Међу бројним важним датумима из наше богате историје, својим значајем се несумњиво издваја управо овај, који данас обележавамо – дан Сретења Господњег!
На данашњи дан пре 211 година у Орашцу је севнула искра српске државотворности, искра која ће се попут пожара проширити целом Србијом и омогућити нашим прецима да коначно збаце окове вишевековног ропства! Ту варницу је укресао човек кога је један од наших највећих песника, велики Његош, потпуно оправдано и заслужено назвао „Оцем Србије“ – Врховни Вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе!
Карађорђе је са својим устаницима успео да оствари онај узвишени идеал који се поколењима преносио међу нашим чукундедовима, идеал који ни ропство, ни зулуми ни смрт нису успели да угуше – идеал слободе!
Зарад те слободе, ови храбри очеви наше нације су на данашњи дан у Орашцу беспоговорно решили да као залог дају своје животе, како би смо и ми, њихови потомци данас могли у њој да уживамо. Својом крвљу положеном у темеље наше државе, задужили су нас за сва времена!
Питање које се само по себи намеће је, да ли смо сви ми данас достојни тих наших јуначких предака? Да ли смо им осветлали образ и да ли достојно крочимо стазама које су нам они уцртали или смо са тог пута скренули? Какав год да је одговор, несумњиво је да се сви ми сваког дана, а не само на Сретење, морамо трудити да будемо попут наших чукундедова, и да заслужимо да се зовемо њиховим потомцима!
Поред тога што на данашњи дан обележавамо годишњицу Првог српског устанка и величамо слободарски дух који је попут најфиније нити одувек био проткан кроз колективно биће нашег народа, не смемо заборавити још један значајни догађај који је обележио данашњи датум – доношење сретењског Устава 1835. године. Доношењем овог документа, највишег правног акта тадашње Кнежевине Србије који је био напреднији и либералнији од већине устава тадашњих развијених европских држава, српски народ је целом свету показао и доказао да није заостала турска раја, на коју су други гледали с презиром, него напредна нација у настајању.
Конзервативне велике силе тог доба нису дозволиле да овај Устав остане на снази, и народ Србије је морао да чека наредних 68 година и долазак Карађорђевог потомка, Њ.В. Краља Петра Првог Ослободиоца, па да у својој самосталној и независној земљи ужива у свим оним људским и грађанским слободама, које је Устав Димитрија Давидовића предвиђао. Уплашили су се напредних и слободарских идеја изнетих у њему и брже-боље га забранили, али било је касно, јер се те идеје и ти идеали никад не могу угасити!
Сретење је велики дан за нашу државу и све народе који у њој живе. На Сретење су крвљу наших предака ударени темељи наше државе. На Сретење су постављене основе наше демократије. Тај аманет наших предака не сме никад бити заборављен!
Нек нам је срећан овај дан у вековима који следе!
У част бесмртнога Вожда и његових дела, живео Краљ Александар II, живела Краљевина Србија!
Марио Мајсторовић, председник Удружења Краљевина Србија
No Comments