Predsednik Udruženja Kraljevina Srbija, g. Mario Majstorović, dao je 26. decembra 2015. intervju za magazin „Stav studenta“ koji uređuju visokoškolci Univerziteta u Kragujevcu.
U nastavku teksta pročitajte ceo intervju.
1. Koje su osnovne karakteristike ustavne parlamentarne monarhije kao oblika vladavine?
– Osnovna karakteristika ovog oblika državnog uređenja jeste međuzavisnost autoriteta i same vlasti iz koje prositiče stabilnost kao osnovno obeležije parlamentarnih monarhija. Ustavna partlamentarna monarhija predstavlja najviši stepen dosadašnjeg civilizacijskog dostignuća u razvoju državnih sistema i to se direktno odrazilo na to da 7 od 10 najrazvijenijih država na svetu budu ovakve monarhije, poput Švedske, Norveške, Danske, Velike Britanije, Holandije, Belgije, Kanade, Australje, Španije, Japana… U tim sistemima postoji Monarh, šef države, koji crpi celokupni autoritet naroda koji predstavlja, za koji se celoga života priprema i obrazuje, koji narod poznaje i koga sam narod zna kroz ceo njegov život, koji prati. On ne „duguje“ nikome ništa ponaosob, duguje celom svom narodu jednako. Takav šef države štiti njene interese bez obzira na trenutnu političku situaciju, većinu koja ga je izabrala, društvene ili finansijske prilike, što vodi stabilnosti same države i još važnije, stabilnosti nacije. Kralj je neutralan, politički neopredeljen i nezavistan od bilo kakvih centara moći. Kralj nema „rezervni položaj“ već mora stalno biti u službi naroda. To ne možemo reći za instituciju Predsednika jer on za svoj položaj „duguje“ strankama, koalicionim partnerima i finansijerima iz prdizbornih kampanja. To utiče na efikasnost institucije Predsednika i na pojavu česte političke nestabilnosti u zemlji koja dalje rezultira ekonomskom nestabilnošću- efekti političke nestabilnosti su ti da zemlju zaobilaze ozbiljna ulaganja i investicije , kao i zdrav kapital, što se direktno odražava na životni standard građana. Šef države, Kralj, ne poseduje faktičku vlast, ona se nalazi u rukama izabranih predstavnika naroda koji vladaju kao predstavnici većine, a na koje šef države utiče nadzorom i potpisivanjem akata. Ukoliko, na primer, odbije da potpiše akt koji smatra neadekvatnim, vlada većine će ga svakako usvojiti ali će celokupnoj javnosti biti skrenuta pažnja na problem i neslaganje, tako da ništa takvog sadržaja neće biti usvojeno bez skretanja pažnje celokupne javnosti. Sva faktička vlast jeste u rukama Predsednika vlade koga je izabrala većina u parlamentu ali on neće moći,kao što je to danas slučaj, da preuzme ili vodi celokupnu državu, jer taj mandat nije dobio, već ga je dobio Predsednik. Predsednik vlade je najviši državni službenik i mora da odgovara za svoj rad konstantno, a ne samo na izborima.
2. Šta bi ste naveli kao najvažnije prednosti monarhističkog uređenja u jednoj državi?
– Osnovno obeležje ustavne parlamentarne monarhije jeste stabilnost države i političkog sistema. To je osnovni preduslov za svako drugo političko, ekonomsko, kulturno i obrazovno delovanje. Kada je državni sistem stabilan, bez naglih potresa, promena i uređen, kada su ekonomski parametri predvidljivi, izvesnost koja se time stvara dovodi do sigurnosti građana i njihovog poverenja u državu, lakše se odlučuju na ulaganja u svojoj zemlji a stranci na veće investicije u sisteme jer stabilnost države garantuje da će uslovi na početku ulaganja biti isti za sve i da je njihov kapital siguran, za šta garantuje država. Današnji sistem kod nas je suprotnost tome, niko ne želi da investira na duže staze jer se ne zna šta može da donese sledeća godina, da li će promena vlasti promeniti i uslove koji su dogovoreni, dok je o poverenju naroda u samu državu suvišno i govoriti.
3. Šta bi se još, osim ustavnog položaja šefa države, u političkom smislu promenilo ukoliko dođe do ponovnog uspostavljanja monarhije u Srbiji?
– Posledice koje bi takva promena donela osetile bi se po svim parametrima, kako unutrašnjim, tako i međunarodnim. To bi, pre svega, predstavljalo konačan raskid sa komunističkim sistemom i tekovinama, raskid sa republikom koja je na silu uvedena a zatim uspostavljena, povratak tradiciji i vekovnim vrednostima našeg naroda koje bi se ispoljile od najvišeg do najnižeg nivoa vlasti, što bi dalje vršilo uticaj na celokupan narod i vodilo daljoj stabilizaciji sistema. To bi svetu pokazalo našu želju da učvrstimo sebe. Ponovno uspostavljanje Ustavne parlamentarne monarhije bi bilo savršeni način spajanja tradicionalnih, vekovnih vrednosti našeg naroda i njegove slavne prošlosti sa modernim dobom jer se raskid sa tradicijom nikada nije pokazao dobrim po jedan narod,, naročito ne naš. One države koje su očuvale tekovine svog naroda i ugradile ih u moderno doba danas su i najrazvijenije države na svetu, a njih sam pomenuo malopre kada sam naveo najrazvijenije zemlje na svetu, koje su , ne slučajno, monarhije. Kada god želimo da se, kao narod ponosimo, posegnemo za slavnim naučnicima Teslom i Pupinom, najvećim pravnikom Slobodanom Jovanovićem, vojskovođama Mišićem, Stepanovićem, Putnikom, Bojovićem i Šturmom i njihovim sjajnim pobedama, najvećim duhovnicima i prosvetiteljima Svetim Savom, Vukom Karadžićem Dositejem Obradovićem i vladikom Niklajem, velikim vladarima od davnina i obnoviteljima naše države Karađorđem i Knjazom Milošem, Aleksandrom i Mihajlom, Kraljem Milanom, Petrom Prvim i Aleksandrom Velikim…svi oni pripadaju Kraljevini a ne Republici Srbiji. Tvorci Republike Srbije su Josip Broz Tito, Slobodan Penezić Krcun, Moša Pijade i njih ne možemo smatrati nastavljačima svetorodnih loza o kojima smo govorili niti velikih ideja, pogotovo ako uzmemo u obzir da su na sve načine pokušali da unište njihovo nasleđe. Takvi ne možemo napred jer ne znamo ko smo i kome pripadamo.
4. Da li smatrate da bi restitucija monarhije poboljšala odnose naše države sa velikim svetskim monarhijama, poput Velike Britanije, Švedske ili Norveške?
– U to sam apsolutno uveren. Ukoliko bi Srbija odlučila da obnovi ustavnu parlamentarnu monarhiju, to bi bio znak celom svetu, o čemu sam ranije govorio. To bi otvorilo jednu sasvim novu epohu u našim međunarodnim odnosima jer bi postali prva država koja je to uradila, posle Španije, ali na sasvim drugačiji način. Ceremonija krunisanje Kralja bi bila događaj koji bi pokrenuo ceo ciklus dešavanja u međunarodnim odnosima, Srbija bi postala glavna tema svih svetskih medija zbog ovakve odluke a taj događaj ne bi propustila ni jedna krunisana glava na planeti, pa ni kuma NjKV Prestolonaslednika Aleksandra, NjV Kraljica Elizabeta od Velike Britanije. Njen dolazak bi pokrenuo dolaske mnogih drugih svetskih državnika koji bi posetili Srbiju i bili deo ovog istorijskog, u najmanju ruku, spektakla. To bi odmah promenilo imidž Srbije u svetu jer bi takav događaj, i sve ove šefove država, pratili svi svetski mediji, danima, i time razbili sliku o našem narodu napravljenu tokom ratova devedesetih. Takav događaj bi bio siguran znak investitorima da država koja može da ugosti ceo svet i preduzme ovakve korake jeste ona koja je sigurna i „dobra destinacija“ u ekonomskom smislu, što bi donelo dalje učvršćivanje sigurnosti u sam sistem. O prednostima na kulturnom, istorijskom, političkom i socijalnom planu, suvišno je i govoriti.
5. Šta je ono što najviše otežava eventualnu restituciju monarhije u Srbiji?
