Чланови Удружења Краљевина Србија из Француске дочекали су 9. октобра 2014. у Марсеју Њихова Краљевска Височанства Престолонаследника Александра II и Принцезу Катарину и заједно са њима одали почаст Њ.В. Витешком Краљу Александру I, на месту на коме је пре 80 година извршен гнусни злочин.

    

Marsej (3)

На Јутјуб каналу Удружења погледајте прилоге из медија посвећене обележавању осамдесетогодишњице од Марсејског атентата на линковима:

https://www.youtube.com/watch?v=rbdzxDfJHiI&feature=youtu.be

https://www.youtube.com/watch?v=oQ0HwdcaZhQ&feature=youtu.be

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Драгомира Ацовића, председавајућег Крунског савета, присуствовали су комеморативним свечаностима поводом осамдесете годишњице од трагичне погибије витешког Краља Александра I Карађорђевића, Краља Југославије и Луја Бартуа, министра спољних послова Француске.  Престолонаследник Александар II био је гост француске Владе, а његов домаћин био је г-дин Харлем Дезир, француски министар задужен за европске послове. Комеморативним свечаностима присуствовала је и званична делегација Србије предвођена г-дином Радославом Павловићем, саветником председника Србије.

 Marsej (7)

Својим домаћинима и великом броју окупљених грађана Престолонаследник се обратио на Француском језику између осталог истакавши: “Политичку историју Србије, а потом и Југославије, прве половине XX века обележио је својим несебичним прегнућем регент,  а потом и краљ, Александар Карађорђевић. Преузевши одговорност за судбину Србије у само предвечерје Великог рата, краљ Александар је непогрешиво управљао њеном судбином током четири године борби, страдања и егзила и одлучно допринео да се нова заједничка држава заснива, пре свега, на политичким традицијама и достигнућима српске демократије. Управо је настојање краља Александра I ујединитеља, како су га ословљавали његови савременици, да утемељи заједничку државу Јужних Словена на српској традицији парламентарне демократије француског типа било у корену његове трагичне смрти. Оштро се супроставиши свим настојањима да се државни темељи поткопају на националној или идеолошкој основи, краљ је постао симбол и гарант државе којој је, касније, и дао име које је носила до краја свог постојања. Сви противници Југославије, у Загребу, Москви или Риму, управо су у краљу Александру видели препреку за њено темељно преуређење, цепање или разарање. Краљ Александар је настојао да прво Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, а потом и Југославија остану део у рату искованог савезништва, превасходно  са Француском. Југославија, као оснивач Мале Антанте, није само водила бригу о својој безбедности, него о целом систему регионалних савеза чији је основни задатак био да онемогући ускрснуће нове немачке опасности али и да заустави напредак Совјетске Русије на Запад. Смрт краља Александра и Луја Бартуа, означила је недвосмислени крај политике која се заснивала на искуствима Великог рата, те ће даљи развој односа у Европи попримити, како на регионалном тако и на ширем плану, својерсан « Минхенски » карактер. Политика споразумевања и попуштања тоталитарним режимима у срцу и на Iстоку Европе, довела је до новог свеопштег сукоба чија је прва жртва био краљ и Ујединитељ Југославије, Александар Крађорђевић.”

Престолонаследник Александар II, министар Дезир и г-дин Павловић положили су венце на споменик Краљу Александру и Лују Барту, а затим су код спомен плоче на самом месту убиства блаженопочившег Краља и Француског министра положили цвеће и обишли музеј у коме се налази посмртна маска Њ.В. Краља Александра I, деде Престолонаследника Александра II.

Престолонаследника Александра је у Марсеју дочекао велики број Срба који живи у Француској али и велики број Француских држављана који и даље негују пријатељство између наших двеју земаља и чувају сећање на убијеног Краља Александра I.

Целу галерију слика погледајте на нашој Фејсбук страни: https://goo.gl/dGVjpY