21. март је међународни дан особа с Дауновим синдромом. Удружење Краљевина Србија се укључује у обележавање овог датума са жељом да се што већи број људи информише о овом синдрому, да се разбију постојеће предрасуде и да нестане дискриминација према особама које имају Даунов синдром.
Светски дан особа са Дауновим синдромом 2018. године обележава се под слоганом „Мој допринос заједници„. Овај слоган наглашава да особе са Даун синдромом са свим својим могућностима, али и неким ограничењима, имају право да у потпуности буду укључене у рад заједнице.
Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006. године, а 21. март симболично је изабран за тај дан јер је у основи тог синдрома присутност 3 уместо 2 хромозома, на 21. хромозомском пару.
Даунов синдром је генетски поремећај који је добио име по доктору Џон Ленгдону Дауну, који га је као посебно стање открио 1866. године.
Даунов синдром је последица постојања једног хромозома више у ћелијама детета. Уместо 2 хромозома која чине 21. пар, ова деца у својим ћелијама имају 3 хромозома (од којих 2 чине 21. пар а један је “вишак”), па се зато Даунов синдром назива још и Тризомија 21.
Специфичне физичке одлике детета са Дауновим синдромом су косо постављене очи, мале ушне шкољке, кратак врат, угнута база носа, мала уста, широке шаке и кратки прсти. На длановима особа са Дауновим синдромом може постојати такозвана бразда четири прста, то јест усек линија која се простире испод сва четири прста. Код ове деце уочљива је хипотонија мишића, као и хиперфлексибилност зглобова. Важно је напоменути да поред описаних и уочљивих физичких карактеристика на основу којих се може посумњати на Даунов синдром, коначна дијагноза мора да се заснива на анализи кариотипа ћелија. Даунов синдром представља најчешћи облик хромозомских аберација које доводе до интелектуалне ометености.
Представља конгенитални поремећај са карактеристичним изразом лица и често се по изгледу лица може поставити дијагноза још код новорођенчади. Код ове деце постоји 47 хромозома уместо 46 колико их има остало становништво.
Раном интервенцијом, која подразумева рад дефектолога и других стручњака, усмереном на децу до три године живота, у значајној мери може се превентивно утицати на настанак придружених поремећаја и стимулисати психомоторни развој. Посебно значајне активности које припадају процедурама ране интервенције, односе се на пружање активне подршке целој породици у виду информисања, саветодавног рада и практичне обуке. Већина деце са Дауновим синдромом у периоду раног детињства ређе остварује интеракције са родитељима и слабије одговара на подстицаје, али истрајност на њиховом укључивању у свакодневне активности породице има изузетно позитивне ефекте.
Начин на који је дете са Дауновим синдромом прихваћено у породичном кругу, позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вештина и успешније уклапање у социјално окружење. Подршка шире друштвене заједнице, неопходна је како би се оваквом детету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга. Деца са Дауновим синдромом могу бити укључена у предшколске установе у оквиру развојне групе за децу са сметњама у развоју или у редовне групе уз одговарајућа прилагођавања и подршку дефектолога. Некада су ова деца, као и малишани са интелектуалном ометеношћу друге етиологије, похађала наставу искључиво у школама за децу са сметњама у развоју. Данас постоји могућност да се укључе у васпитно-образовни процес и у редовним школама, али само уколико она може да обезбеди потребна прилагођавања и одговарајућу подршку. Без наведених предуслова, неће се развити сви дететови потенцијали, а могуће је и јављање негативних последица социо-емоционалне природе.