Прочитајте саопштење председника Удружења Краљевина Србија, г. Мариа Мајсторовића поводом 800. годишњица крунисања Стефана Првовенчаног у Жичи.

   

Удружење Краљевина Србија ове године учествује у организацији, заједно са Краљевским Домом Карађорђевића, Српском православном црквом и градом Краљевом, обележавања једног од најзначајнијих тренутака у историји српског народа – крунисања првог Краља уједињених српских земаља Рашке, Дукље, Травуније и Захумља, у Жичи 1217. године.

Значај овенчавања Круном која је дошла из Ватикана, од папе Хонорија III, у том времену значило је међународно признање уједињене српске државе од стране западног хришћанског света и јединог владара над њима – краља Стефана Првовенчаног из благородне лозе Немањића. Унутрашње политичко стање у Византији, и уопште на истоку, није ишло у прилог овом признању. Подршку брату за добијање Круне и уздизање Србије у ранг Краљевине дао је наш велики просветитељ Свети Сава који је послао епископа Методија у Рим код папе са молбом да му пошаље благослов од светих апостола и од самога благословену круну, да крунише свога брата на краљевство по првом отачаству краљевства њихова. Разлика између католика и православаца у том времену није била толико изражена, посебно у земљама тзв. Византијског комонвелта. Средњовековна Србија била је насељена становништвом које није било искључиво православно. Целокупно приморје и стотинама километара у залеђу преовладавали су католици. Како каже проф. Чедомир Антић, у тадашњој Европи постојала је хијерархија држава, када један народ прихвати хришћанство постаје и део хришћанског света.

Ово признање утрло је пут који је две године касније, захваљујући изузетној личности и делу Светога Саве, довео до аутокефалности Српске Православне цркве 1219., а затим и другог крунисања Стефана у Жичи, од стране брата и првог српског Архиепископа, 1221. године.

Крунисање је за средњовековну Србију представљао почетак константног двовековног успона до стварања велике и моћне европске државе у време Цара Стефана Уроша IV Душана а симболи владара из династије Немањића и дан данас стоје у нашем грбу и темељ су наше државе.

Србија је имала велике владаре и пре Стефана Првовенчаног из династија великих Кнезова Властимировића и њихових наследника Војислављевића, који су изнедрили и првог Краља – Михајла. Ове године се навршава 940. година од како је Михајлу папа Гргур VII 1077. године потврдио краљевску Круну, али су наши праоци из ове две династије углавном били везани само за једну област – Дукљу, и нису успели да обједине све земље у једну државу и очувају их, већ су то чинили са променљивим успесима.

800. годишњица крунисања Краља Стефана Првовенчаног је од изузетног значаја за Србију и српски народ и не сме бити заборављена! Она говори о нашем историјском наслеђу али и о континуитету нашег постојања, јер без ње не би било ни наше данашње државе!

Удружење Краљевина Србија је у част овог великог јубилеја промовисало нови грб удружења који ће користити целе године, док ће низ годишњих активности широм земље бити крунасан великим догађајем у Краљеву 7. октобра, на дан Св. Симона монаха ( Краља Стефана Првовенчаног), прославом Краљевог дана и литијом градским улицама у којој ће бити пронете мошти светог Краља.

У славу и част отаџбине, живео Краљ!