Intervju predsednika Izvršnog odbora za Fejsbuk stranu „Srbija evropska Kraljevina“

Prenosimo intervju predsednika Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina, g. Uroša Parezanovića za Fejsbuk stranu „Srbija evropska Kraljevina“

____________________________

RAZGOVOR SA POVODOM – SRBIJA EVROPSKA KRALjEVINA ILI REPUBLIKA SRBIJA?

Intervju sa gospodinom Urošem Parezanovićem, predsednikom Izvršnog odbora udruženja Kraljevina Srbija.

Autor: Vlatković Dragan

– Gospodine Parezanoviću, mi Srbi koji smo zaljubljeni u našu svetlu prošlost, borimo se već 27 godina da vaspostavimo Kraljevinu Srbiju, ali otpori tome su izuzetno veliki. Zašto je to tako, zašto Srbija neće da se vrati tamo gde je nekad bila, na svoju predkomunističku prošlost?

– Prvo, treba istaći da po najskorijem istraživanju kojim Udruženje Kraljevina Srbija raspolaže, većinski deo naroda podržava obnovu ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji. U tom istraživanju, koje je uradila kompanija „Intelidžens“, na direktno pitanje „Da li Srbija treba ponovo da bude kraljevina, tj. parlamentarna monarhija“ 39,7 % ispitanih je odgovorilo da, 32,3% ne, a 27,4% nema stav. Polazne osnove su dobre, ali je simptomatična činjenica da toliki procenat ljudi nema stav o jednom ovako bitnom pitanju – pitanju državnog uređenja zemlje u kojoj žive! S jedne strane to se može tumačiti kao nezainteresovanost i sveopšta apatija u koju smo kao narod upali, ali s druge strane to predstavlja i mogućnost da se predanim radom na promociji ideje monarhije, predstavljanjem njenih prednosti u odnosu na republiku, razgovorom sa neopredeljenima može samo povećati broj onih koji podržavaju ponovno uspostavljanje Kraljevine Srbije.

Međutim, postoje određeni problemi, pre svega jedan od njih je neka vrsta „Stokholmskog sindroma“ koji je zahvatio dobar deo naroda u Srbiji, gde se čak i neki monarhisti sa setom sećaju komunističkih vremena uz konstataciju „kako smo nekad lepo živeli…“ Jeste, ali taj nazovi lep život ima svoju debelu cenu koju smo plaćali od 80-ih na ovamo i koju i danas plaćamo. Taj lep život nije bio ostvaren realnim osnovama, građani nisu bili bogati zato što je država proizvodila nove vrednosi na osnovu privrednog razvoja, nego na osnovu zaduživanja, uz neracionalno trošenje sredstava i ulaganje u privredne grane koje nisu davale profit koji bi nadmašio ulaganja i time ekonomski opravdao trošenje fondova. To se desi kad nemate tržišnu nego komunističku privredu u kojoj se radilo po principu iz one anegdote: drug Tito ode u Smederevo, pita domaćine “Šta vi ovde najviše imate“, oni mu odgvore „Grožđa“, a on kaže:“Gvožđa! Pa onda da vam izgradimo željezaru, majku vam Božiju!“ A kada se zadužite, a novac ne uložite tako da se on uveća, nego ga spiskate na sladak život i nerezonske investicije, kada dugovi dođu na naplatu onda taj mehur od sapunice u kome ste živeli mora da pukne! Mnogo je još ljudi koji idealizuju vreme vladavine komunizma, odbijajući da shvate uzročno posledične veze koje postoje između svih problema sa kojima se danas nosimo i tog vremena. Uostalom, država čiji su temelji zaliveni krvlju stotina hiljada nevinih žrtava komunističkog terora ne može nikad biti ni stabilna ni prosperitetna, a to je ova AVNOJ-evska republika u kojoj danas živimo! A kod nas je i dalje dosta naroda zaljubljeno u svoje komunističke porobljivače.

Pored toga, tu je i strah, takođe kao posledica decenija komunističke strahovlade, jer onaj deo naroda koji nije bio omađijan šarenim lažama u vremenu SFRJ je živeo konstantno u neizvesnosti i uplašenosti. Taj strah da će se, ako neko otvoreno pokaže da je monarhista od nekud opet pojaviti oznaši u kožnim kaputima, postoji i danas.