– Obnovu Ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji otežava, pre svega, neznanje o tome šta ona predstavlja, ukorenjene zablude i predrasude koje su baštinjene generacijama , kao i nespremnost određenih političkih elita da konačno raskinu sa komunističkim tekovinama i sistemima, po kojima još uvek postupaju. Mnogi politički lideri danas jesu naslednici lidera iz ranijeg sistema koji su samo promenili način na koji nastupaju i na koji se predstavljaju, dok suštinski i dalje osećaju da sistemi iz kojih su potekli jesu njihovi i nisu manljivi. Sasvim sam siguran da se u narodu nalazi veliki broj građana koji nemaju ništa protiv ustavne parlamentarne monarhije a u prilog toj činjenici govori istraživanje javnog mnjenja agencije Intelidžens iz aprila 2013.godine po kome ovakav stav ima 39,7% građana, i to bez ikakve medijske kampanje. To čini ovu opciju vodećom u našoj zemlji. Ono što je potrebno jeste da se manjini koja vlada i upravlja državom objasni kakvu monariju želimo i koje sve prednosti ona može doneti našem narodu, o čemu smo već govorili. Kada se to desi, napraviće se medijski prostor da se celoj zemlji objasni šta želimo a nakon toga, sasvim sam siguran, neće biti ni 20% onih koji su protivnici ponovnog uspostavljanja Ustavne parlamentarne monarhije. Činjenica je da u našoj zemlji, koja je republika, nema ni 10% republikanaca, već onih koji žive u ovom sistemu koji jedino poznaju, monarhista ili onih koji su protiv monarhije, ne kao sistema, već usled nekih zabluda i neistina koje proističu iz ranijeg perioda a kojima je u narodu temeljno potiskivana ljubav prema ideji monarhije ( krađa zlata, „bekstvo“ Kralja iz zemlje, proglašavanje izdajnikom a njegove vojske saradnikom okupatora, itd. ili pomisao da će Kralj da vlada po apsolutnom, srednjevekovom principu.)
6. Šta biste poručili onima koji smatraju da je monarhija prevaziđen oblik državnog uređenja i da, kao takav, predstavlja relikt prošlosti?
– Preporučio bih im da posete, ili se malo više informišu, o Ustavnim parlamentarnim monarhijama kao što su Švedska, Norveška, Danska, Velika Britanija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Monako, Španija, Japan, Kanada ili Australija, pa da onda preispitaju svoje tvrdnje. Činjenica je da su 7 od 10 najrazvijenijih država na svetu Ustavne parlamentarne monarhije, i to nikako nije slučajno. One su očuvale svoju tradiciju na kojoj se zasniva jedinstvo naroda i ugradile je u moderno doba, a na tom jedinstvu očuvana je stabilnost iz koje uvek proističe, sam po sebi, ekonomski prosperitet koji je ove države učinio onim što su danas. Obnovom Ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji mi ne bi automatski postali kao ove države ali bi započeli proces, udarili zdrav temelj, koji bi već sledećoj generaciji stvorio uslove da takav društveni napredak učine izvesnim, a na tom temelju bi se izgradila moderna, ekonomski stabilna i prosperitetna država.
7. Da li bi, i kako, restitucija monarhije uticala na stanje u privredi i obrazovanju, ali i na zabrinjavajuće moralno i duhovno stanje u našem društvu?
– O uticaju na sve ove aspekte sam već govorio, sa posebnim aspektom na uticaj na ekonomiju i privredu. Ovakva promena će povući za sobom sve ostale aspekte, učvrstiti stav države prema nekim pitanjima iz istorije koja su stvarala konfziju u obrazovanju mladih i sistemu vrednosti. Kontradiktorni sistem obrazovanja, temeljen na različitim vrednostima koje su u međusoboj koliziji, uticao je na mlade generacije da, prepoznajući greške i manljivosti, posumnjaju u njegov temelj, a time i u sam sistem koji predstavlja. To je sistem u kome uzimamo najbolje od Kraljevine Srbije, kao što je recimo vojvoda Petar Bojović i nazivamo ga junakom Republike Srbije, što je i Slobodan Penezić Krcun, čiji su ljudi prebili na smrt Vojvodu Bojovića. Ponosimo se Josipim Brozom Titom, tvorcem Republike Srbije, u godinama kada obeležavamo velike dane Prvog svetskog rata a onaj kojim se ponosimo se borio na strani neprijatelja i odlikovan je za „zasluge“ u Mačvi. Takva konfuzija ne može da ne izazove sumnje mladih u samu državu, njene vrednosti, tekovine, što čini da oni sami potraže neke druge alternative i da se raduju više vizi za neku od svetskih Kraljevina nego diplomi svoje Republike.
