14. oktobra 2013, članovi Gradskog odbora Kruševac Udruženja Kraljevina Srbija, obeležili su oslobođenje grada u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

[slideshow id=58]

Položivši venac na Spomenik stradalima u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. članovi Udruženja odali su počast oslobodiocima Kruševca u Prvom svetskom ratu.

Nakon toga, upustili su se ka brdu Bagdala iznad grada gde su na Časnom krstu stradalim oslobodiocima i nevinim žrtvama fašističkog i komunističkog terora zapalili sveće i položili cveće, čime su odali počast oslobodiocima Kruševca u drugom svetskom ratu.

Prigodne govore održali su portparol Gradskog odbora dr. Ivan Petrović i predsednik arh. Jovica Vujičić:

Dame i Gospodo, uvaženi predstavnici medija, Danas smo se ovde kraj Časnog krsta okupili kako bi smo odali počast junacima koji su na današnji dan u prepodnevnim časovima oslobodili Kruševac od fašističkih okupatora.

Lažna istorija kojom su nas učili sedam decenija govori o tome kako su Lazarev grad oslobodili oni koji se klanjaju crvenom pentagramu a ne oni koji su se kao Sv. knez Lazar borili za krst časni i slobodu zlatnu. Krije se, da su na ovom mestu ubijani civili zarad toga da bi im se moglo oteti imanje, gazdinstvo ili radnja.
Sovjeti, na čelu sa Gruzijcem Staljinom, predali su Srbiju hrvatskom komunisti žestoko se sveteći zbog gostoprimstva koje su Kralj Petar I Oslobodilac i Viteški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj, pružili izbegloj ruskoj emigraciji nakon boljševičkog masakra carske porodice Romanovih.

Ne treba zaboraviti da nakon ovog krvavog događaja ruka Sv.Jovana Krstitelja biva data na čuvanje porodici Karađorđević kao jedinoj preostaloj slovenskoj dinastiji. Zbog toga, nije slučajno što su bezbožnici čitave dve decenije do Drugog svetskog rata, i tada stvorene prilike da pod okupacijom fašista sprovedu svoju revoluciju u Kraljevini Jugoslaviji, neprestano radili na satiranju naše kraljevske porodice. To se kao što znamo nastavilo i posle Drugog svetskog rata, i traje sve do dana današnjeg.

Domaće ulizice, sedam decenija slede taj put koga nisu ni sami dovoljno svesni, i zarad ličnih privilegija kriju istoriju našeg i još mnogih drugih gradova u Srbiji. Govore da njih nije oslobodila legitimna Kraljevska jugoslovenska vojska, već da su to učinile paravojne Titove jedinice, koje su zapravo oslobađale gradove tako što su u njih ulazile iza sovjetskih tenkova.

Dame i gospodo, sada kada već čitavu deceniju i vaskrsla postsovjetska Rusija slavi Sv. Romanove, krajnje je vreme da i Srbija progovori. Ali Srbija ima da govori na osnovu relevantnih istorijskih fakata, a ne na ideološkoj improvizaciji. Zato pozivamo sve oce ovoga Grada podno brda na kome se nalazimo, da se zauzmu kako bi se konačno čula istina o svemu tome. Kako se istina ne bi negde podrazumevala, a da je zapravo u praksi nigde nema. Pozivamo ih, da se zauzmu kako bi se sledeće godine kada će se obeležavati 70. godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu podiglo valjano obeležje oslobodiocima. Da ne bi svake godine u ovo vreme lutali od spomenika do spomenika u nadi da ćemo na nekom pronaći imena onih koji su u datom času bili kadri i dostojni da nam kroz vreme prenesu Časni krst vaskrsle žrtve Sv. kneza Lazara, i time povežu raspolućenu istoriju.

Tražimo obeležje za one kojima je ideološki motiv glasio, kako onomad reče i Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej, ‘’Car na nebu Kralj na Zemlji. Neka je večna slava mučeničkim oslobodiocima i svim nevino palim žrtvama!