Suviše dugo je narod bio trovan lažima i neistinama, ali uveren sam da ćemo konstantnim trudom uspeti da prevaziđemo ove probleme. Rad Udruženja Kraljevina Srbija pokazuje da smo dosta toga uspeli da postignemo i slobodno mogu da kažem da je situacija danas 2017. godine znatno bolja nego što je bila pre samo 2, 3 godine, a da i ne govorim o dužem vremenskom periodu.

-Ugled Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i porodice Karađorđević u inostranstvu je izuzetno veliki, ali država Srbija vrlo malo koristi taj ugled da bi se Srbija na što pozitivniji i kvalitetniji način predstavila svetu. Zašto, u čemu je problem?

– Lično smatram da je u pitanju nedovoljna volja i neznanje političkih elita u Srbiji, koje vode glavnu reč kada je diplomatija u pitanju, koji i dalje na Kraljevsku porodicu gledaju kao na konkurenta, što je izuzetno pogrešno! Kralj je po svojoj poziciji iznad politike, on se ne kandiduje na izborima i ne pretenduje na mesta u vladi, skupštini ili upravnim odborima preduzeća, i zato je krajnje vreme da naši stranački prvaci shvate da im Prestolonaslednik Aleksandar ne predstavlja pretnju. Kraljevska porodica nije suparnik nego glavni saradnik i partner političarima i to ne samo kada su diplomatski odnosi u pitanju, nego u svemu što se radi za korist građana Srbije.

Mi smo skloni da stalno govorimo o nekim prijateljstvima u međunarodnim odnosima, zanosimo se time da su nam Rusi, Englezi, Amerikanci, Nemci, Kinezi prijatelji, a infantilno odbijamo da shvatimo da kada je politika u pitanju prijateljstva nema! Postoji samo interes određene strane zemlje, u koji se mi ili uklaapamo ili ne! Davno je prošlo vreme kada je Car Nikolaj Drugi ušao u rat da bi spasao Srbiju u Prvom svetskom ratu. U takvim situacijama uvek trebamo da se setimo Vinstona Čerčila, čoveka koji je i direktno svojim odlukama odgovoran za dolazak komunista na vlast u Jugoslaviji i pad kraljevine. Velika Britanija u ratu jeste bila na istoj strani kao Kraljevina Jugoslavija, ali je Čerčil povlačio poteze koji su bili samo i isključivo u britanskom interesu.

Međutim, ta činjenica da među profesionalnim diplomatama, a samim tim i među njihovim zemljama, nema prijateljstva, ne znači da ne postoji drugi način da se naprave iskrene prijateljske veze između dve zemlje i to upravo pomoću naše Kraljevske porodice. Prestolonaslednik Aleksandar je lični prijatelj sa svim vladarskim kućama evropskih monarhija, a sa nekima, a pre svega onom najmoćnijom, britanskom, i u rodbinskim vezama. Dok su na inaguracije naših predsednika dolazili uglavnom samo  predsednici i premijeri komšijskih zemalja, a moćnije zemlje su slale ambasadore, na rođendan našeg Kralja su došli lično Kralj i Kraljica Švedske, Princ Albert od Monaka, španska Kraljica Majka… Ne sećam se da je bilo ko od naših diplomata imao tu čast da bar na kratko razgovara sa ovim ljudima, koji su na čelu najrazvijenijih i najbogatijih evropskih zemalja, a Prestolonaslednik Aleksandar može da ih kontaktira kad god poželi! Takođe, kao rođak britanske Kraljice, on ima pravo da se kad postoji potreba obrati direktno parlamentu Velike Britanije – da li i jedan političar iz Srbije to može? Naravno da ne… To je ogroman potencijal koji naša zemlja ne koristi, a mi, zbog svih repova koje još vučemo iz 90-ih i očajnog imidža koji smo tad kao narod zadobili, to nikako ne bi smeli da radimo, nego da iskoristimo svaku priliku da poboljšamo ugled koji imamo, to jest nemamo, u svetu. Ili da budem precizniji, da vratimo ono uvažavanje koje smo imali dok smo bili Kraljevina!

