U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Filipa Pejkovića, člana Udruženja Kraljevina Srbija – „Monarhija kao alternativa“.
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
”Srpska Kraljevina će, budući da je saborna, sabrati, okupiti, ujediniti sve Srbe na osnovu ideala Srpstva, odnosno i na osnovu jednakosti u pravima i obavezama.” – Nj.K. V. Knez Aleksandar Pavlov Karađorđević.
Naš narod, kao i čitav svet, prolaze kroz veoma teško razdoblje. Pokazalo se da sadašnji sistem ne može da odgovori na najveće izazove sa kojima se suočava savremeno čovečanstvo. Upravo sada, nakon više od 70 godina republikanstva, a na 800. godišnjicu krunisanja Stefana Nemanjića za kralja, treba da otvorimo raspravu i sagledamo mogućnost povratka monarhističkog uređenja.
Činjenica da je monarhija na našim prostorima bila ukinuta na nelegalan način, da građanima nije data mogućnost da slobodno i demokratski odluče o državnom uređenju, dovoljna je da pokrene pitanje potrebe za referendumskim izjašnjavanjem.
Kaže se da u Srbiji nema dovoljno jake podrške monarhističkoj ideji. Da je tako, referendum bi davno bio raspisan i na njemu bi republikanske snage i formalno stekle legitimitet. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi monarhiju podržalo najmanje 39,7% građana, što predstavlja veću podršku od one koju uživa republika.
Uprkos višedecenijskim pritiscima kroz represivni aparat državne vlasti, obrazovni sistem, čak i kroz filmsku industriju, srpski narod ne smatra da je monarhija neki arhaičan oblik vladavine. Nije teško u današnje vreme pronaći podatak da od ukupno 195 država sveta, njih 42 imaju neki model monarhije; među njima, 37 su ustavne, dok bismo svega njih 5 mogli da okarakterišemo kao apsolutne monarhije (Saudijska Arabija, Brunej, Butan, Kuvajt i Vatikan).
KAKVU ALTERNATIVU PREDSTAVLjA MONARHIJA?
Monarh je jedina ličnost oko koje se mogu okupiti svi relevantni društveni faktori, što je za nas važno i neophodno nam je u ovim nestabilnim prilikama, s obzirom na to da istorija nedvosmisleno potvrđuje da su Srbi postizali uspehe samo kad su bili ujedinjeni.
KAKO MONARH UJEDINjUJE NAROD?
Neosporno je da autoritet monarha ima daleko veću važnost od autoriteta predsednika, budući da ovaj drugi dolazi iz političke stranke, te predstavlja političkog protivnika dobrog dela političkih prvaka, a samim tim i značajnog dela građana, dok je monarh, naprotiv, stranački neopredeljen.
U tom smislu, monarh u daleko većoj meri odražava nacionalno jedinstvo ( u istoriji nije zabeleženo da su oficiri ili rodoljubi pred najtežu borbu uzvikivali: u času najtežih borbi uzviknu: ,,Za predsednika i otadžbinu!”). Dovoljno je da razmotrimo samo rezultate poslednjih predsedničkih izbora 2012. godine, pa da primetimo vrlo interesantan podatak: u prvom krugu izbora, glasalo je 57,77% upisanih birača, a aktuelni predsednik republike je osvojio svega 25,31% glasova; svoje biračko pravo je u drugom krugu izbora iskoristilo 46,28% građana (čak ni polovina upisanih!), a pobednik na izborima je imao 49,54% (ni polovinu glasova od onih koji su izašli na birališta!). Ako imamo u vidu takve podatke, možemo slobodno postaviti pitanje legitimiteta predsednika republike (kao institucije), s obzirom na to da mu je poverenje pružilo tek oko četvrtina građana Srbije!
Često se može čuti da je problem monarhije neograničen mandat monarha, kojeg nije moguće smeniti. Odgovorimo pitanjem: kada je smenjen neki predsednik republike?
