U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g-dina Miloša Marinkovića, potpredsednika Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija za Južnu Srbiju – „Šta je to Srbija?“
Za one koji su ravnodušni prema Srbiji ona je samo ograničeni prostor na karti. Za nas kojima je ona na srcu i za koju se svom snagom borimo ona je mnogo više. Ona je sve! Ima onih koji poistovete ovakvu državu i nepravedni sistem sa Otadžbinom, pa se usude i da je psuju- nju, našu zajedničku Majku. Ali to što oni psuju, spominjući Srbiju, nije Srbija. Srbija je nešto drugo:
Srbija je juriš Boška Jugovića, srce Obilića i žrtva Kneza Lazara. Srbija je odbrana Slobode i Pravde. Srbija je muka i žrtva naših Dedova kroz bune, ustanke i ratove vođenih za slobodan život i dostojanstvo. Srbija su Karađorđe, Miloš Veliki, Čiča, vojvoda Jovan Stojković, Patrijarh Pavle, Čika Pera, i nebrojeni niz drugih. Srbija je ono što ima mnogo nacionalnih manjina i ono što svakom širi ruke, osim onome ko bi da je porobi. A, za mene je Srbija i još nebrojeni niz toga: Srbija je majčin zagrljaj i očeva reč. Srbija je svaka lepa uspomena iz detinjstva. Srbija je Krsna slava. Srbija je ljuta rakija. Srbija je kada uđeš u kafanu, a izađeš sa tri nova iskrena pobratima.
Srbija je onaj mali Ognjen koji mojoj babi lomi ruže, fudbalskom loptom, skoro svakog dana. Srbija je neizmerna ljubav moje majke. Srbija su moji kumovi i braća i sestre. Srbija su ona deca koja se svakog dana igraju, svađaju i mire i smeju ispred moje zgrade. Srbija je `ladno pivo kraj Morave. Srbija su opanci, šajkača, toka, galička i lička kapa. Srbija je igra i pesma. Srbija je kolo-oro i čoček. Srbija je sreća i tuga, ljubav i radost, merak i dert. Srbija su oči i usne jedne Vranjanke i njeno srce! Srbija je pogled majke Haritine iz Pećke Patrijaršije. Ali je Srbija i pogled srpskog deteta u Velikoj Hoči, koje te ( jadno, siromašno i obespravljeno) moli za parče čokolade, a ti ,kao po zlu, nemaš da mu daš. Srbija je Suliman Šakirovski, ratni veteran bez obe noge, koji svakog dana prosi u centru Niša, a koji je našao torbu sa 3500 evra i vratio je vlasniku! Srbija je osmeh male Sofije.
Srbija je inat moćnim zlotvorima. Srbija su moji saborci-rodoljubi i monarhisti. Srbija su oni koji ti ablenduju u toku vožnje da bi ti skrenuli pažnju da usporiš. Srbija je crkva Svete Ane u kojoj sam kršten. Srbija je moj kućni prag. Srbija je Albanska spomenica mog čukundede Mijata, Karađorđeva zvezda mog čukundede Aleksandra i plava gardijska uniforma mog pradede Miloša. Srbija su vrapci na mojoj terasi. Srbija je iskreno saosećanje sa izbeglicama iz raznih naših krajeva. Srbija je radost što mi je komšija dobio sina i što diže drugi sprat. Srbija je ono u čijem sam zagrljaju iskreno primio Hristovu veru. Srbija je ono što me čini boljim.
Srbija su i Vesna, Dragan, Aleksandar, Stefana, Ljubivoje, Ana, Milan, Olga, Milena, Aleksandra, Miljana, Nemanja, Nikola, Vladimir, Mirko, Mario, Saša, Andrija, Dragica, Filip, Uroš, Kristina i još Bog zna koliko drugih koje neizmerno volim i za koje bih dao i život.
Srbija su Aleksandar, Katarina, Petar, Filip i još jedan Aleksandar. Srbija je slavno ime Karađorđevića, prve srpske domaćinske kuće danas i slavna imena drugih poznatih i manje poznatih srpskih kuća.
Srbija je kada (Bože oprosti) opsujem sortu poganu svakome ko mrzi Srbiju!
Srbija je i ono što zamišljam- slobodna, objedinjena od svih njenih rasparčanih krajeva, bogata i sigurna. Srbija je nada. Pobeda Pravde nad nepravdom, Slobode nad ropstvom, Ljubavi nad mržnjom, ugnjetenih nad silnima. Eto to je Srbija. To i još mnogo toga. Za to vredi i da se gine i da se živi. Zato se borim dok god me ima na ovom svetu.
Sa Verom u Boga za Kralja i Otadžbinu!
Autor teksta – g-din Miloš Marinković, potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija za Južnu Srbiju
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
No Comments