– Najuspešnije svetske zemlje, sa najvećim standardom i kvalitetom života su evropske kraljevine, ali veliki broj Srba živi još uvek u nekim komunističkim zabludama i odlučno odbija svaku mogućnost vaspostavljanja Kraljevine Srbije, ugledne i cenjene zemlje svuda u svetu, smatra da je to nešto prevaziđeno i da ne smemo da se vraćamo na staro.Zašto, kako da promenimo takvo nakaradno razmišljanje?

– Potreban je stalan i konstantan rad na promociji ideje ustavne parlamentarne monarhije i to ne samo velikim kampanjama, tribinama i slično, potrebno je da svi ljudi koji su monarhisti i iskreno žele da se monarhija u Srbiji obnovi razgovaraju sa svojim prijateljima, komšijama, rođacima, da razbijaju zablude i govore šta je istina. A istina je upravo to što ste i naveli u pitanju, da su najrazvijenije zemlje i to ne samo Evrope nego i sveta monarhije – uporno se zaboravlja da su i Kanada i Australija de fakto monarhije, pošto su deo britanskog komonvelta i njihov šef države je britanski monarh. A tu je naravno i Carevina Japan, o čijoj razvijenosti ne treba trošiti reči! Postojanje monarhije u njima nije samo prazno slovo na papiru, građani Australije su pre desetak godina imali referendum na kome su odbacili mogućnost uvođenja republike.

Treba razbiti zablude koje postoje, gde se kada se pomene Kralj i Kraljevina odmah pomisli na nekog srednjovekovnog samodršca koji u jednoj ruci drži mač a u drugom topuz, pa naizmenično udara jednim ili drugim. Živimo u 21. veku i kao kontra-argument je samo dovoljno dati primer Kraljevine Švedske, Kraljevine Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva itd. Da li se na njih odnosi ovaj negativni stereotip, ili bi svi poželeli da žive u nekoj od tih „nazadnih“ država? I koliko je građana Srbije od ove naše „prelepe“ republike pobeglo upravo u neku od evropskih ili svetskih monarhija? Najbolje je vršiti direktno poređenje Srbije sa nekom od tih zemalja i pitati: „Da li u Kraljevini Švedskoj radnici u privatnoj firmi nose pelene, pošto im je zabranjeno da idu u toalet? Da li u Kraljevini Norveškoj neće da zaposle ženu koja još nije rađala, ili trudnice dobijaju otkaz? Da li u bilo kojoj evropskoj monarhiji vlada toliki stepen nezaposlenosti kao u Republici Srbiji? Kakav je tretman socijalno ugroženih u ovim „zaostalim“ monarhijama? Da li se i tamo deca leče sms porukama?“ Treba stalno podsećati da su ove zemlje eonima udaljene od neke zaostale despotije, da su u njima stepen socijalne zaštite, pravne države, naučnog i tehnološkog razvoja, parlamentarizma i demokratije na najvišem mogućem nivou i da je to samo cilj kome trebamo da težimo, a ne nešto prevaziđeno, nazadno i zaostalo!

– Nj.K.V. prestolanslednik Aleksandar i Princeza Katarina, skupili su do sada preko 42 miliona humanitarne pomoći za najugroženije u Srbiji i Republici Srpskoj, ali u našim medijima to se uopšte ne pominje. Za mene, to je pravi skandal, zašto naši mediji ne pišu i ne govore o tome, ko to sprečava, šta Vi mislite?

