U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Filipa Pejkovića, člana Udruženja Kraljevina Srbija – „Da li je monarhija nacionalni interes“.
Često se mogu čuti pozivi na obnovu monarhije kao državnog uređenja naše zemlje. Koje bi bile prednosti Srbije sa kraljem umesto predsednikom?
Prvi problem koji se nameće u raspravi između monarhije i republike, jeste način na koji je našoj zemlji promenjeno uređenje. Nakon borbe sa okupacionim snagama u Drugom svetskom ratu, koju je pratilo i nekoliko paralelnih građanskih ratova, Kraljevina Jugoslavija nije doživela mirnodopski period. Nastavljeni su krvavi obračuni između pristalica Komunističke partije Jugoslavije, koja je uspešno instalirala svoje organe vlasti na nelegitiman način, vešto se koristeći međunarodnim okolnostima svetskog rata, zarad preuzimanja kompletne uprave nad državom, sa demokratski opredeljenim predratnim političarima i oficirima, koji su listom stali u front protiv okupatora, ne bi li u posleratnom dobu prišli rešavanju svih krupnih političkih pitanja (uključujući i pitanje državnog uređenja).
Evidentno je da se republikanska ideja na jugoslovenskom prostoru pojavila znatno pre 1941. godine. Osim pomenute KPJ, postojala je Hrvatska republikanska seljačka stranka, koja je zagovarala pravo Hrvata na nezavisnost, ali se kasnije deklarativno odrekla svog republikanskog stanovišta, priznavši nasledno vladarsko pravo kralja Aleksandra I Karađorđevića i položivši zakletvu na Vidovdanski ustav iz 1921. godine. Mada je iz svog imena tada izbacila republikanizam, njena retorika se nije znatno izmenila; razlika se ogledala samo u tome što je njen predsednik Stjepan Radić postao ministar prosvete, a njenih 67 poslanika počelo dolaziti na zasedanja Narodne skupštine.
Svakako najznačajnija politička organizacija bliska republikansoj ideji u Srba je bila Narodna radikalna stranka. Podršku je nalazila prevashodno u seljaštvu, uz tek po kojeg intelektualca, dok su njeni osnivni zahtevi bili: smanjenje činovništva i birokratije, davanje širih ovlašćenja lokalnim samoupravama, jačanje autoriteta Skupštine, ograničavanje vladareve samovolje i vezivanje uz Rusiju. Gotovo da nikada nisu stavili na dnevni red pitanje državnog uređenja, što su mogli, obzirom da su od svog postanka 1881. godine, bili vodeća stranka. Druge republikanske stranke nisu imale značajnijeg uporište u glasačkom telu na prostoru Srbije.
Vidimo da kod srpskog naroda nikada nije postojala ozbiljna težnja da se od njegove države načini republika, odnosno da takva ideja dolazi tek sa komunizmom.
Pošto se reši ova dilema čisto pravne prirode, nailazimo na dva pitanja:
1) Da li je monarhija korisna u 21. veku?
2) Kako se možemo osigurati da će vladar biti dobar i sposoban?
Sama činjenica da je monarhija preživela od najranijeg doba razvoja civilizacije do danas, dovoljno govori o njenoj funkcionalnosti. Gledano sa današnje tačke, države koje su zadržale monarhiju spadaju u red najstabilnih i vrlo razvijenih zemalja u svakom pogledu (Velika Britanija, Švedska, Španija, Holandija, Danska, Belgija, Japan…)
Na drugo pitanje moramo obratiti pažnju sa istorijskog aspekta – obzirom da je reč o naslednoj vlasti, prestolonaslednik od rođenja uživa pažnju i krug intelektualne, kulturne, prosvetne i svake elite, koja se stara o njegovog vaspitanju i obrazovanju. Time se obezbeđuje da budući monarh bude u stanju obavljati sve važne državne poslove. Uz to, pored njega se nalaze svi građani, jer pomažući vladaru direktno utiču na napredak sopstvene zemlje.
Na kraju, ono što se najčešće ističe kao problem sa monarhijom, jeste pitanje vladareve samovolje. Jedino neukom čoveku nije jasno da je prošlo vreme apsolutističkih monarhija. Svaka ozbiljna (evropska) monarhija danas je ustavna parlamentarna monarhija – na čelu sa monarhom, čiji rad nadzire parlament, a gde svi odgovaraju pred Ustavom, koji je tu da određuje odnose u državi.
Mnogi će reći da nije moguće promeniti monarha, dok je to moguće u slučaju predsednika republike. Odgovorićemo vrlo jednostavno – koliko često i kada je, na legitiman način, smenjen predsednik republike? Svedoci smo da je jedna politička partija kod nas, pre samo nekoliko godina, predala Vladi milion potpisa građana koji zahtevaju vanredne predsedničke i parlamentarne izbore, na šta im je predsednik Vlade saopštio da razume njihove probleme, ali da nije vreme za takav potez. Na taj način je odlično ilustrovana prividna slika demokratskog izbora u državi-republici.
Monarh odražava državno jedinstvo. Ustavom se može regulisati način njegove zamene.
Ustavna parlamentarna monarhija predstavlja najbolji oblik državnog uređenja: ima potencijal da čuva tradiciju (naročito tamo gde je narodna dinastija), a sa druge strane poseduje i parlament koji sprečava samovolju jednog čoveka ili dinastije. Obnovom monarhističkog uređenja Srbije, uticali bi na osvežavanje sećanja i čuvanje tradicije koju smo ispustili pod sedmodecenijskom republikom, uklonili bi poslednju tekovinu komunističke diktature i svrstali bi se u red uglednih i prosperitetnih država. Zato smatram da monarhija predstavlja naš nacionalni interes.
Autor teksta – Filip Pejković, član Udruženja Kraljevina Srbija
tekst prvobitno objavljen na sajtu Srpskog akademskog kruga: https://akademskikrug.rs/da-li-je-monarhija-nacionalni-interes/
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
No Comments