Na današnji dan pre tačno 100 godina, 28. jula 1914. oko 11 časova, Austrougarska je objavila rat Kraljevini Srbiji!
Tog dana počeo je najveći od svih do tada poznatih oružanih sukoba u istoriji ljudske civilizacije – Prvi svetski ili, kako je tada bio nazivan, Veliki rat.
Malena Srbija, sa još nezalečenim ranama iz dva balkanska rata, uradila je sve što je bilo u njenoj moći da izbegne sukob sa svojim nadmoćnim susedom. Skoro svi zahtevi iz ponižavajućeg ultimatuma Austrougarske su bili prihvaćeni, osim onog koji je direktno zadirao u nezavisnost naše države. Međutim, i da su apsolutno svi bili prihvaćeni, ishod bi bio isti!
Crno-žuta monarhija je po svaku cenu želela da kazni svog nepokornog suseda. „Srbija mora umreti!“ odjekivalo je po Beču.
Međutim, hrabri srpski vojnik je pokazao da ta zamisao neće tako lako biti ostvarena! Junački se suprotstavio najezdi na svoju Otadžbinu i slavno porazio nadmenog agresora! Ti moderni vitezovi ne samo da su branili slobodu naše zemlje, nego pre svega i njenu čast, pokazavši da čak i kada te napadaju zveri, možeš i moraš pre svega ostati čovek!
A ono što su militantni krugovi u Beču i Berlinu zamislili kao „brzu balkansku kampanju“ pokrenulo je užasni mehanizam koji je vrlo brzo ceo svet zavio u crno.
Najbolji način da odamo počast našim junačkim precima je stihovima Vojislava Ilića mlađeg, upravo posvećenim njima:
„Blago potomstvu, što za njima žali,
jer oni behu ponos svome rodu!
Blago i njima što su slavno pali,
za Otadžbinu, Kralja i Slobodu!“
Neka je večna slava i hvala svim žrtvama Velikog rata! Neka se njihovo stradanje nikad ne zaboravi!
Autorski tekst gospodina Uroša Parezanovića, generalnog sekretara Izvršnog odbora Udruženja kraljevina Srbija
No Comments