– U pravu ste i jeste skandal! Činjenica je da mediji čak i ako prenesu vest o nekoj od mnogobrojnih donacija Kraljevskog para to urade više nego šturo, par redova i to je to. Ne bih spekulisao zašto je tako, i ko stoji iza toga, možda je u pitanju nastavak kampanje iz komunističkog vremena (koja praktično nije nikad prestala), ali deluje da je Kraljevska porodica u nekoj vrsti medijske blokade gde se vesti puštaju selektivno. Smatram da je pored ostalog problem i u moralnom posrnuću i sveopštoj tabloidizaciji srpskih medija, gde su najprodavanije novine, najčitaniji portali i najgledanije televizije one gde sve „puca“ od „skandaloznih, šokantnih, ne mogu da verujem“ naslova. Polu-svet, primitivci i prostačine, starlete i kriminalci su ono što se danas prodaje i tu mesta za ozbiljno novinarstvo više nema. A pristojni, kulturni ljudi koji svakodnevno rade za boljitak građana Srbije, kakvi su Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina se tu ne uklapaju, nisu im dovoljno zanimljivi. Jer zašto bi pisali o tome da je npr. Dečija klinika u Tiršovoj dobila novi aparat, kada je mnogo zanimljivije to što je u nekom rijalitiju jedan primitivac nekom drugom opsovao majku! Ironičan sam, ali je na žalost realnost takva! Čak su i oni mediji koji su ranije bili ozbiljni počeli da popuštaju pred navalom žute štampe i tabloidnog novinarstva. Kraljevsku porodicu će pomenuti samo kada je u pitanju neki izmišljeni, iskonstruisani skandal! A kada stigne demanti, dokaz da su pisali laži, njega objave u najmanjem mogućem formatu, ako ga uopštei objave… Svakakve, najblaže rečeno, bljuvotine su pisali o Kraljevskom paru i našim prinčevima, izmišljali afere, a zato niko nije preneo da je npr. Princ naslednik Petar lično delio pomoć ugroženima u Obrenovcu priliko majskih poplava 2014.

I nije samo u pitanju sama Kraljevska porodica, nego i sve teme vezane za monarhiju. Udruženje Kraljevina Srbija je prošle godine imalo veliku akciju, najveću do sad – prve konkretne korake u realizaciji našeg cilja – prikupljanje potpisa podrške Narodnoj inicijativi za promenu Ustava Republike Srbije u Ustav Kraljevine Srbije i ni jedan od vodećih medija to nije preneo! U stvari da ne budem nepošten, preneli su – na svojim interent stranama, u subotu u 23 časa, a kraj prikupljanja potpisa je bio u nedelju, narednog dana! Ali zato na televizijskim vestima, u člancima vodećih novina ni reč!

Srećom pa danas postoje društvene mreže koje su apsolutno najmoćniji medij 21. veka, tu nas niko ne može sprečiti da na laži uzvratimo istinom i da milionima korisnika Fejsbuka, Tvitera i ostalih socijalnih medija pružimo uvid u aktivnosti naše Kraljevske porodice. I to moramo raditi svakodnevno!

– Šta je budućnost Srbije, povratak korenima, evropska kraljevina Srbija ili ova nakaradna Republika Srbija u kojoj živimo sada i koja nam je silom nametnuta pobedom komunizma 1945.godine?

– Definitivno povratak korenima, obnova ustavne parlamentarne monarhije i povratak Srbije u porodicu evropskih i svetskih monarhija! Alternativa ne postoji! To jest postoji, upravo živimo u njoj, ali je zato budućnost svih građana u ovoj i ovakvoj republici veoma neizvesna. Zato su nam potrebne korenite promene i odlučan raskid sa AVNOJ-evskom republikom. Republika je u Srbiju dovedena na nelegalan i nelegitiman način, torturom, ubistvima, mučenjima i konačno potvrđena „ćoravim“ kutijama, na krvi nevinih žrtava. Nešto što je tako uspostavljeno, ne može biti ni uspešno ni prosperitetno. Zato sve što pokušavamo da uradimo kako bi smo učinili našu zemlju boljom će biti neuspešno ili kratkog veka, sve dok traje republikanski eksperiment – na jednom slikovitom primeru, ako bi smo državu posmatrali kao kuću, temelji naše kuće su loši, a mi uporno pokušavamo da problem rešimo krečenjem zidova. Ne vredi, koliko god slojeva boje nanosili loši temelji uvek nanovo vraćaju vlagu i memlu! Zato nam je potrebno da napravimo jake, stabilne temelje, a to je jedino moguće sistemskim promenama, to jest obnovom Kraljevine Srbije! E tada ćemo imati dobru polaznu osnovu da stvorimo stabilnu i jaku državu!

