U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte lični stav gospodina Vladimira Stanisavljeva.
Tekstovi u rubrici „Lični stav“ predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija
Prosečan stanovnik Srbije monarhiju percipira kao vladavinu jednog čoveka, a demokratiju vezuje za republiku. Neznanje stvara predrasude i stereotipe. Monarhija i demokratija su dve strane iste medalje.
Monarhija predstavlja jedinstvo naroda, kontinuitet jedne države i garant demokratije.
Srbiji je potrebna monarhija iz više razloga. Srpski narod je jedan i nedeljiv prema aktuelnom Ustavu Republike Srbije. Ustav je akt sa najvišom pravnom snagom. U praksi neretko vidimo da je deljiv. Nama je potrebna minimum jedna institucija koja će nas sve ujediniti. Monarh predstavlja suverenitet, a dinastija nacionalni identitet. Monarh bi bio kralj svih građana Srbije i svih Srba koji žive van granica Srbije.
Monarhija je neophodna i zbog kontinuiteta, koji Srbija dobrim delom nema od obnove svoje državnosti. Kao monarhija Srbija nije imala u potpunosti kontinuitet zbog unutrašnjih i spoljnih problema, a kao republika je teoretski nemoguće da ima kontiunuitet zbog geopolitičkih, ekonomskih i socioloških razloga. Na početku obnovljene države je bilo problema zbog podele na Karađorđevićevce i Obrenovićevce, pa kasnije zbog Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Nakon završetka Prvog svetskog rata formirana je Kraljevina SHS, a kasnije i Kraljevina Jugoslavija koja je tada bila nova država, ali je zadržala stare probleme. Novi problem za Srpski narod je bio Pirova pobeda u Prvom svetskom ratu. Nijedan narod za slobodu nije platio cenu, kao što je platio srpski narod. U Srbiji je u Prvom svetskom ratu poginulo 1 100 000 ljudi (450 000 vojnih žrtava i 650 000 civilnih žrtava), a 1 200 000 ljudi je bilo ranjeno. Kraljevina Jugoslavija je prestala da postoji zahvaljujući Drugom svetskom ratu i dolasku komunista na čelo države. Veštačka SFRJ je opstajala zahvaljujući Hladnom ratu i blokovskoj podeli, kada je pao Berlinski zid, i ona je prestala da postoji. Od vraćanja višestranačja do danas, Srbija nije pokazala da ima kontinuitet. Srbije je imala kontinuitet za vreme Nemanjića, jer je bila Srbija, a ne Jugoslavija. Važno je istaći da je Srbija tada imala samo jednu dinastiju. Sada smo Srbija i imamo jednu dinastiju. Prvi, a verovatno i najvažniji uslov je ispunjen. Preduslov za najrazvijenije zemlje sveta je kontinutitet.
Najrazvijenije zemlje sveta su monarhije, a to su Carevina Japan, kraljevine Velika Britanija, Švedska, Španija, Holandija, Danska, Belgija i Norveška. Pod krunom engleske kraljice su Kanada, Australija i Novi Zeland. Veliko Vojvodstvo je Luksemburg, a kneževine su Andora, Lihtenštajn i Monako. To su zemlje u koje se “odlivaju naši mozgovi“, i, u koje građani Republike Srbije maštaju da idu, kako poslovno, tako i privatno .
Vaspostavljanje (vraćanje) monarhije je važno i zbog uspostavljanja suštinskog demokratskog i pluralističkog društva. Srbiji je neophodna konstitucionalna monarhija. Parcijalna i ograničena. U ovom slučaju ustav ograničava monarha, baš kao u najrazvijenijim državama Evrope i sveta. Podela vlasti treba da se izvrši na tri grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Mediji treba da budu četvrta neformalna grana vlasti. Izvršna vlast u Srbiji treba da se podeli na vlast koju će sprovoditi Kralj i Dvor, i, na vlast koju će sprovoditi Vlada Kraaljevine Srbije. Podela izvršne vlasti doprinosi razvitku demokratije, jer onda niko nema apsolutnu vlast. Lord Ekton je rekao: “Svaka moć kvari, a apsolutna moć kvari apsolutno.“ Ljudi često monarhije vezuju za konzervativizam i nacionalizam, što je pogrešno. Velika Britanija je kolevka liberalizma, a Švedska je sinonim za socijaldemokratiju.
Zlatno doba srpske demokratije je od 1903. godine do 1912. godine. Naš najstariji dnevni list „Politika“ je osnovan 1904. godine. On je primer svim današnjim propagandnim glasilima šta je novinarstvo i sloboda medija. „Politika“ je kritikovala Radu Pašića, sina Nikole Pašića (tadašnjeg predsednika Vlade) za proneveru 160 vagona šećera. U današnjem vremenu takva sloboda medija je nezamisliva. Srbija je među prvim zemljama u Evropi imala demokratski Ustav. Sretenjski Ustav je donet 1835. godine. On je proklamovao prava i slobode građana, kao što su neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja. On je značajan i zbog izraženih potreba srpskog društva, kao što su nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine.
U Kraljevini Srbiji bi postojao politički pluralizam, kao što je bio nekada. Politička scena bi bila sastavljena od stranaka sa opštim demokratskim ideologijama, kao što su konzervativna, liberalna i socijalistička ideologija, hibridnim ideologijama, ideologijama koje su kombinacije ovih demokratskih ideologija, partikularnim ideologijama, koje bi se bavile parcijelnim društveno-političkim temama. Sastavni deo političkog sistema bi bile, i, regionale i manjinske stranke
Srbija je nedemokratskim putem postala republika. Nasilnim i revolucionarnim putem. Ova tvrdnja je dokaziva u praksi. Činjenica je da smo od 1945. godine imali minimum tri predsednika republike koji su uzurpirali vlast. Monarh za razliku od predsednika nije politički obojen. Karađorđevići su narodna, a ne aristokratska dinastija, i to je sa mentalitetskog i kulturološkog aspekta našeg naroda razlog više da se vaspostavi monarhija. Nama treba narodni kralj, kao što je bio Kralj Petar Prvi Karađorđević. Ovo je jedan od razloga zbog čega republika nema legitimitet u srpskoj demokratiji.
BEZ KRALjA NE VALjA!
Završiću tekst sa stihovima himne Kraljevine Srbije:
“Kraljevinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod,
Bože spasi, Bože hrani,
moli ti se srpski rod!
Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj,
nastalo je novo doba,
novu sreću, Bože daj!“
