Председник Удружења Краљевина Србија, г. Марио Мајсторовић, дао је 26. децембра 2015. интервју за магазин „Став студента“ који уређују високошколци Универзитета у Крагујевцу.
У наставку текста прочитајте цео интервју.
1. Које су основне карактеристике уставне парламентарне монархије као облика владавине?
– Основна карактеристика овог облика државног уређења јесте међузависност ауторитета и саме власти из које проситиче стабилност као основно обележије парламентарних монархија. Уставна партламентарна монархија представља највиши степен досадашњег цивилизацијског достигнућа у развоју државних система и то се директно одразило на то да 7 од 10 најразвијенијих држава на свету буду овакве монархије, попут Шведске, Норвешке, Данске, Велике Британије, Холандије, Белгије, Канаде, Аустралје, Шпаније, Јапана… У тим системима постоји Монарх, шеф државе, који црпи целокупни ауторитет народа који представља, за који се целога живота припрема и образује, који народ познаје и кога сам народ зна кроз цео његов живот, који прати. Он не „дугује“ никоме ништа понаособ, дугује целом свом народу једнако. Такав шеф државе штити њене интересе без обзира на тренутну политичку ситуацију, већину која га је изабрала, друштвене или финансијске прилике, што води стабилности саме државе и још важније, стабилности нације. Краљ је неутралан, политички неопредељен и независтан од било каквих центара моћи. Краљ нема „резервни положај“ већ мора стално бити у служби народа. То не можемо рећи за институцију Председника јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из прдизборних кампања. То утиче на ефикасност институције Председника и на појаву честе политичке нестабилности у земљи која даље резултира економском нестабилношћу- ефекти политичке нестабилности су ти да земљу заобилазе озбиљна улагања и инвестиције , као и здрав капитал, што се директно одражава на животни стандард грађана. Шеф државе, Краљ, не поседује фактичку власт, она се налази у рукама изабраних представника народа који владају као представници већине, а на које шеф државе утиче надзором и потписивањем аката. Уколико, на пример, одбије да потпише акт који сматра неадекватним, влада већине ће га свакако усвојити али ће целокупној јавности бити скренута пажња на проблем и неслагање, тако да ништа таквог садржаја неће бити усвојено без скретања пажње целокупне јавности. Сва фактичка власт јесте у рукама Председника владе кога је изабрала већина у парламенту али он неће моћи,као што је то данас случај, да преузме или води целокупну државу, јер тај мандат није добио, већ га је добио Председник. Председник владе је највиши државни службеник и мора да одговара за свој рад константно, а не само на изборима.
2. Шта би сте навели као најважније предности монархистичког уређења у једној држави?
– Основно обележје уставне парламентарне монархије јесте стабилност државе и политичког система. То је основни предуслов за свако друго политичко, економско, културно и образовно деловање. Када је државни систем стабилан, без наглих потреса, промена и уређен, када су економски параметри предвидљиви, извесност која се тиме ствара доводи до сигурности грађана и њиховог поверења у државу, лакше се одлучују на улагања у својој земљи а странци на веће инвестиције у системе јер стабилност државе гарантује да ће услови на почетку улагања бити исти за све и да је њихов капитал сигуран, за шта гарантује држава. Данашњи систем код нас је супротност томе, нико не жели да инвестира на дуже стазе јер се не зна шта може да донесе следећа година, да ли ће промена власти променити и услове који су договорени, док је о поверењу народа у саму државу сувишно и говорити.
3. Шта би се још, осим уставног положаја шефа државе, у политичком смислу променило уколико дође до поновног успостављања монархије у Србији?
– Последице које би таква промена донела осетиле би се по свим параметрима, како унутрашњим, тако и међународним. То би, пре свега, представљало коначан раскид са комунистичким системом и тековинама, раскид са републиком која је на силу уведена а затим успостављена, повратак традицији и вековним вредностима нашег народа које би се испољиле од највишег до најнижег нивоа власти, што би даље вршило утицај на целокупан народ и водило даљој стабилизацији система. То би свету показало нашу жељу да учврстимо себе. Поновно успостављање Уставне парламентарне монархије би било савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ,, нарочито не наш. Оне државе које су очувале тековине свог народа и уградиле их у модерно доба данас су и најразвијеније државе на свету, а њих сам поменуо малопре када сам навео најразвијеније земље на свету, које су , не случајно, монархије. Када год желимо да се, као народ поносимо, посегнемо за славним научницима Теслом и Пупином, највећим правником Слободаном Јовановићем, војсковођама Мишићем, Степановићем, Путником, Бојовићем и Штурмом и њиховим сјајним победама, највећим духовницима и просветитељима Светим Савом, Вуком Караџићем Доситејем Обрадовићем и владиком Никлајем, великим владарима од давнина и обновитељима наше државе Карађорђем и Књазом Милошем, Александром и Михајлом, Краљем Миланом, Петром Првим и Александром Великим…сви они припадају Краљевини а не Републици Србији. Творци Републике Србије су Јосип Броз Тито, Слободан Пенезић Крцун, Моша Пијаде и њих не можемо сматрати настављачима светородних лоза о којима смо говорили нити великих идеја, поготово ако узмемо у обзир да су на све начине покушали да униште њихово наслеђе. Такви не можемо напред јер не знамо ко смо и коме припадамо.