Jedna stvar mora da se razume – monarhija nije čarobni štapić koji će jednim magičnim pokretom rešiti sve probleme. Onog dana kada vratimo monarhiju, neće se desiti da nam sutradan padaju pečene ševe s neba, sunce stalno sija, svi se podmlade, bolesni ozdrave itd. Potrebno je ovo istaći zato što smo kao narod skloni nerealnim očekivanjima i verovanju da su instant rešenja moguća. Monarhija nije instant rešenje, ali zato jeste onaj prvi, odlučujući korak ka izgradnji boljeg društva, pre svega boljeg sistema za sve građane Srbije! E nakon tog prvog koraka i svi ostali će ići lakše!

– Koje su prednosti Kraljevine Srbije u odnosu na Republiku Srbiju?

– Prednosti su brojne i teško ih je sve navesti, ali probaću da se zadržim na onim najbitnijim. Monarhija inače nije univerzalno rešenje, u nekim drugim državama republika funkcioniše sasvim pristojno, ali u Srbiji to nije slučaj.

Kao prvu prednost bih istakao uvođenje uređenog sistema, jačanje parlamentarizma i demokratije. U jednoj uređenoj državi jako je bitno da se poštuju Ustav i zakoni, i da se tačno i precizno zna šta koji član državne uprave radi, koje su mu dužnosti, koja prava, a koje obaveze, ali kod nas to nije slučaj! Kada pogledamo istoriju našeg republikanskog uređenja, pre svega na deo od obnove višestranačkog sistema, s obzirom da je komunistička diktatura Josipa Broza imala sve odlike srednjovekovne apsolutističke monarhije i da se tu o demokratiji ne može ni razgovarati, svedoci smo činjenice koja ni malo ne ide u prilog jednoj modernoj zemlji 21. veka, a to je da mi pre izbora u stvari ne znamo ko će biti osoba koja će zaista i upravljati zemljom, zato što se u Srbiji stalno vrši transfer vlasti sa predsednika na premijera ili obratno.U zavisnosti od političke snage i lične harizme pojedinca koji se nalazi na jednoj ili drugoj funkciji zavisi i koji će od njih dvojice imati u svojim rukama suštinsku moć da donosi odluke i da upravlja zemljom, ta „klackalica vlasti“ je stalno prisutna. Nebitno je šta piše u Ustavu i zakonima, jednostavno sve funkcioniše po principu „ko je jači, njemu i više ovlašćenja“. A da li je to odlika jedne ozbiljne države? Naravno da nije. I kako možemo očekivati da građani poštuju zakone, ako ih oni na vrhu, oni koji vode državu ne poštuju! Primeri su brojni – Milan Milutinović je bio obična marioneta na mestu predsednika, ali je zato Tadić bio alfa i omega u zemlji, dok je premijer Cvetković bio nebitan. To bi se rešilo uspostavljanjem monarhije – dobili bismo Kralja koji ima svoje funkcije u državi, kao što ih ima u svim modernim monarhijama, koji predstavlja faktor sigurnosti, stabilnosti i kontinuiteta, a izvršna vlast bi se nalazila u rukama premijera i vlade – „Kralj kraljuje, a vlada vlada!“ U takvom sistemu bi građani na parlamentarnim izborima znali da svojim glasovima odlučuju ko će stvarno upravljati zemljom, vladu bi formirali oni koji osvoje većinu, kao u svakom parlamentarizmu, a Kralj bi kao nestranačka i nadstranačka ličnost pomagao političarima da prevaziđu stranačke sukobe i usmeravao bi ih da zajednički rade u korist države, jer dok su poslanici pre svega sluge svojih partija i zastupnici stavova samo jednog dela građana, Kralj je monarh i reprezent celokupnog naroda, on je suveren i levice i desnice, i konzervativnih i liberalnih građana i kao takav bi pomagao vladi i političarima u vođenju zemlje. I što je najbitnije, ne bi se mogla desiti situacija da premijer bude iz jedne, a predsednik iz druge stranke što automatski dovodi do toga da dok se oni nadmeću da ostvare prevlast i svaki vuče na svoju stranu, država nazaduje! Najbolji primer je period kada je Koštunica bio premijer a Tadić predsednik.

