Gradski odbor Udruženja Kraljevina Srbija iz Kruševca realizovao je 15. i 16. septembra 2018 svoju najznačajniju i organizaciono najzahtevniju aktivnost u 2018. godini, putovanje „Stazama Solunaca“ – obeležavanje stogodišnjice proboja Solunskog fronta i posetu istorijski najznačajnijih mesta iz tog perioda: Bitolja, Kajmakčalana i Soluna.
Osamdesetak članova i prijatelja našeg udruženja krenulo je u petak, 14. septembra uveče iz Kruševca, praćeno novinarskom ekipom Radio-televizije Kruševac.
Prvi cilj našeg pokloničkog putovanja nazvanog „Stazama solunaca“ bio je Bitolj, prvi oslobođeni grad u tadašnjoj Kraljevini Srbiji nakon Albanske golgote. Nakon dolaska u Bitolj, uputili smo se na srpsko vojničko groblje, gde je sahranjeno oko 1300 vojnika, stradalih pre svega tokom bitke za Kajmakčalan. Naša delegacija položila je venac na spomen-obeležje palim srpskim ratnicima, uz odavanje pošte od strane svih prisutnih. Tom prilikom je Radio-televizija Kruševac izvela svoje istorijsko prvo direktno uključenje u program sa neke lokacije u inostranstvu, a sagovornik novinarke RTK, g-đe Ljiljane Pantelić, bio je naš potpredsednik GO KS Kruševac, g. Milan Milošević.
Nakon završetka posete Bitolju, uputili smo se ka Kajmakčalanu. Na putu ka ovom najpoznatijem vrhu planine Nidže prošli smo kroz selo Gorničevo, poprište velike bitke između srpskih i bugarskih snaga tokom septembra 1916. godine. Nažalost, prilikom uspona ka ski centru Voras, odakle je trebalo da se krene u uspon ka Kajmakčalanu, doživeli smo peh u vidu kvara jednog od autobusa. Ipak, imali smo sreće i razumevanja od strane naših sjajnih vozača iz Dojčinović prevoza: čika Ljubiše, Neše i Dejana, koji nisu nijednog trenutka dozvolili da im bezbednost putnika bude ugrožena i dali su sve od sebe da ovu nepredviđenu situaciju reše. Ono što se desilo je usporilo i poremetilo predviđeni plan puta i satnicu, pa smo sa značajnim zakašnjenjem došli do ski centra Voras i u kasnim popodnevnim časovima krenuli u uspon ka Kajmakčalanu, i pored upozorenja lokalne policije da je već kasno i da nećemo stići da se vratimo s vrha na vreme. Ipak, želeli bismo da se zahvalimo i grčkoj policiji i gorskoj službi spasavanja, koje su nas redovno obilazile i bile spremne da u svakom trenutku pomognu. Zahvaljujemo se i onim našim putnicima koji su imali razumevanja za nastalu situaciju koja je bila delikatna, a želimo i da se izvinimo zbog nastalih neprijatnosti onima koji u datom trenutku nisu bili potpuno spremni za saradnju i nisu imali razumevanja za ono što se dogodilo. Međutim, sve ovo nas nije pokolebalo da se popnemo na vrh Prorok Ilija, na 2521 m n.v., do kapele posvećene našim div-junacima, gde smo stigli pred sam zalazak sunca i položili venac kraj urne u kojoj se nalazi srce velikog srpskog prijatelja, doktora Arčibalda Rajsa. Uspon na Kajmakčalan predstavlja trijumf čelične volje svih naših članova i prijatelja koji su rešili da se po svaku cenu popnu do Kapije slobode i poklone se senima najslavnijih i najhrabrijih ratnika koje je srpski narod dao u svojoj istoriji. Svi smo ponosni na ovo svoje dostignuće i ovaj dan je za mnoge od nas jedan od najponosnijih dana u životu.
Poteškoće koje smo imali tokom uspona i silaska s Kajmačalana su nam pomogle da shvatimo makar deo onih muka naših slavnih predaka koje su oni imali da bi izvojevali pobedu i slobodu srpskog naroda.
Posle hodočašća po Kajmačalanu uputili smo se u Paraliju na noćenje, u koju smo prispeli nešto posle ponoći.
U nedelju ujutru krenuli smo ka Solunu, gde smo se uputili na srpsko vojničko groblje na Zejtinliku. Tamo nas je dočekao nadaleko čuveni čuvar groblja, čika Đorđe Mihailović, koji nam je ispričao priču o Solunskom frontu, srpskom vojničkom groblju Zejtinlik i svojoj porodici koja decenijama čuva groblje.
Veliku zahvalnost dugujemo i g-đi Ivani Stanojević, našoj Srpkinji koja živi u Solunu, koja je sa delegacijom Srpkinja iz Soluna dočekala našu grupu na tradicionalno srpski način, hlebom i solju. Osetili smo se kao na svojoj zemlji, što Zejtinlik zapravo i jeste. Ponovo smo se odatle uživo uključili u program RTK, a veliku čast i jednu od retkih prilika da uživo intervjuiše čika Đorđa imala je ekipa naše lokalne TV kuće. Osim čika Đorđa, izjave su dali i koordinator Udruženja za Rasinski okrug, g. Dejan Bogdanović, potpredsednik GO, g. Milan Milošević, a izjavu je dala i g-đa Ivana Stanojević.
Neizmernu zahvalnost za sjajne kadrove sa svih lokacija dugujemo kamermanu RTK, g-dinu Dragiši Iliću, koji je pokazao izuzetan profesionalizam, posebno na Kajmakčalanu.
S obzirom da su u toku radovi na rekonstrukciji srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku i crkve Sv. Đorđa u kojoj se nalazi kripta sa ostacima oko 5500 srpskih vojnika, položili smo venac ispod ploče sa stihovima slavnog srpskog pesnika Vojislava Ilića Mlađeg i ostavili posebnu zastavu koju smo izradili za ovu priliku, a koja će biti preneta u spomen-sobu na Zejtinliku.
Sve vreme putovanja, članovi Udruženja nosili su posebno dizajnirane majice za ovo putovanje sa specijalnim logoom Udruženja Kraljevina Srbija sa Natalijinom ramondom, kreiranog od strane g. Uroša Parezanovića, predsednika Izvršnog odbora Udruženja, kome se takođe ovom prilikom zahvaljujemo na razumevanju i pomoći.
Nakon završetka posete Zejtinliku, uputili smo se u centar Soluna, gde smo sa ekipom RTK imali još jedno uključenje ispred najznačajnijeg hrama u Solunu, crkve Svetog Dimitrija, zaštitnika grada Soluna.
Posebno ćemo istaći i saradnju koju smo uspostavili sa cenjenom profesorkom Beogradskog univerziteta, g-đom Emom Petrović, s kojom planiramo uz međusobni dogovor neke buduće aktivnosti.
Posle završetka slobodnog vremena u Solunu, uputili smo se ka Kruševcu u koji smo stigli u ponedeljak u ranim jutarnjim časovima. Vratili smo se prepuni ponosa i utisaka, inspirisani natpisom sa pukovske zastave XII pešadijskog puka Car Lazar, čiju smo repliku nosili na vrh Kajmakčalana, a na kome piše – S verom u Boga, za Kralja i Otačastvo!
Galerija slika – LINK
TV Prilozi: