На данашњи дан пре тачно 100 година, 28. јула 1914. око 11 часова, Аустроугарска је објавила рат Краљевини Србији!
Тог дана почео је највећи од свих до тада познатих оружаних сукоба у историји људске цивилизације – Први светски или, како је тада био називан, Велики рат.
Малена Србија, са још незалеченим ранама из два балканска рата, урадила је све што је било у њеној моћи да избегне сукоб са својим надмоћним суседом. Скоро сви захтеви из понижавајућег ултиматума Аустроугарске су били прихваћени, осим оног који је директно задирао у независност наше државе. Међутим, и да су апсолутно сви били прихваћени, исход би био исти!
Црно-жута монархија је по сваку цену желела да казни свог непокорног суседа. „Србија мора умрети!“ одјекивало је по Бечу.
Међутим, храбри српски војник је показао да та замисао неће тако лако бити остварена! Јуначки се супротставио најезди на своју Отаџбину и славно поразио надменог агресора! Ти модерни витезови не само да су бранили слободу наше земље, него пре свега и њену част, показавши да чак и када те нападају звери, можеш и мораш пре свега остати човек!
А оно што су милитантни кругови у Бечу и Берлину замислили као „брзу балканску кампању“ покренуло је ужасни механизам који је врло брзо цео свет завио у црно.
Најбољи начин да одамо почаст нашим јуначким прецима је стиховима Војислава Илића млађег, управо посвећеним њима:
„Благо потомству, што за њима жали,
јер они беху понос своме роду!
Благо и њима што су славно пали,
за Отаџбину, Краља и Слободу!“
Нека је вечна слава и хвала свим жртвама Великог рата! Нека се њихово страдање никад не заборави!
Ауторски текст господина Уроша Парезановића, генералног секретара Извршног одбора Удружења краљевина Србија
No Comments