4. Да ли сматрате да би реституција монархије побољшала односе наше државе са великим светским монархијама, попут Велике Британије, Шведске или Норвешке?
– У то сам апсолутно уверен. Уколико би Србија одлучила да обнови уставну парламентарну монархију, то би био знак целом свету, о чему сам раније говорио. То би отворило једну сасвим нову епоху у нашим међународним односима јер би постали прва држава која је то урадила, после Шпаније, али на сасвим другачији начин. Церемонија крунисање Краља би била догађај који би покренуо цео циклус дешавања у међународним односима, Србија би постала главна тема свих светских медија због овакве одлуке а тај догађај не би пропустила ни једна крунисана глава на планети, па ни кума ЊКВ Престолонаследника Александра, ЊВ Краљица Елизабета од Велике Британије. Њен долазак би покренуо доласке многих других светских државника који би посетили Србију и били део овог историјског, у најмању руку, спектакла. То би одмах променило имиџ Србије у свету јер би такав догађај, и све ове шефове држава, пратили сви светски медији, данима, и тиме разбили слику о нашем народу направљену током ратова деведесетих. Такав догађај би био сигуран знак инвеститорима да држава која може да угости цео свет и предузме овакве кораке јесте она која је сигурна и „добра дестинација“ у економском смислу, што би донело даље учвршћивање сигурности у сам систем. О предностима на културном, историјском, политичком и социјалном плану, сувишно је и говорити.
5. Шта је оно што највише отежава евентуалну реституцију монархије у Србији?
– Обнову Уставне парламентарне монархије у Србији отежава, пре свега, незнање о томе шта она представља, укорењене заблуде и предрасуде које су баштињене генерацијама , као и неспремност одређених политичких елита да коначно раскину са комунистичким тековинама и системима, по којима још увек поступају. Многи политички лидери данас јесу наследници лидера из ранијег система који су само променили начин на који наступају и на који се представљају, док суштински и даље осећају да системи из којих су потекли јесу њихови и нису манљиви. Сасвим сам сигуран да се у народу налази велики број грађана који немају ништа против уставне парламентарне монархије а у прилог тој чињеници говори истраживање јавног мњења агенције Интелиџенс из априла 2013.године по коме овакав став има 39,7% грађана, и то без икакве медијске кампање. То чини ову опцију водећом у нашој земљи. Оно што је потребно јесте да се мањини која влада и управља државом објасни какву монарију желимо и које све предности она може донети нашем народу, о чему смо већ говорили. Када се то деси, направиће се медијски простор да се целој земљи објасни шта желимо а након тога, сасвим сам сигуран, неће бити ни 20% оних који су противници поновног успостављања Уставне парламентарне монархије. Чињеница је да у нашој земљи, која је република, нема ни 10% републиканаца, већ оних који живе у овом систему који једино познају, монархиста или оних који су против монархије, не као система, већ услед неких заблуда и неистина које проистичу из ранијег периода а којима је у народу темељно потискивана љубав према идеји монархије ( крађа злата, „бекство“ Краља из земље, проглашавање издајником а његове војске сарадником окупатора, итд. или помисао да ће Краљ да влада по апсолутном, средњевековом принципу.)
6. Шта бисте поручили онима који сматрају да је монархија превазиђен облик државног уређења и да, као такав, представља реликт прошлости?
– Препоручио бих им да посете, или се мало више информишу, о Уставним парламентарним монархијама као што су Шведска, Норвешка, Данска, Велика Британија, Холандија, Белгија, Луксембург, Монако, Шпанија, Јапан, Канада или Аустралија, па да онда преиспитају своје тврдње. Чињеница је да су 7 од 10 најразвијенијих држава на свету Уставне парламентарне монархије, и то никако није случајно. Оне су очувале своју традицију на којој се заснива јединство народа и уградиле је у модерно доба, а на том јединству очувана је стабилност из које увек проистиче, сам по себи, економски просперитет који је ове државе учинио оним што су данас. Обновом Уставне парламентарне монархије у Србији ми не би аутоматски постали као ове државе али би започели процес, ударили здрав темељ, који би већ следећој генерацији створио услове да такав друштвени напредак учине извесним, а на том темељу би се изградила модерна, економски стабилна и просперитетна држава.
7. Да ли би, и како, реституција монархије утицала на стање у привреди и образовању, али и на забрињавајуће морално и духовно стање у нашем друштву?
