Ове године навршило се сто година од избијања Првог светског рата. Наши савезници у тој светској катаклизми назвали су га Великим ратом за цивилизацију! Ми Срби сматрали смо га ратом за ослобођење и уједињење Срба и других јужних Словена. Нисмо га изазвали, нисмо му тежили, али смо као народ и као држава на напад одговорили онако како је требало и како смо морали!

    

grb Karadjordjevica

Све државе и народи који су имали судбину да у том ратном вихору учествују, вољно или невољно, обележиле су сећање на те давне догађаје, давне временски, а блиске по последицама које и данас сносимо и живимо. И у Србији је учињен напор да се успомени и жртвама ода дужна пажња и признање. Да ли је учињено довољно можемо се слагати или не, али напор није споран, а верујемо ни жеља да потомци не доказују своју савремену штедљивост на захвалности прецима, нити намера да се њихов хероизам не уложи у сопствени политички и етички прагматизам.

Ипак, са великим жаљењем констатујемо да држава, на највишем и високом нивоу, није пропустила прилику да и овај пут демонстрира приврженост лошој традицији титоистичког наслеђа, која подразумева прећуткивање улоге и значаја Краља Петра Првог и Престолонаследника, потоњег краља Александра Првог. Говорити о биткама на Церу и Колубари, а не поменути великог и демократског владара Србије, онога коме су српски ратници положили и одржали заклетву, и прећутати главнокомандујућег те херојске војске, једноставно је непристојно! Треба подсетити да је у првој дефанзивној фази Колубарске битке, долазак старог краља Петра на бојиште у прве линије фронта имао одсудни значај за подизање, у том тренутку клонулог морала војске.

Понашати се увредљиво према њиховом праунуку и унуку, протоколарно га понижавати и оспоравати му право да положи венац током свечаности, не може се правдати потребама протокола. Протокол који налаже непристојност није протокол, то је танка и прозирна магла иза које се крије непоштовање саме свечаности, њеног смисла и садржаја. Да није у питању случајност, показао је и пример изложбе одржане у Краљевском двору 11. новембра, на дан примирја. Изложба под називом „Династија Карађорђевић у великом рату“ је била фантастично посећена, дошао је крем културне јавности, комплетан дипломатски кор, а нити један представник државе.

То се не ради у земљама које држе до себе, ни у народу који себе поштује!

Саопштење потписују:

  • Арх. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа
  • Мр Душан Бабац, аутор и публициста, члан Крунског већа
  • Др Душан Т. Батаковић, историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ и члан Крунског већа
  • Др Бранко Терзић, ађутант Њ.К.В. Престолонаследника Александра, члан Крунског већа
  • Академик Матија Бећковић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
  • Aкадемик Душан Ковачевић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
  • Академик Мирослав Гашић, редовни члан САНУ и члан Крунског савета
  • Проф. др Павле Николић, професор Универзитета у Београду у пензији, члан Крунског савета
  • Проф. др Слободан Перовић, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета
  • Проф. др Драгољуб Кавран, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета
  • Доц др Чедомир Антић, историчар и публициста, члан Крунског савета
  • Др Милан Париводић, оснивач ФорИнвест, асистент на Правном факултету у Београду и члан Крунског савета
  • Адв. Ђорђе Ђуришић, дипломирани правник, члан Крунског савета
  • Г-дин Владан Живуловић, дипломирани правник, члан Крунског савета
  • Г-дин Предраг Марковић, књижевник и књижевни преводилац, члан Крунског савета
  • Проф. др Коста Чавошки, професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског кабинета
  • Адв. Владимир М. Гајић, дипломирани правник, члан Крунског кабинета
  • Г-дин Милорад Савићевић, дипломирани правник, члан Крунског кабинета