ЛИЧНИ СТАВ - Иранско пролеће у јануару – шах у Техерану?

U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g. Miloša P. Pavkovića, predsednika Kraljeve omladine – „Iransko proleće u januaru – šah u Teheranu?“

Tekctovi u rubrici „Lični stav“ predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.

Prolećne temperature u januaru u Beogradu su retkost ali ne i u Teheranu, glavnom gradu Irana. Međutim, izgleda da ove godine proleće stiže ranije i u Teheranu! Dvadeset i osmog decembra 2017. godine ulični protesti izbili su u Mašdadu – drugom najmnogoljudnijem gradu Islamske Republike Irana. U narednim danima protesti su se proširili širom države u svim većim gradovima uključujući i prestonicu – Teheran. Iako je Iranska revoluciorna garda izdala saopštenje da su protesti ugušeni 5. januara te da je 23 ljudi poginulo, uključujući 3 policajca, i preko 450 uhapšeno, još uvek se ne može sa sigurnošću reći da su protesti u potpunosti ugušeni[1].

Tri su glavna uzroka protesta: 1. korupcija u vladi; 2. ekonomska kriza; 3. religiozni autoritarizam. Ukratko ću objasniti sva tri uzroka počevši od trećeg koji je čini mi se ključni za razumevanje celokupne problematike u Iranu. 1979. godine izvedena je tzv. „Islamska revolucija“ kojom je ukinuta monarhija pod dinastijom Pahlavi i stvorena jedna duboko teokratska država pod vladavinom ajatolaha (verskog lidera) Ruholaha Homeinija. Do tada moderna i sekularna država postala je islamska republika u kojoj šerijat ima prvenstvo nad građanskim zakonima, država u kojoj kamenuju žene zbog preljube, država u kojoj su ljudska prava misaona imenica i gde se primenjuju metode srednjovekovnog kažnjavanja. Postaje evidentno da je za prosečnog Iranca ovo jedinstvo države i religije i jake stege ajatoloha postalo previše rigidno i odnosu na slobodne zapadne zemlje. Mnogi su svoje učešće u protestu videli i kao način borbe za ljudska prava koja su velikim delom ugušena u Iranu. Kada govorimo o ekonomskoj krizi, ona je vrlo verovatno i najveći pokretač protesta. Nakon višegodišnjih sankcija zbog razvijanja nukleranog programa 2015. je postignut sporazum između Islamske Republike Irana i svetskih sila: članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Evropske unije o smanjenju nuklearnih postrojenja ove zemlje sankcije su u velikoj meri umanjene. Stanovništvo je očekivalo ekonomski boljitak nakon ukidanja sankcija ali to se nije desilo, štaviše iranska nacionalna valuta višestruko je devalvirala a životni standar je dodatno opao. Razočarenje u najavljen i očekivan ekonomski prosperitet naterao je građane na ulice da iskažu svoje nezadovoljstvo a sveprisutna korupcija samo je dodatno podstakla stanovništvo na ovaj vid građanske neposlušnosti. Još jedan od razloga protesta jeste neuspeh na planu spoljne politike – mešanje Irana u unutrašnje stvari država u komšiluku izazvalo je nezadovoljstvo među širim masama.

Neuspeh kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem planu probudio je duhove u Teheranu ali i širom Irana, da li nam predstoji još jedna „Iranska revolucija“? Ovi protesti šalju jasnu poruku, svojom brojnošću i raspostranjenošću pokazuju da veliki broj ljudi nije zadovoljan političkom situacijom u zemlji, oni pokazuju da režim podrhtava i da je napukao.

Nakon revolucije 1979. godine funkcija šaha kao šefa države prestaje da postoji čime se ukida monarhija i proglašava Islamska Republika Iran. Iran ima izabranog predsednika, parlament i lokalne savete, ali svi oni moraju biti provereni i odobreni od strane „Vrhovnog vođe“ muslimanskog verskog poglavara po ustavu iz 1979.

Vrhovni vođa takođe bira i sve članove tkz. „Saveta eksperata“ čija je funkcija da bira „Vrhovnog vođu“. Neki od transparenata koji su mogli biti viđeni tokom protesta bili su „smrt diktatoru“, „vreme je za promenu“ kao i „iranski šah nazad u Iran“[2]. Ne samo da građani žele promenu političkog sistema i ukidanje teokratije, već podržavaju restituciju monarhije i povratak proteranog prestolonaslednika Reze Drugog Pahlavija, sina poslednjeg iranskog šaha Reze Pahlavija, na presto. Ovo svakako predstavlja jednu zanimljivost jer nije čest slučaj u svetu povratka monarhije u nekoj državi nakon što je prethodno ukinuta. Ovakav slučaj svakako ne bi bio jedinstven i već postoji oproban recept restitucije monarhije nakon rušenja diktature u Španiji i uspotavljanja demokratskog režima. Povodom protesta iranski prestolonaslednik je napisao na društvenoj mreži tviter sledeće: „Propast teokratske tiranije u Iranu – druge zemlje u svetu po stopi pogubljenja. Milioni potrošeni na mešanje u Siriji, Libanu, Iraku i Jemenu. Nestanak našeg voljenog jezera Urmija i desertifikacija mnogih oblasti. Rekordno visoka nezaposlenost“[3] – čime je jasno stavio doznanja da je na strani nezadovoljnih protestanata. Ovi protesti za iranskog prestolonaslednika predstavljaju potvrdu njegove popularnosti ali takođe i način da proširi svoj uticaj. Sredinom 2000-tih Reza Drugi Pahlavi pozvao je vlasti u Teheranu da raspišu referendum kako bi proverili da li narod želi islamsku vladavinu ili ne. Pribojavajući se popularnosti Pahlavija refendum nije ni raspisan naravno, ali prestolonaslednika danas mnogi vide kao lidera opozicije.

Dešavanja u Iranu treba gledati u širem kontekstu „Arapskog proleća“ i demokratizacije Bliskog istoka i arapskih zemalja u poslednjnoj deceniji. Dobro poznati efekat „grudve snega“ prenošenja demokratiskih revolucija u autoritarnim zemljama pogodio je i Iran a ove proteste smatram kao važnu prekretnicu u daljoj demokratizaciji i sekularizaciji iranskog društva i države. Protesti iz 2009. godine kao i ovi sada samo su deo borbe za svrgavanje iranske teokratije i ponovnu modernizaciju i sekulatizaciju države kao i demokratizaciju i vesternizaciju društva.

I upravo ovde se otvara prilika restituciji monarhije i stavljanju šaha na mesto šefa države po uzoru na Španiju 70-tih godina prošlog veka. Iran je kroz svoju istoriju više hiljada godina bio monarhija sa različitim imenom i vrstom monarhije, možda se bližimo trenutku kada će ova bliskoistočna država promeniti oblik vlasti i pridružiti se porodici monarhija ponovo… Pustićemo da vreme pokaže.