Monarh u zemlji donosi kontinuitet, i to ne samo gledano u prošlost, nego i u budućnost. Dok se kod nas dešava da zbog predsedničkih izbora apsolutno sve staje u zemlji, u monarhiji to nije slučaj. Francuska izreka „Kralj je mrtav, živeo Kralj“ upravo govori o tome – smrću jednog čoveka država ne prestaje da postoji, pa makar to bio i Kralj, ona mora da nastavi dalje, a to joj upravo omogućava postojanje monarha kao suverena. (Što se ne može reći ni za jednog političara, njima je mnogo svojstvenija jedna druga maksima, koja se pripisuje jednom apsolutističkom monarhu – „Posle mene potop“.) U skorijoj prošlosti, Kraljevina Belgija preko godinu dana zbog stranačkih nesuglasica nije mogla da dobije vladu, ali je država nastavila da funkcioniše, zato što je imala Kralja!

Značaj Kralja kao institucije je što on nikome ne „duguje“ za svoj položaj i kao takav jeste garant ustavnih prava svakog pojedinca – on ne „duguje“ ni finansijerima, ni tajkunima ni raznoraznim drugim interesnim grupama koje tokom kampanje zadužuju političare. Za razliku od njih, Kralj „duguje“ samo i isključivo svom narodu! Postojanjem Kralja na mestu šefa države, ne može se desiti da bilo koji pojedinac ili politička grupacija, preuzme više vlasti od onoga što joj po Ustavu pripada. Kralj ima obavezu da podjednako zastupa prava i da se brine o svima, a ne samo o svojim biračima.

Zatim, tu je još jedna prednost, naročitno bitna za zemlju koja nije preterano bogata, kakva je Srbija – monarhija je jeftinija od republike! Prvo, u monarhijama nema predsedničkih izbora (koji su se u Srbiji događali i češće nego što mandat predviđa), a samo kao primer navodim da je za predsedničke izbore 2012. godine iz budžeta bilo izdvojeno 1,39 milijardi dinara! Poređenja radi, za obnovu Kraljeva nakon razornog zemljotresa je izdvojen tek deseti deo ove sume! Pored toga, ono što malo građana zna je da se u republici pored aktuelnog predsednika iz budžeta izdržavaju i svi bivši predsednici sa svojim porodicama, tako da u jednom trenutku građani republike izdržavaju jednu veliku „predsedničku porodicu“ koju čine kako aktuelni tako i svi prethodni šefovi država sa svojim suprugama! I oni sredstva iz budžeta dobijaju doživotno,a pored toga imaju pravo i na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni auto sa vozačem u onolikom vremenskom periodu koliko mu je trajao mandat. Od svega toga je nemerljivo manja apanaža koju u ustavnim parlamentarnim monarhijama dobija Kralj. Primera radi, u Engleskoj troškovi monarhije iznose manje od 1 evra po glavi stanovnika godišnje!

Naravno, ne treba zaboraviti još jednu važnu činjenicu kada je ekonomija u pitanju, a to je da stabilni sistemi privlače ozbiljne investitore, a nestabilni špekulante i one koje bi da ugrabe što veći profit bez mnogo brige o građanima. Činjenica je da i ozbiljni privredni „igrači“ koji trenutno ulažu u Republiku Srbiju koriste ovo haotično stanje koje vlada kod nas da izvuku što više mogu bez puno brige o posledicama po našu zemlju i njene stanovnike. Zašto to rade – jednostavno, može im se, ne postoji sistem koji će ih naterati da se ponašaju onako kako moraju u drugim zemljama! E taj ozbiljni sistem je ono što obnova monarhije donosi!

Tu je naravno i faktor jedinstva oličenog u funkciji Kralja – on uspeva da nadvlada podele među narodom i da bude tačka okupljanja građana! Uz pomoć Kralja se prevazilaze podele na leve i desne, konzervativne i liberalne građane, on ih usmerava da zajednički rade u korist države. Brojni su primeri iz naše istorije koji potkrepljuju ovu tvrdnju, a odličan primer je upravo i Udruženje Kraljevina Srbija koje okuplja građane sa svih strana političkog kompasa i oni zajednički rade za ostvarenje cilja! Njihova stranačka opredeljenost ih ne sprečava da složno rade, zbog Kralja oni prevazilaze ono što bi ih inače svađalo i svrstavalo na suprotstavljene strane. I to je slika koja će se preliti i na celu zemlju povratkom monarhije!

