У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Филипа Пејковића, члана Удружења Краљевина Србија – „Монархија као алтернатива“.

   

   

Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.

   

”Српска Краљевина ће, будући да је саборна, сабрати, окупити, ујединити све Србе на основу идеала Српства, односно и на основу једнакости у правима и обавезама.” – Њ.К. В. Кнез Александар Павлов Карађорђевић.

 

Наш народ, као и читав свет, пролазе кроз веома тешко раздобље. Показало се да садашњи систем не може да одговори на највеће изазове са којима се суочава савремено човечанство. Управо сада, након више од 70 година републиканства, а на 800. годишњицу крунисања Стефана Немањића за краља, треба да отворимо расправу и сагледамо могућност повратка монархистичког уређења.

Чињеница да је монархија на нашим просторима била укинута на нелегалан начин, да грађанима није дата могућност да слободно и демoкратски одлуче о државном уређењу, довољна је да покрене питање потребе за референдумским изјашњавањем.

Каже се да у Србији нема довољно јаке подршке монархистичкој идеји. Да је тако, референдум би давно био расписан и на њему би републиканске снаге и формално стекле легитимитет. Истраживања јавног мњења показују да би монархију подржало најмање 39,7% грађана, што представља већу подршку од оне коју ужива република.

Упркос вишедеценијским притисцима кроз репресивни апарат државне власти, образовни систем, чак и кроз филмску индустрију, српски народ не сматра да је монархија неки архаичан облик владавине. Није тешко у данашње време пронаћи податак да од укупно 195 држава света, њих 42 имају неки модел монархије; међу њима, 37 су уставне, док бисмо свега њих 5 могли да окарактеришемо као апсолутне монархије (Саудијска Арабија, Брунеј, Бутан, Кувајт и Ватикан).

КАКВУ АЛТЕРНАТИВУ ПРЕДСТАВЉА МОНАРХИЈА?

Монарх је једина личност око које се могу окупити сви релевантни друштвени фактори, што је за нас важно и неопходно нам је у овим нестабилним приликама, с обзиром на то да историја недвосмислено потврђује да су Срби постизали успехе само кад су били уједињени.

КАКО МОНАРХ УЈЕДИЊУЈЕ НАРОД?

Неоспорно је да ауторитет монарха има далеко већу важност од ауторитета председника, будући да овај други долази из политичке странке, те представља политичког противника доброг дела политичких првака, а самим тим и значајног дела грађана, док је монарх, напротив, страначки неопредељен.

У том смислу, монарх у далеко већој мери одражава национално јединство ( у историји није забележено да су официри или родољуби пред најтежу борбу узвикивали: у часу најтежих борби узвикну: ,,За председника и отаџбину!”). Довољно је да размотримо само резултате последњих председничких избора 2012. године, па да приметимо врло интересантан податак: у првом кругу избора, гласало је 57,77% уписаних бирача, а актуелни председник републике је освојио свега 25,31% гласова; своје бирачко право је у другом кругу избора искористило 46,28% грађана (чак ни половина уписаних!), а победник на изборима је имао 49,54% (ни половину гласова од оних који су изашли на биралишта!). Ако имамо у виду такве податке, можемо слободно поставити питање легитимитета председника републике (као институције), с обзиром на то да му је поверење пружило тек око четвртина грађана Србије!

Често се може чути да је проблем монархије неограничен мандат монарха, којег није могуће сменити. Одговоримо питањем: када је смењен неки председник републике?

Друго, монархија представља пример штедње и рационалне потрошње средстава из државног буџета, што је подједнако важно у доба глобалне економске кризе, посебно у друштвима попут нашег.

Увођењем монархије смањују се трошкови шефа државе. По истеку петогодишњег мандата, бивши председници републике и даље имају право на неке привилегије: канцеларију, саветника, личног секретара, службени аутомобил са возачем, обезбеђење, председничку плату у пуном износу (по истеку 5 месеци, под одређеним околностима, примају 80% плате председничке плате). Уз то, супруга председника републике (током његовог мандата), прима надокнаду у износу од 20% плате председника. Наравно, све наведено се финансира из државног буџета!

Увођењем монархије растеретили бисмо се и трошкова председничких избора; за њихово одржавање 2008. године потрошено је 902.700.000 динара, док је за председничке изборе 2012. године потрошено 1.390.000.000 динара, такође из буџета државе Србије!

На крају, председници република ретко обелодањују трошкове својих путовања и разних активности – углавном када се нађу на удару јавности, или су умешани у неку аферу (чак и у таквим случајевима мање или више вешто користе позицију и политичке везе, како би избегли одговорност). С друге стране, краљевске породице на крају сваке године подносе јавности извештај о својим трошковима. То је пример не само транспарентности трошења буџетских средстава него и солидарности и поделе терета економских неприлика.

Трећа предност монархије јесте привлачење страних улагача, што је код нас врло популарна тема предизборних кампања. С обзиром на то да страни инвеститори посебну пажњу посвећују политичкој стабилности државе у коју ће улагати, јасно је да је у том смисли институција монархије далеко већи гарант него било која друга државна институција. Наравно, треба разграничити питање иностраних улагања и политику субвенционисања улагача.

Када је реч о економском развоју, додајмо и то да краљевске породице представљају својеврстан национални бренд, на којем државе могу и да зарађују, уз довољно креативности и предузетничког духа.

Дошли смо и до четврте предности монархије. Будући да је титула краља наследна, не постоји могућност избора суверена, али народ има могућност да, практично од самог рођења престолонаследника, прати његов развој, образовање, разне активности и владање. Једино тако се може избећи да на највишу државну функцију дође неко за кога се можда сумња да је својевремено урадио нешто незаконито или неморално. Другим речима, у монархији не бисмо дошли у прилику да упиремо прстом у монарха, оптужујући га да је, рецимо, незаконито стекао факултетску диплому.

filip

Наравно, предности монархије, али и повезаност нашег народа са монархистичком идејом, захтевају организовану и темељну расправу, Овде смо истакли само неколико основних предности монархистичког уређења, у контексту актуелних питања.

С обзиром на наведене предности, јасно је да монархија представља алтернативу неслози (оличеној у жустрим окршајима политичких странака), нестабилности услед честих промена на челу државе и нерационалном трошењу јавних финансија. Управо на та егзистенцијална питања за нашу државу и нацију, политичке партије као чиниоци политичког живота нису успеле да дају адекватан одговор, што нас учвршћује у уверењу да је монархија најбоља алтернатива.

   

Аутор текста – Филип Пејковић, члан Удружења Краљевина Србија

   

Текст је првобитно објављен у магазину „Поредак“