У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст господина Уроша Парезановића, генералног секретара Извршног одбора Удружења Краљевина Србија – „О петим октобрима“.

    

Текстови у рубрици Лични став представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија.

   

О 5. октобру од пре 15 година не желим да кажем ни реч, јер је сећање на тај дан препуно разочарења и срушених нада. Једино што нам тај датум данас говори је – не веруј политичарима! Никад ни за кога ништа добро нису урадили, осим за себе саме, а једино што заиста умеју је да тако лепо и милозвучно лажу.

Зато 5. октобар од пре 24 године и даље даје наду! Даје наду да ћемо једном заиста раскрстити са комунистичким наслеђем и постати нормална, просперитетна земља и остварити оно о чему смо сањали и пре 15 година, али не захваљујући некој странци или њеном лидеру, него предвођени потомком оних који су ову земљу градили и изградили, све док 1945. није почело њено темељно урушавање. Предвођени човеком који је тог 5. октобра пре 24 године, у својој 46. години живота први пут ступио на тло своје Србије. Тек тад је остварио оно о чему је сањао свих тих 46 година.

А зашто не захваљујући некој странци или њеном лидеру? – Зато што су они ту само за своје бираче, а за остатак народа их није брига. Није их брига у ствари ни за ове прве, али њима морају мало да се умиле, како би им гласовима дали нови мандат.

Док политичари раде само и искључиво за себе, само је Круна ту за све! Само Круна уједињује цео народ! Само Круна може натерати те и такве политичаре да раде у корист државе, а не само зарад својих личних интереса! Само Круна не познаје поделу на левицу и десницу; на германофиле, англофиле и русофиле; на традиционалисте и модернисте; на конзервативце и либерале и на сва остала дељења на „ове“ и“оне“ којима смо тако склони (за боље упознавање са темом препоручујем књигу генијалног Душана Ковачевића). А да би смо могли да идемо напред, то јединство које Круна носи у себи нам је преко потребно. Потребно је да се више не бисмо цепали, а ионако нас нема много. Потребно нам је да не би левица вукла лево, десница десно, а Србија тако остајала у месту. Потребна нам је да би смо се померили са мртве тачке на којој пропадамо и трунемо задњих 70 година…

Uros-21

На данашњи дан пре 24 године, 5. октобра 1991. после деценијског изгнанства, у Отаџбину је први пут дошла Краљевска породица Карађорђевић. Требало је да прође још 10 година да би најзад почела и да живи у својој земљи, а након тога и још више од 10 па да се поништи срамна пресуда комунистичког суда којом се једна беба проглашава за државног непријатеља!

Полако, корак по корак, нанете неправде се исправљају. Следећи корак је мало већи, али више немамо времена за ситне кораке! Следећи корак је Жича! А кад дођемо до ње, отварање осмих врата на овој светињи ће бити најмањи проблем.

Живео Краљ Александар Други!

Живела Краљевина Србија!

   

Аутор текста – Урош Парезановић, генерални секретар и шеф ресора за односе с јавношћу Извршног одбора Удружења Краљевина Србија