Govor predsednika Udruženja Kraljevina Srbija, g. Maria Majstorovića, sa prvog kongresa Kraljevine Srbije, održanog 27. marta 2016. u Vrnjačkoj Banji (o kongresu više pročitajte na LINKU).

Vaša Kraljevska Visočanstva,

Vaša Preosveštenstva,

Visokopoštovani članovi savetodavnih tela Krune,

poštovani Predsedniče opštine,

predstavnici lokalne samouprave i institucija Vrnjačke Banje,

časni oci, dame i gospodo,

dragi prijatelji i članovi Udruženja Kraljevina Srbija,

pre svega, želim u ime svih članova Udruženja Kraljevina Srbija da iskažem neizmernu zahvalnost našem pokrovitelju, Nj.K.V. Prestolonasledniku Aleksandru, starešini Kraljevskog doma Karađorđevića, sinu Kralja Petra Drugog, unuku viteškog kralja Aleksandra Prvog, praunuku Kralja Petra Prvog Oslobodioca, potomku besmrtnog Vožda Karađorđa, na izuzetnoj počasti i ukazanom priznanju radu našeg udruženja. Ovo priznanje će dati još veću snagu našim naporima i učiniti da istrajemo u zalaganju ka ostvarenju konačnog cilja.

Vaše Kraljevsko Visočanstvo, hvala.

Dame i gospodo, meni je danas, kao predsedniku udruženja, pripala dužnost i obaveza da vam se obratim i javno postavim samo tri pitanja: zašto smo ovde, zašto danas i šta dalje?

Okupili smo se ovde, u lekovitoj kraljici svih banja, da svojim sabranjem odlučimo o tome šta nam valja činiti. Da upravo ovde odlučimo da probamo jedini lek koji nismo, jer smo sve ostale probali a ostali bolesni – da ne umremo a ne probamo onaj pravi, kako reče jedan naš veliki pesnik.
Zato je ovo sabranje kongres, prvi ove vrste posle Drugog svetskog rata koji je u svakom svom segmentu okrenut samo jednoj ideji, ideji obnove ustavne parlamentarne monarhije, a nije vezan ni za jednu političku stranku, lidera, nije okrenut protiv nekoga, već naprotiv, posle duže vremena, okrenut je nečemu, zalaganju za nešto.

Kraljevina Srbija, kao udruženje građana, evo skoro deceniju okuplja, pomaže, promoviše. Od osnivanja do danas, udruženje je postalo najveća nevladina organizacija u zemlji, sa preko 18000 članova organizovanih u 82 odbora i povereništava širom zemlje, ali i u rasejanju, sa stalnim rastom broja odbora i članova.

Udruženje je realizovalo 814 promotivnih aktivnosti kojima je građanima približilo ideju koju nosi, sprovelo 227 humanitarnih akcija pomoći pojedincima, porodicama i institucijama u potrebi, kao i našem stradalnom stanovništvu na kosovu i metohiji. Naši članovi proveli su u proseku 720 radnih sati godišnje u pomoći humanitarnim fondacijama prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine u realizaciji događaja i distribuciji pomoći širom naše zemlje.

Okupljeni oko ideje ustavne parlamentarne monarhije, čuvajući svoju tradiciju a ugledajući se na najrazvijenije zemlje sveta koje su monarhije i učeći na njihovim primerima, mi smo obnavljali sebe, svoje porodice i svoje društvo, visoko podigavši zastavu Srbije.

Tokom svih ovih godina, učeći i na sopstvenim greškama, neprestano smo uviđali koliko je ova ideja bliska našem narodu, što nam je davalo snagu, ali i koliko je slabo vidljiva u magli idoloških sporova, dnevnopolitičkih interesa, medijskih atrakcija i iznad svega, zaboravljanja sopstvene tradicije. Stvarnost je pokazala da su one države koje drže do svoje tradicije i najrazvijenije države sveta, a 7 od njih 10 su monarhije.

Prošao je vek od reči Nikole Pašića: „Srbija je stvorena, ona je začela u revoluciji, ona se razvijala putem sporazuma vladaoca i naroda, ona je udarila temelj svog budućeg razvitka još u početku svog oslobođenja, narod je prepun tradicija kako se razvijala i utvrdila baza, osnova našeg državnog uređenja, kako je stvorena ustavna monarhija sa vladaocem dinastije koju je sam narod izabrao…“

Dame i godpodo, izabrali smo današnji datum, 27. mart, jer je on opomena šta se dešava kada ideologije, u vrtlogu interesa stranih sila, sakriju i zloupotrebe istorijske činjenice… kako država, koja ne sačuva svoje državno uređenje, ne posluša glas naroda, u narednim decenijama gubi i državu i narod.

Istorija se ponavlja samo onima koji iz nje ne uče.

I još nešto, izabran je dan koji je pao u sred političke kampanje. Ali, Udruženje Kraljevina Srbija se okuplja oko vrednosti koje su važnije od svakih političkih izbora. Danima pre nego što su ovi izbori raspisani, naše zastave, zastave Srbije, su se vijorile na Orašcu, na Dan državnosti, kada je jasno rečeno: „Mi danas slavimo Sretenje, slavimo one koji su umeli da biraju. A birali su u zemlji izmučenoj dahijama i siromaštvom. Oni su izabrali Karađorđa. Izabrali su vrednosti koje je sačuvala Srpska pravoslavna crkva i običaje koje je sačuvao srpski narod… put koji poštuje i vraća tradicionalne vrednosti i ugrađuje ih u moderno doba. Na tim vrednostima, trebalo je više od veka da Srbija postane demokratski uređena država na čelu sa Kraljem Petrom Karađorđevićem i od svih priznata zemlja pobednica Velikog rata, Kraljevina Srbija, pod vrhovnom komandom Regenta Aleksandra.

Naši izbori su danas laki, ne moramo ništa važno da biramo, to su izabrali bolji od nas pre 212 godina u težem i siromašnijem vremenu.

Naše je samo da sačuvamo i obnovimo ono što su izabrali i oni stvorili. Sretenje je opomena da ljudi smognu pameti i snage i obnove ono najbolje što imaju, ono što ne moraju da biraju, kao što ne moraju da biraju porodicu u kojoj su rođeni.“

Zato je sa nama danas čovek koje je te reči izgovorio u Orašcu.

Mi ćemo, kao udruženje, nastaviti da okupljamo, pomažemo, promovišemo, nastavićemo da sabiramo. Čast je služiti visokim ciljevima i humanitarnim aktivnostima koje za Srbiju i svoje građane neumorno organizuju fondacije Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine.

Ali, mimo toga, ideja oko koje smo okupljeni, ideja ustavne parlamentarne monarhije na koju nas u svakoj prilici podsećaju i reči blaženopočivšeg Patrijarha Pavla juče, i reči Patrijarha Irineja danas, oko koje nas stalno pitaju naši građani u zemlji i rasejanju, ideja je koja zahteva da se i sami pitamo: šta nam valja činiti da se ona ostvari u našem vremenu?

Uspeh u realizaciji svake ideje podrazumeva jasan plan, ljude i sredstva, vreme… ili, znanje, iskustvo i veru.

Udruženje Kraljevina Srbija su osnovali mladi ljudi gradeći ga svojim rukama, sticajući iskustvo i znanje, učeći na svojim greškama. Mladi ljudi koji su bili, i uvek su spremni, da poslušaju savete iskusnijih u putu ka ostvarenju cilja. Možda trenutno nemamo dovoljno ljudi ali mi svakoga dana rastemo i spremni smo da pokrenemo široku akciju oko koje će se ljudi okupiti. Možda nemamo sredstva, ni do sada ih nismo imali, ali smo posvećeni i umemo da radimo za svoju ideju.

Duboko sam uveren da imamo ono najvažnije… imamo veru!

Zato vas pozivam da usvojimo deklaraciju koju će nam predložiti gospodin Marković… a znamo, kao i naši preci što su znali, šta se sve može učiniti kada to činite sa verom u Boga, za Kralja i Otadžbinu…

Živeo Kralj!