После бројних текстова, у оквиру рубрике „Лични став“ вам представљамо и једну прелепу песму господина Саше Мићковића посвећену страдалим војницима на Кошарама – „Духови са Кошара“.
Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.
*Страдалим војницима на Кошарама*
ДУХОВИ СА КОШАРА
Језовит небни усуд пада над Кошарама,
И провалија рата одшкрину шкрипом врата,
Дан је од тада гротло, а ноћ сабласна драма,
У којој чељуст смрти војничка чела хвата!…
Шуме, путељке, брда, мирис барута проже,
Птице су одвећ крхке пресвиснуле од страха,
Милану хитри гелер зари се подно коже,
А живот очас поста прегршт патње и праха!
Зоран је десну руку придржавао левом,
Из откинуте шаке крв је бризгала млазом.
Полумртав се штити задњим рафалним севом,
Вукући троме ноге непрегазивом стазом!
И би тишина, смирај… Само аветске сене,
Лебделе су у бесу ждерући мртва тела.
На стотине војника усред крваве пене,
Која им је стомаке нагризала и јела!
И потом јато душа занебљених војника,
Узлете лакокрило над црним Кошарама,
Понегде чу се јека, плотун и ехо крика,
А под душама оста тек непрегледна јама!
Данас, прођеш ли кришом крај карауле пусте,
Чућеш посебно ноћу кад свет спокојно спава:
„Мртву стражу држимо“! – Ледна уста изусте,
А душе прошапућу: „Младост прекрила трава“!
Аутор песме – господин Саша Мићковић, песник, члан Удружења Краљевина Србија у Француској
О аутору: Саша Мићковић је српски песник, рођен је у граду Шпитал, Аустрија, 1980. године, а детињство проводи у Рачи Крагујевачкој, где уз стрица, Радмила Мићковића, почиње са писањем првих сонета 2010. године. Тада упознаје и Др Миодрага Д. Игњатовића, који му заједно са Радмилом отвара песничку ризницу. Они га усмеравају ка сонетној техници и тада настају прве поетске грумуљице, а песник убрзо изучава преко 50 сонетних форми, и помоћу њих освежава свој стихове…