У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст г-дина Милоша Маринковића, потпредседника Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију – „Шта је то Србија?“
За оне који су равнодушни према Србији она је само ограничени простор на карти. За нас којима је она на срцу и за коју се свом снагом боримо она је много више. Она је све! Има оних који поистовете овакву државу и неправедни систем са Отаџбином, па се усуде и да је псују- њу, нашу заједничку Мајку. Али то што они псују, спомињући Србију, није Србија. Србија је нешто друго:
Србија је јуриш Бошка Југовића, срце Обилића и жртва Кнеза Лазара. Србија је одбрана Слободе и Правде. Србија је мука и жртва наших Дедова кроз буне, устанке и ратове вођених за слободан живот и достојанство. Србија су Карађорђе, Милош Велики, Чича, војвода Јован Стојковић, Патријарх Павле, Чика Пера, и небројени низ других. Србија је оно што има много националних мањина и оно што сваком шири руке, осим ономе ко би да је пороби. А, за мене је Србија и још небројени низ тога: Србија је мајчин загрљај и очева реч. Србија је свака лепа успомена из детињства. Србија је Крсна слава. Србија је љута ракија. Србија је када уђеш у кафану, а изађеш са три нова искрена побратима.
Србија је онај мали Огњен који мојој баби ломи руже, фудбалском лоптом, скоро сваког дана. Србија је неизмерна љубав моје мајке. Србија су моји кумови и браћа и сестре. Србија су она деца која се сваког дана играју, свађају и мире и смеју испред моје зграде. Србија је `ладно пиво крај Мораве. Србија су опанци, шајкача, тока, галичка и личка капа. Србија је игра и песма. Србија је коло-оро и чочек. Србија је срећа и туга, љубав и радост, мерак и дерт. Србија су очи и усне једне Врањанке и њено срце! Србија је поглед мајке Харитине из Пећке Патријаршије. Али је Србија и поглед српског детета у Великој Хочи, које те ( јадно, сиромашно и обесправљено) моли за парче чоколаде, а ти ,као по злу, немаш да му даш. Србија је Сулиман Шакировски, ратни ветеран без обе ноге, који сваког дана проси у центру Ниша, а који је нашао торбу са 3500 евра и вратио је власнику! Србија је осмех мале Софије.
Србија је инат моћним злотворима. Србија су моји саборци-родољуби и монархисти. Србија су они који ти аблендују у току вожње да би ти скренули пажњу да успориш. Србија је црква Свете Ане у којој сам крштен. Србија је мој кућни праг. Србија је Албанска споменица мог чукундеде Мијата, Карађорђева звезда мог чукундеде Александра и плава гардијска униформа мог прадеде Милоша. Србија су врапци на мојој тераси. Србија је искрено саосећање са избеглицама из разних наших крајева. Србија је радост што ми је комшија добио сина и што диже други спрат. Србија је оно у чијем сам загрљају искрено примио Христову веру. Србија је оно што ме чини бољим.
Србија су и Весна, Драган, Александар, Стефана, Љубивоје, Ана, Милан, Олга, Милена, Александра, Миљана, Немања, Никола, Владимир, Мирко, Марио, Саша, Андрија, Драгица, Филип, Урош, Кристинa и још Бог зна колико других које неизмерно волим и за које бих дао и живот.
Србија су Александар, Катарина, Петар, Филип и још један Александар. Србија је славно име Карађорђевића, прве српске домаћинске куће данас и славна имена других познатих и мање познатих српских кућа.
Србија је када (Боже опрости) опсујем сорту погану свакоме ко мрзи Србију!
Србија је и оно што замишљам- слободна, обједињена од свих њених распарчаних крајева, богата и сигурна. Србија је нада. Победа Правде над неправдом, Слободе над ропством, Љубави над мржњом, угњетених над силнима. Ето то је Србија. То и још много тога. За то вреди и да се гине и да се живи. Зато се борим док год ме има на овом свету.
Са Вером у Бога за Краља и Отаџбину!
Аутор текста – г-дин Милош Маринковић, потпредседник Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за Јужну Србију
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
No Comments