Градски одбор Удружења Краљевина Србија из Крушевца реализовао је 15. и 16. септембра 2018 своју најзначајнију и организационо најзахтевнију активност у 2018. години, путовање „Стазама Солунаца“ – обележавање стогодишњице пробоја Солунског фронта и посету историјски најзначајнијих места из тог периода: Битоља, Кајмакчалана и Солуна.
Осамдесетак чланова и пријатеља нашег удружења кренуло је у петак, 14. септембра увече из Крушевца, праћено новинарском екипом Радио-телевизије Крушевац.
Први циљ нашег поклоничког путовања названог „Стазама солунаца“ био је Битољ, први ослобођени град у тадашњој Краљевини Србији након Албанске голготе. Након доласка у Битољ, упутили смо се на српско војничко гробље, где је сахрањено око 1300 војника, страдалих пре свега током битке за Кајмакчалан. Наша делегација положила је венац на спомен-обележје палим српским ратницима, уз одавање поште од стране свих присутних. Том приликом је Радио-телевизија Крушевац извела своје историјско прво директно укључење у програм са неке локације у иностранству, а саговорник новинарке РТК, г-ђе Љиљане Пантелић, био је наш потпредседник ГО КС Крушевац, г. Милан Милошевић.
Након завршетка посете Битољу, упутили смо се ка Кајмакчалану. На путу ка овом најпознатијем врху планине Ниџе прошли смо кроз село Горничево, поприште велике битке између српских и бугарских снага током септембра 1916. године. Нажалост, приликом успона ка ски центру Ворас, одакле је требало да се крене у успон ка Кајмакчалану, доживели смо пех у виду квара једног од аутобуса. Ипак, имали смо среће и разумевања од стране наших сјајних возача из Дојчиновић превоза: чика Љубише, Неше и Дејана, који нису ниједног тренутка дозволили да им безбедност путника буде угрожена и дали су све од себе да ову непредвиђену ситуацију реше. Оно што се десило је успорило и пореметило предвиђени план пута и сатницу, па смо са значајним закашњењем дошли до ски центра Ворас и у касним поподневним часовима кренули у успон ка Кајмакчалану, и поред упозорења локалне полиције да је већ касно и да нећемо стићи да се вратимо с врха на време. Ипак, желели бисмо да се захвалимо и грчкој полицији и горској служби спасавања, које су нас редовно обилазиле и биле спремне да у сваком тренутку помогну. Захваљујемо се и оним нашим путницима који су имали разумевања за насталу ситуацију која је била деликатна, а желимо и да се извинимо због насталих непријатности онима који у датом тренутку нису били потпуно спремни за сарадњу и нису имали разумевања за оно што се догодило. Међутим, све ово нас није поколебало да се попнемо на врх Пророк Илија, на 2521 м н.в., до капеле посвећене нашим див-јунацима, где смо стигли пред сам залазак сунца и положили венац крај урне у којој се налази срце великог српског пријатеља, доктора Арчибалда Рајса. Успон на Кајмакчалан представља тријумф челичне воље свих наших чланова и пријатеља који су решили да се по сваку цену попну до Капије слободе и поклоне се сенима најславнијих и најхрабријих ратника које је српски народ дао у својој историји. Сви смо поносни на ово своје достигнуће и овај дан је за многе од нас један од најпоноснијих дана у животу.
Потешкоће које смо имали током успона и силаска с Кајмачалана су нам помогле да схватимо макар део оних мука наших славних предака које су они имали да би извојевали победу и слободу српског народа.
После ходочашћа по Кајмачалану упутили смо се у Паралију на ноћење, у коју смо приспели нешто после поноћи.
У недељу ујутру кренули смо ка Солуну, где смо се упутили на српско војничко гробље на Зејтинлику. Тамо нас је дочекао надалеко чувени чувар гробља, чика Ђорђе Михаиловић, који нам је испричао причу о Солунском фронту, српском војничком гробљу Зејтинлик и својој породици која деценијама чува гробље.
Велику захвалност дугујемо и г-ђи Ивани Станојевић, нашој Српкињи која живи у Солуну, која је са делегацијом Српкиња из Солуна дочекала нашу групу на традиционално српски начин, хлебом и сољу. Осетили смо се као на својој земљи, што Зејтинлик заправо и јесте. Поново смо се одатле уживо укључили у програм РТК, а велику част и једну од ретких прилика да уживо интервјуише чика Ђорђа имала је екипа наше локалне ТВ куће. Осим чика Ђорђа, изјаве су дали и координатор Удружења за Расински округ, г. Дејан Богдановић, потпредседник ГО, г. Милан Милошевић, а изјаву је дала и г-ђа Ивана Станојевић.
Неизмерну захвалност за сјајне кадрове са свих локација дугујемо камерману РТК, г-дину Драгиши Илићу, који је показао изузетан професионализам, посебно на Кајмакчалану.
С обзиром да су у току радови на реконструкцији српског војничког гробља на Зејтинлику и цркве Св. Ђорђа у којој се налази крипта са остацима око 5500 српских војника, положили смо венац испод плоче са стиховима славног српског песника Војислава Илића Млађег и оставили посебну заставу коју смо израдили за ову прилику, а која ће бити пренета у спомен-собу на Зејтинлику.
Све време путовања, чланови Удружења носили су посебно дизајниране мајице за ово путовање са специјалним логоом Удружења Краљевина Србија са Наталијином рамондом, креираног од стране г. Уроша Парезановића, председника Извршног одбора Удружења, коме се такође овом приликом захваљујемо на разумевању и помоћи.
Након завршетка посете Зејтинлику, упутили смо се у центар Солуна, где смо са екипом РТК имали још једно укључење испред најзначајнијег храма у Солуну, цркве Светог Димитрија, заштитника града Солуна.
Посебно ћемо истаћи и сарадњу коју смо успоставили са цењеном професорком Београдског универзитета, г-ђом Емом Петровић, с којом планирамо уз међусобни договор неке будуће активности.
После завршетка слободног времена у Солуну, упутили смо се ка Крушевцу у који смо стигли у понедељак у раним јутарњим часовима. Вратили смо се препуни поноса и утисака, инспирисани натписом са пуковске заставе XII пешадијског пука Цар Лазар, чију смо реплику носили на врх Кајмакчалана, а на коме пише – С вером у Бога, за Краља и Отачаство!
Галерија слика – ЛИНК
ТВ Прилози:
