15. јуна 1903. скупштина Србије изабрала је кнеза Петра Карађорђевића за новог Краља Србије. Данас, када обележавамо 110 година од овог историјског догађаја, подсетимо се лика и дела једног од најомиљенијих владара наше историје.

[slideshow id=28]

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина. Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. “Желим да будем прави уставни Краљ Србије“ – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве. Треба напоменути да су апсолутно све политичке странке у скупштини подржале долазак Кнежевића Петра за Краља Србије!

Петар Први Карађорђевић, личност изузетних људских и моралних особина, крунисан је за краља Србије 1904. године. На престо је ступио у својој педесет деветој години, као зрео и изграђен човек. Увиђајући да је тежња за самовлашћем и недовољан слух за жеље народа довела до пропасти његових претходника из династије Обреновић, а ускладу са идејама политичког либерализма, парламентаризма и демократије које је прихватио још у младости, Петар постаје прави уставни монарх. Његова одлука да буде демократски и уставан владар, као и искрено и лојално спровођење те одлуке, решило је у Србији многа унутрашња питања. Снаге које су се дотле трошиле на јалове унутрашње, партијске и династичке борбе, сада су се окренуле раду на снажењу државе и припремама за велике националне и државне задатке. Истовремено, Србија је доживела убрзан привредни напредак. Тежећи ка економском и друштвеном напретку своје земље, краљ Петар Први омогућио је уношење страног капитала, развој индустрије, занатсва и трговине, изграђене су железнице, активиран је речни саобраћај, као и отварање Универзитета у Београду. Све је то допринело да се земља потпуно укључи у европску и светску привреду.

Владавина Краља Петра обележена је са три ослободилачка и победничка рата: Првим балканским ратом 1912. године, Другим балканским ратом 1913. године и Првим светским ратом вођеним од 1914. до 1918. године. Голгота преко Албаније, у којој је Краљ био заједно са војском, остала је незацељена рана у српском народу. Сведочанства о херојским борбама српског народа у Првом светском рату, као и верност и неизмерна оданост старог, болесног Краља својим војницима и идеји о ослобођењу и уједињењу српског народа, далеко су прелазили границе Краљевине.

Највећи европски листови величали су Краља Петра. Енглески листови су писали: “У историји дугог мучеништва Србије није било херојскије фигуре од Краља Петра“. Тадашње француске новине су забележиле: “Стари српски Краљ Петар Први има данас седамдесет година. Школовао се у Сен–Сиру и Мецу, војним школама у Француској. Борио се у нашим редовима 1870. Одликован је Орденом легије части за храброст на бојном пољу код Вилерсексела“. Краљ Петар Први био је носилац и највећег руског одликовања, велике ленте светог Андреје са мачевима, орденом који је пре њега носио само цар Александар Први, победник над Наполеоном.
О подвизима српског Краља и његове војске писали су и људи од пера. Француски песник Едмонд Ростан, писац о херојским подвизима Сирана де Бержерака, надахнут храброшћу Краља Петра Првог приликом повлачења кроз Албанију, написао је и објавио песму “Четири вола краља Петра“, коју је на српски језик превео Милутин Бојић, песник “Плаве гробнице“. Ростанова песма је већ на Солунском фронту била борбено надахнуће српским војницима.
Речи Краља Петра, изговорене пред Сувоборску битку, када су Аустријанци дошли до Колубаре, а он са оба своја сина сишао у ров и одржао говор исцрпљеној и уморној војсци, одзвањале су много шире од рововског простора. “Децо моја“, рекао је, “ви сте се заклели да браните своју отаџбину и свога Краља, али вас ја разрешавам заклетве дате мени, јер живот, и ваш и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети и ја сам дошао међу вас да је, са оним који хоће да се боре за њену слободу, одбранимо или погинемо. Сада је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве и огњиште. Можда међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам“. Родитељске речи старог Краља учиниле су оно што је изгледало немогуће. Клонули и изнемогли ратници, као препорођени, смогли су снаге за још једну, победоносну битку.

Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.