– Gospodine Parezanoviću, organizacija Kraljevina Srbija imala je vrlo uspešnu akciju prikupljanja potpisa za promenu Ustava Srbije u Ustav Kraljevine Srbije, uz pomoć lokalnih odbora SPO-a, kakvi su Vam dalji planovi, čitamo da imate sve više odbora širom Srbije?

– Da u ovoj akciji prikupljanja potpisa podrške Narodnoj inicijativi za promenu Ustava Republike Srbije u Ustav Kraljevine Srbije smo ostvarili zavidan uspeh, bez medijske promocije, bez velike kampanje, uz raznorazne pritiske i sabotiranje, predanim radom preko 80 odbora Udruženja na terenu, skupljeno je 123.350 validnih potpisa! U ovoj aktivnosti u mnogim mestima smo imali nesebičnu pomoć lokalnih odbora Srpskoga pokreta obnove i Ravnogorskog pokreta, na čemu smo im veoma zahvalni i ovo je bio odličan dokaz kako svi monarhisti mogu i moraju da rade zajedno, i da samo tako, ujedinjeni, možemo ostvariti naš zajednički cilj, potrebno je samo malo međusobnog poverenja i vere da radimo jedan važan, odgovoran posao na dobrobit cele zemlje!

Naša mreža odbora se širi, cilj nam je da u svakom mestu imamo predstavnike udruženja koji će na terenu nastaviti kontinuiran rad na promociji ideje monarhije i upoznavanju građana sa Kraljevskom porodicom Karađorđević. Osim toga, nastavićemo sa humanitarnim radom, koji predstavlja značajan deo naših aktivnosti, gde se u svakom pogledu ugledamo na naše pokrovitelje, Prestolonaslednika Aleksandra i Princezu Katarinu. Opet ćemo obići Kosovo i Metohiju i našim građanima u enklavama odneti pomoć, u planu je i humanitanra žurka povodom Kraljevog rođendana, pomoć za prihvatilište za beskućnike u Beogradu i još dosta toga.

U planu su  i neke velike akcije, prva sledi 11. juna kada ćemo u Temišvaru odigrati prijateljsku fudbalsku utakmicu sa rumunskom ANRM organizacijom koja se zalaže za obnovu monarhije u Rumuniji, a povodom 95 godina od venčanja Kralja Aleksandra Prvog i Kraljice Marije i prve međunarodne utakmice kojuje Kraljevina Rumunija odigrala protiv Kraljevine SHS tom prilikom.

Takođe, 7. oktobra u Kraljevu organizujemo veliku manifestaciju – „Saborni dani svetog Kralja Stefana Prvovenčanog – Sv. Simona monaha“ povodom 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog i prvog međunarodnog priznanja Srbije. Ovu manifestaciju organizujemo u saradnji sa gradom Kraljevom, Vojskom Srbije i drugim značajnim državnim institucijama a uz podršku same Kraljevske porodice, i to će biti događaj od centralne važnosti za Udruženje Kraljevina Srbija ove godine.

– Jedno lično pitanje.Vi ste apsolvent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, šta planirate posle završenih studija, da li ostanak u Srbiji i dalja borba za ostvaranje naših snova, za Kraljevinu Srbiju, ili odlazak na Zapad, tamo gde svake godine ogroman broj mladih Srba odlazi u potrazi za boljim i pravednijim društvom nego što je ova naša Republika Srbija ?

– Definitivno ostanak u Srbiji! Po prirodi sam veoma uporna osoba i kada se prihvatim nekog posla ne odustajem lako. Uveren sam da će naša borba biti uspešna, da ćemo krunisati Srbiju, obnoviti Kraljevinu i od naše zemlje stvoriti bolje mesto za život svih građana!

Gospodine Parezanoviću, hvala Vam na razgovoru.

– Hvala Vama!