8. Recite nam nešto o prirodi, ciljevima i funkcionisanju Udruženja Kraljevina Srbija, čiji ste predsednik.
– Udruženje Kraljevina Srbija je osnovala grupa mladih entuzijasta, studenata beogradskog univerziteta, 2008. godine pod imenom Kraljeva Omladina kao neprofitno i nestranačko udruženje građana, sa primarnim ciljem obnove Ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji. Udruženje je vrlo brzo počelo da okuplja i studente iz drugih univerzitetskih gradova, kao i mlade ljude iz svih krajeva naše zemlji. Podršku Kraljevoj omladini dao je NjKV Prestolonaslednik Aleksandar svojim direktnim pokroviteljstvom i patronatom jer je prepoznao novu energiju monarhista za novo doba. Ubrzan rast broja članova doveo je do potrebe da se i starije osobe od 33 godine priključe radu jer su želele da daju svoj doprinos ovoj velikoj ideji. Iz tih razoga, Kraljeva omladina 2010. godine prestaje da postoji kao samostalna organizacija i postaje podmladak veće organizacije, udruženja Kraljevina Srbija, koja obuhvata sve uzraste, dok Kraljeva omladina kao brend nastavlja da funkcioniše i obuhvata uzrast od 18 do 24 godine.
Danas je naša organizacija najveća nevladina organizacija u zemlji sa preko 18000 članova u preko 80 odbora i poverenštava širom zemlje, kao i u dijaspori.
Udruženje funkcioniše po klasičnom sistemu organizovanja i delovanja po pozitivnim zakonima Srbije, kao svoja najviša tela obuhvata Skupštinu, Predsednika, Upravni, Izvršni, Nadzorni odbor i Statutarnu komisiju, dok je članstvo u udruženju raspoređeno u gradskim, opštinskim, i mesnim odborima koji imaju svoju unutašnju strukturu zasnovanu na istom principu.
Cilj udruženja jeste da stvori bazu članstva u svim gradovima i opštinama u Srbiji kako bi, kroz stalnu kampanju mogli direktno u razgovoru sa građanima objasniti prednosti ovakvog oblika državnog uređenja jer građani, usled zabluda i neistina utemeljenih u prošlosti, imaju nedoumica oko toga šta predstavlja Ustavna parlamentarna monarhija, Kralj, kao oblik vlasti i šta želimo da postignemo. Ta baza će omogućiti da se građani na referendumu izjasne da li su za ovakav oblik državnog uređenja.
9. Na koje sve načine Udruženje Kraljevina Srbijaradi na popularizaciji i vaspostavljanju ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji?
– Udruženje se koristi isključivo pozitivim delovanjem gde kroz promotivne aktivnosti, tribine, štandove, građanske inicijative, lokalne manifestacije, obeležavanje važnih datuma,događaja i negovanja zaostavštine velikana naše istorije, kao i humanitaranim radom, želi da približi građanima ovu ideju, kao i humanitarni i obrazovni rad Kraljevske porodice koja već decenijama nesebično pomaže svom narodu.
10. Kako bi monarhistički opredeljeni pojedinci mogli da se učlane u udruženjeKraljevina Srbijai pomognu u radu istog?
– Član Udruženja Kraljevina Srbija može da postane svako lice starije od 18 godina, bez obzira na političku, stranačku, nacionalnu ili versku pripadnost. Kako je Kruna iznad stranačkih i svih drugih podela u društvu, to se reflektuje i na našu organizaciju. Učlanjenje se vrši preko naše web stranice www.kraljevinasrbija.rs ili direktno u našim prostorijama. Svakako je najbolje da osoba koja je zainteresovana da se uključi u rad naše organizacije poseti stranicu i informiše se o tome gde sve postoje odbori, a može postaviti pitanje na samoj stranici ili poslati poruku na našu zvaničnu fejsbuk stranicu – Udruženje Kraljevina Srbija. Prilikom učlanjenja osoba odlučuje da li će biti aktivan ili pasivan član udruženja, tj. da li će se od tog trenutka aktivno uključiti u rad odbora ili će to činiti povremeno, u skladu sa mogućnostima i vremenom kojim raspolaže. Status aktivnog, povremeno aktivnog ili pasivnog člana može uvek da se promeni u skladu sa željom samog člana. Svi su dobrodošli i njihova odgovornost prema udruženju počinje trenutkom kada postanu članovi i kada prema njima počinju da važe pravilnici o ponašanju članova i odgovornosti.
Dobrodošli u Kraljevinu Srbiju!