14. октобра 2013, чланови Градског одбора Крушевац Удружења Краљевина Србија, обележили су ослобођење града у Првом и у Другом светском рату.

[slideshow id=58]

Положивши венац на Споменик страдалима у ослободилачким ратовима 1912-1918. чланови Удружења одали су почаст ослободиоцима Крушевца у Првом светском рату.

Након тога, упустили су се ка брду Багдала изнад града где су на Часном крсту страдалим ослободиоцима и невиним жртвама фашистичког и комунистичког терора запалили свеће и положили цвеће, чиме су одали почаст ослободиоцима Крушевца у другом светском рату.

Пригодне говоре одржали су портпарол Градског одбора др. Иван Петровић и председник арх. Јовица Вујичић:

“Даме и Господо, уважени представници медија, Данас смо се овде крај Часног крста окупили како би смо одали почаст јунацима који су на данашњи дан у преподневним часовима ослободили Крушевац од фашистичких окупатора.

Лажна историја којом су нас учили седам деценија говори о томе како су Лазарев град ослободили они који се клањају црвеном пентаграму а не они који су се као Св. кнез Лазар борили за крст часни и слободу златну. Крије се, да су на овом месту убијани цивили зарад тога да би им се могло отети имање, газдинство или радња.
Совјети, на челу са Грузијцем Стаљином, предали су Србију хрватском комунисти жестоко се светећи због гостопримства које су Краљ Петар I Ослободилац и Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, пружили избеглој руској емиграцији након бољшевичког масакра царске породице Романових.

Не треба заборавити да након овог крвавог догађаја рука Св.Јована Крститеља бива дата на чување породици Карађорђевић као јединој преосталој словенској династији. Због тога, није случајно што су безбожници читаве две деценије до Другог светског рата, и тада створене прилике да под окупацијом фашиста спроведу своју револуцију у Краљевини Југославији, непрестано радили на сатирању наше краљевске породице. То се као што знамо наставило и после Другог светског рата, и траје све до дана данашњег.

Домаће улизице, седам деценија следе тај пут кога нису ни сами довољно свесни, и зарад личних привилегија крију историју нашег и још многих других градова у Србији. Говоре да њих није ослободила легитимна Краљевска југословенска војска, већ да су то учиниле паравојне Титове јединице, које су заправо ослобађале градове тако што су у њих улазиле иза совјетских тенкова.

Даме и господо, сада када већ читаву деценију и васкрсла постсовјетска Русија слави Св. Романове, крајње је време да и Србија проговори. Али Србија има да говори на основу релевантних историјских факата, а не на идеолошкој импровизацији. Зато позивамо све оце овога Града подно брда на коме се налазимо, да се заузму како би се коначно чула истина о свему томе. Како се истина не би негде подразумевала, а да је заправо у пракси нигде нема. Позивамо их, да се заузму како би се следеће године када ће се обележавати 70. година од ослобођења у Другом светском рату подигло ваљано обележје ослободиоцима. Да не би сваке године у ово време лутали од споменика до споменика у нади да ћемо на неком пронаћи имена оних који су у датом часу били кадри и достојни да нам кроз време пренесу Часни крст васкрсле жртве Св. кнеза Лазара, и тиме повежу располућену историју.

Тражимо обележје за оне којима је идеолошки мотив гласио, како ономад рече и Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, ‘’Цар на небу Краљ на Земљи. Нека је вечна слава мученичким ослободиоцима и свим невино палим жртвама!“