Drugo, monarhija predstavlja primer štednje i racionalne potrošnje sredstava iz državnog budžeta, što je podjednako važno u doba globalne ekonomske krize, posebno u društvima poput našeg.
Uvođenjem monarhije smanjuju se troškovi šefa države. Po isteku petogodišnjeg mandata, bivši predsednici republike i dalje imaju pravo na neke privilegije: kancelariju, savetnika, ličnog sekretara, službeni automobil sa vozačem, obezbeđenje, predsedničku platu u punom iznosu (po isteku 5 meseci, pod određenim okolnostima, primaju 80% plate predsedničke plate). Uz to, supruga predsednika republike (tokom njegovog mandata), prima nadoknadu u iznosu od 20% plate predsednika. Naravno, sve navedeno se finansira iz državnog budžeta!
Uvođenjem monarhije rasteretili bismo se i troškova predsedničkih izbora; za njihovo održavanje 2008. godine potrošeno je 902.700.000 dinara, dok je za predsedničke izbore 2012. godine potrošeno 1.390.000.000 dinara, takođe iz budžeta države Srbije!
Na kraju, predsednici republika retko obelodanjuju troškove svojih putovanja i raznih aktivnosti – uglavnom kada se nađu na udaru javnosti, ili su umešani u neku aferu (čak i u takvim slučajevima manje ili više vešto koriste poziciju i političke veze, kako bi izbegli odgovornost). S druge strane, kraljevske porodice na kraju svake godine podnose javnosti izveštaj o svojim troškovima. To je primer ne samo transparentnosti trošenja budžetskih sredstava nego i solidarnosti i podele tereta ekonomskih neprilika.
Treća prednost monarhije jeste privlačenje stranih ulagača, što je kod nas vrlo popularna tema predizbornih kampanja. S obzirom na to da strani investitori posebnu pažnju posvećuju političkoj stabilnosti države u koju će ulagati, jasno je da je u tom smisli institucija monarhije daleko veći garant nego bilo koja druga državna institucija. Naravno, treba razgraničiti pitanje inostranih ulaganja i politiku subvencionisanja ulagača.
Kada je reč o ekonomskom razvoju, dodajmo i to da kraljevske porodice predstavljaju svojevrstan nacionalni brend, na kojem države mogu i da zarađuju, uz dovoljno kreativnosti i preduzetničkog duha.
Došli smo i do četvrte prednosti monarhije. Budući da je titula kralja nasledna, ne postoji mogućnost izbora suverena, ali narod ima mogućnost da, praktično od samog rođenja prestolonaslednika, prati njegov razvoj, obrazovanje, razne aktivnosti i vladanje. Jedino tako se može izbeći da na najvišu državnu funkciju dođe neko za koga se možda sumnja da je svojevremeno uradio nešto nezakonito ili nemoralno. Drugim rečima, u monarhiji ne bismo došli u priliku da upiremo prstom u monarha, optužujući ga da je, recimo, nezakonito stekao fakultetsku diplomu.
Naravno, prednosti monarhije, ali i povezanost našeg naroda sa monarhističkom idejom, zahtevaju organizovanu i temeljnu raspravu, Ovde smo istakli samo nekoliko osnovnih prednosti monarhističkog uređenja, u kontekstu aktuelnih pitanja.
S obzirom na navedene prednosti, jasno je da monarhija predstavlja alternativu neslozi (oličenoj u žustrim okršajima političkih stranaka), nestabilnosti usled čestih promena na čelu države i neracionalnom trošenju javnih finansija. Upravo na ta egzistencijalna pitanja za našu državu i naciju, političke partije kao činioci političkog života nisu uspele da daju adekvatan odgovor, što nas učvršćuje u uverenju da je monarhija najbolja alternativa.
Autor teksta – Filip Pejković, član Udruženja Kraljevina Srbija
Tekst je prvobitno objavljen u magazinu „Poredak“