– О утицају на све ове аспекте сам већ говорио, са посебним аспектом на утицај на економију и привреду. Оваква промена ће повући за собом све остале аспекте, учврстити став државе према неким питањима из историје која су стварала конфзију у образовању младих и систему вредности. Контрадикторни систем образовања, темељен на различитим вредностима које су у међусобој колизији, утицао је на младе генерације да, препознајући грешке и манљивости, посумњају у његов темељ, а тиме и у сам систем који представља. То је систем у коме узимамо најбоље од Краљевине Србије, као што је рецимо војвода Петар Бојовић и називамо га јунаком Републике Србије, што је и Слободан Пенезић Крцун, чији су људи пребили на смрт Војводу Бојовића. Поносимо се Јосипим Брозом Титом, творцем Републике Србије, у годинама када обележавамо велике дане Првог светског рата а онај којим се поносимо се борио на страни непријатеља и одликован је за „заслуге“ у Мачви. Таква конфузија не може да не изазове сумње младих у саму државу, њене вредности, тековине, што чини да они сами потраже неке друге алтернативе и да се радују више визи за неку од светских Краљевина него дипломи своје Републике.
8. Реците нам нешто о природи, циљевима и функционисању Удружења Краљевина Србија, чији сте председник.
– Удружење Краљевина Србија је основала група младих ентузијаста, студената београдског универзитета, 2008. године под именом Краљева Омладина као непрофитно и нестраначко удружење грађана, са примарним циљем обнове Уставне парламентарне монархије у Србији. Удружење је врло брзо почело да окупља и студенте из других универзитетских градова, као и младе људе из свих крајева наше земљи. Подршку Краљевој омладини дао је ЊКВ Престолонаследник Александар својим директним покровитељством и патронатом јер је препознао нову енергију монархиста за ново доба. Убрзан раст броја чланова довео је до потребе да се и старије особе од 33 године прикључе раду јер су желеле да дају свој допринос овој великој идеји. Из тих разога, Краљева омладина 2010. године престаје да постоји као самостална организација и постаје подмладак веће организације, удружења Краљевина Србија, која обухвата све узрасте, док Краљева омладина као бренд наставља да функционише и обухвата узраст од 18 до 24 године.
Данас је наша организација највећа невладина организација у земљи са преко 18000 чланова у преко 80 одбора и поверенштава широм земље, као и у дијаспори.
Удружење функционише по класичном систему организовања и деловања по позитивним законима Србије, као своја највиша тела обухвата Скупштину, Председника, Управни, Извршни, Надзорни одбор и Статутарну комисију, док је чланство у удружењу распоређено у градским, општинским, и месним одборима који имају своју унуташњу структуру засновану на истом принципу.
Циљ удружења јесте да створи базу чланства у свим градовима и општинама у Србији како би, кроз сталну кампању могли директно у разговору са грађанима објаснити предности оваквог облика државног уређења јер грађани, услед заблуда и неистина утемељених у прошлости, имају недоумица око тога шта представља Уставна парламентарна монархија, Краљ, као облик власти и шта желимо да постигнемо. Та база ће омогућити да се грађани на референдуму изјасне да ли су за овакав облик државног уређења.
9. На које све начине Удружење Краљевина Србијаради на популаризацији и васпостављању уставне парламентарне монархије у Србији?
– Удружење се користи искључиво позитивим деловањем где кроз промотивне активности, трибине, штандове, грађанске иницијативе, локалне манифестације, обележавање важних датума,догађаја и неговања заоставштине великана наше историје, као и хуманитараним радом, жели да приближи грађанима ову идеју, као и хуманитарни и образовни рад Краљевске породице која већ деценијама несебично помаже свом народу.
10. Како би монархистички опредељени појединци могли да се учлане у удружењеКраљевина Србијаи помогну у раду истог?
– Члан Удружења Краљевина Србија може да постане свако лице старије од 18 година, без обзира на политичку, страначку, националну или верску припадност. Како је Круна изнад страначких и свих других подела у друштву, то се рефлектује и на нашу организацију. Учлањење се врши преко наше web странице www.kraljevinasrbija.rs или директно у нашим просторијама. Свакако је најбоље да особа која је заинтересована да се укључи у рад наше организације посети страницу и информише се о томе где све постоје одбори, а може поставити питање на самој страници или послати поруку на нашу званичну фејсбук страницу – Удружење Краљевина Србија. Приликом учлањења особа одлучује да ли ће бити активан или пасиван члан удружења, тј. да ли ће се од тог тренутка активно укључити у рад одбора или ће то чинити повремено, у складу са могућностима и временом којим располаже. Статус активног, повремено активног или пасивног члана може увек да се промени у складу са жељом самог члана. Сви су добродошли и њихова одговорност према удружењу почиње тренутком када постану чланови и када према њима почињу да важе правилници о понашању чланова и одговорности.
Добродошли у Краљевину Србију!
