Posle brojnih tekstova, u okviru rubrike „Lični stav“ vam predstavljamo i jednu prelepu pesmu gospodina Saše Mićkovića posvećenu stradalim vojnicima na Košarama – „Duhovi sa Košara“.
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
*Stradalim vojnicima na Košarama*
DUHOVI SA KOŠARA
Jezovit nebni usud pada nad Košarama,
I provalija rata odškrinu škripom vrata,
Dan je od tada grotlo, a noć sablasna drama,
U kojoj čeljust smrti vojnička čela hvata!…
Šume, puteljke, brda, miris baruta prože,
Ptice su odveć krhke presvisnule od straha,
Milanu hitri geler zari se podno kože,
A život očas posta pregršt patnje i praha!
Zoran je desnu ruku pridržavao levom,
Iz otkinute šake krv je brizgala mlazom.
Polumrtav se štiti zadnjim rafalnim sevom,
Vukući trome noge nepregazivom stazom!
I bi tišina, smiraj… Samo avetske sene,
Lebdele su u besu žderući mrtva tela.
Na stotine vojnika usred krvave pene,
Koja im je stomake nagrizala i jela!
I potom jato duša zanebljenih vojnika,
Uzlete lakokrilo nad crnim Košarama,
Ponegde ču se jeka, plotun i eho krika,
A pod dušama osta tek nepregledna jama!
Danas, prođeš li krišom kraj karaule puste,
Čućeš posebno noću kad svet spokojno spava:
„Mrtvu stražu držimo“! – Ledna usta izuste,
A duše prošapuću: „Mladost prekrila trava“!
Autor pesme – gospodin Saša Mićković, pesnik, član Udruženja Kraljevina Srbija u Francuskoj
O autoru: Saša Mićković je srpski pesnik, rođen je u gradu Špital, Austrija, 1980. godine, a detinjstvo provodi u Rači Kragujevačkoj, gde uz strica, Radmila Mićkovića, počinje sa pisanjem prvih soneta 2010. godine. Tada upoznaje i Dr Miodraga D. Ignjatovića, koji mu zajedno sa Radmilom otvara pesničku riznicu. Oni ga usmeravaju ka sonetnoj tehnici i tada nastaju prve poetske grumuljice, a pesnik ubrzo izučava preko 50 sonetnih formi, i pomoću njih osvežava svoj stihove…
