије Центра за истраживање православног монархизма, Соколски савеза Србије и др.
Српској монархистичкој идеји и нашој владајућој Краљевској Династији показивао је приврженост од ране младости. На свим демократским демонстрацијама против тадашњег комунистичког режима учествовао је проносећи идеју монархије, и јавно носећи слику Престолонаследника. Године 2000. присуствовао је сахрани Краљевића Томислава на Опленцу.
У јесен 2001. oрганизовао је долазак Њ.К.В. Престолонаследника Александра у Ужице, први након пада Милошевићевог режима.
Чим се појавила идеја о формирању удружења под патронатом Главе Краљевског Дома,које би изнело идеју обнове уставне парламентарне монархије, активно се укључио, а формално и постао члан Удружења Краљева Омладина на првој скупштини истог одржаној у мају 2008.године.
Исте године изабран је за председника одбора за сарадњу са верским организацијама. За заслуге у организовању првог великог окупљања чланова удружења у Орашцу на Сретење 2009. и на основу тада показаних организационих способности, изабран је за члана Управног одбора Удружења.
На предлог Управног одбора, и по сагласности Патрона Удружења, Бојан Старчевић је 15. јануара 2010. године изабран за Председника Удружења.
На његов предлог, скупштина је одлучила да удружење прерасте из студентског у грађанско удружење, а личном иницијативом и да понесе ново име: Удружење Краљевина Србија.
Од 2010. до 14. децембра 2013. обављао је дужност Председника Удружења, када се због личних обавеза повукао са исте.
У овом периоду поред учешћа у готово свим важнијим активностима удружења, од личног ангажовања на ширењу мреже удружења оснивањем одбора, преко бројних трибина, јавних и медијских наступа, хуманитарних активности и др. не може а да се не помене учешће у Државној сахрани земних остатака чланова Краљевске породице, када је био на дужности шефа протокола у цркви на Опленцу.
Поред бројних обавеза обављао је и посао протоеклисијарха Краљевске дворске цркве Св. Апостола Андреја.
Награде:
Благовољењем Њеног Императорског Височанства Велике Кнегиње Марије Владимировне Романове од Русије, Поглавара Руског Царског Дома и de jure Царице Сверуске, г-дин Старчевић је одликован достојанством Витеза Императорског Ордена Свете Ане, као и Имперасторском медаљом “Јубилеј свенародног подвига 1613-2003“ и Императорском комеморативном медаљом “У знак сећања на 400-ту годишњицу Династије Романова“.
Осим тога, г-дин Старчевић је и славодобитник и носилац многих других одликовања, као што су: Медаља “80 година Руског императорског савеза – Реда“; Сребрна медаља Краља Александра I, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918; Јубиларна медаља “350 година од козачког освајања Усуријског краја 1655-2005“; Златна медаља за заслуге Удружења “Краљевина Србија“ и Златна медаља за академске заслуге, Краљевске академије Светог Мученика Амвросија.
Такође, 1998. године је, за свој ликовни рад, награђен Почасном повељом Краљевског књижевног клуба “Карађорђевић“ из Београда, а 2015. године је примљен у чланство Краљевске академије Светог Мученика Амвросија из Ферентина и то у рангу заслужног академика.