U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospođice Jovane Radišić – „Glas mladih“.

    

Licni stav

Da li smo spremni da Srbiju postavimo na mesto koje ona zaslužuje ili ćemo dozvoljavati da preko nas idu svi, da nas gaze i ponižavaju u rođenoj zemlji. Gde je taj stub koji će nas predstavljati u svetu? Nemamo ga trenutno! Naša zemlja nema dovoljno jak oslonac, da bismo mogli da napredujemo. A oko napretka, više se i ne priča na ozbiljan način. Sumiraju se porazi, neistinita obećanja koja su izneverila mišljenje mladih, unela im gorčinu i jezu od dosadašnjih politika koje su vođene osobama koje nisu uložile u stvari koje su od prioriteta i istinskog značaja. Dosta je bilo hvalospeva zemljama koje su nas izneverile, dosta je lažnih prijateljstava sa zemljama koje su nam zlo nanele, ali svakako treba raditi na poboljšanju međusobnih odnosa.

Mnogobrojnim reklamama veličaju se ličnosti koje to ne zaslužuju. U današnje vreme, mediji su postali politički robovi kojima se bahato manipuliše kako bi se prikrio mrak nad Srbijom. Međutim javnost je uskraćena da čuje pravu istinu, bez ikakvih ulepšavanja ili svesnog unošenja straha među građane.

Nama nisu potrebne osobe koje mišljenje srpskog naroda ne prenose kako to srpski narod želi i oseća, čineći to zbog ličnog interesa, već ljudi sa razumevanjem srpske istorije, tradicije i morala, poštovanjem struka i građenjem poštenih odnosa meću ljudima i zemljama. Da li se zna kako se živi u Srbiji, koliko se fabrika otvorilo, a koliko je mladih otišlo? Posle završene srednje škole se razmišlja o napuštanju zemlje, a posle fakulteta se i ne razmišlja, jer je to neminovno, ovde posla nema! Zbog čega se ništa ne preduzima po tom pitanju? Da li trebamo dozvoliti da najbolji kadrovi budu van svoje zemlje?

Šta se mladim osobama nudi u današnje vreme? Novi savremeni stilovi, reklamni materijali za postizanje uspeha preko noći i sticanje bogatsva za kratak vremenski period, komercijalne emisije. Na razaranje zajednice uticaja imaju: bolesti zavisnosti, alkoholizam, homoseksualizam, abortusi. Šta se preduzima po tim pitanjima, da li trebamo da sklopimo oči ili da javno govorimo o tome? Plašimo li se osude okoline, mišljenja ljudi? Ne! Srpski narod mora da se bori za svoju budućnost, da porodica i crkva kao najveće svetinje budu na najvišem tronu, da se čuva tradicija,vera,običaji i religija koji su presudni za očuvanje etničkog identiteta svake zajednice!

Obnavljanjem Ustavne parlamentarne monarhije, promovisanjem demokratije, ideje tolerancije, kulture, istorijskog nasleđa, ljudskih prava, unapređenjem obrazovanja, Srbija bi ušla u red modernih evropskih zemalja. Većina ovih stvari danas nedostaje, počev od osnovne kulture i obrazovanja koju prvo, nisu imali i nemaju, veliki broj tkz. političara. Srbi su vredan narod od davnina, oni su naučeni da rade, u njima teče junačka krv koja se lila vekovima boreći se za svoju otadžbinu. Nisu čekali da im stignu plate na osnovu praznih priča, radili su i svoj rad znojem plaćali. Potreban je Kralj, koji će biti u službi naroda, koji će narodu dati nadu, koji će svojom reputacijom, poslovnim vezama i prijateljstvima učiniti da Srbija bude prosperitetna i jaka zemlja. Dolaze vremena pravih promena u kojima će biti stručne osobe na vlasti, koje će znati da vode zemlju u kojoj će se građani osećati slobodno.

Uspostavljanjem Ustavne parlamentarne monarhije Srbija bi dobila svoju akreditaciju u svetu, svoj stub i oslonac, a vratila građanima svoju tradiciju.

Da li ste čuli za altruizam? U svetu borbe za egzistencijom sve je manje osoba koje bi pomogle kada je potrebno, a da za to ne traže nagradu, ordenje i priznanje.

Samo neki od projekata fondacije Nj.K.V. Princeze Katarine: Projekat pomoći centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine „Zvečanska“, projekat pomoći domu za decu bez roditeljskog staranja i roditelja, „Miroslav Mika Alas“, Sombor, Sos dečija linija 2006, Univerzitetska dečija klinika – Tiršova i prvo odeljenje za urođene srčane mane, nacionalna kampanja „Srbija protiv raka“,

Svojim humanim gestovima, ljubaznošću, sa toplinom srca poklanja ljubav i pažnju deci kojoj je to potrebno. Ove godine je već trinaesti put za redom organizovan prijem za 1000 mališana iz domova za decu bez roditeljskog staranja, romsku decu i decu sa invaliditetom. Pružajući podršku mladima, uliva im poverenje i podstiče na nove pobede. Ističe značaj tradicije i porodice. Porodica kao osnovna ćelija društva, osnova ljudske zajednice, bez koje nema društvenog postojanja, neophodna za duhovni napredak u kojoj možemo da proverimo kvalitete ljudskih vrednosti. U Srbiji, i dalje postoji, treba je održati, ojačati.

Uspostavljanjem Ustavne parlamentarne monarhije Srbija bi postala moderna država, koja gleda u budućnost, ali ne zaboravlja svoju prošlost, svoju tradiciju i pretke, koja porodicu stavlja iznad svega i ističe prave vrednosti društva. Kraljevina Švedska, Danska, Norveška, Holandija, zašto ne i Srbija? Nećemo se vratiti time u 19.vek, doći ćemo na mesto koje zaslužujemo. Ovakvim oblikom vladavine obezbedili bismo stabilnost,nacionalni indentitet,istorijski kontinuitet. Kralj bi ujedinio sve građane, i branio Ustav! Crkva kaže:“Bog je na nebu, a na zemlji kralj“. Ustavnom parlamentarnom monarhijom bismo dobili međunarodni ugled, demokratiju koju smo izgubili, napredak i izlazak iz ropstva političkog marketinga, imali bismo zdravije i poštenije odnose sa drugim zemljama, brži ekonomski razvoj i bolji životni standard građana. Podsticanjem drušvene svesti i isticanjem moralnih neprocenjivih vrednosti, uzdigli bismo naše društvo, izašli bi iz duboke ekonomske i moralne krize i vratili se na put napretka. Srbi su ne samo nebeski narod, već i kraljevski narod!

Dolazi novo vreme, u kojem će se ceniti Znanje!

Dolazi vreme nove Srbije, dolazi vreme Kraljevine Srbije!

Živela Kraljevina Srbija!

Autor teksta – gospođica Jovana Radišić, članica Udruženja Kraljevina Srbija

jovana

Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.