U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst gospodina Darka Mitrovića, člana GO Kraljevo Udruženja Kraljevina Srbija – „Odjeci Kolubarske bitke“.
Izbijanjem 1. armije i Užičke vojske na obale Save i Drine i oslobođenjem Beograda, 15. decembra 1914, pobedonosno je završena velika Kolubarska bitka. U njoj je srpska vojska zarobila 323 oficira, 42215 podoficira i vojnika, zaplenila 43. zastave, 142 topa, 71 mitraljez, 60000 pušaka, 2 aviona, 3500 vozila sa municijom, 4000 konja, 52. poljske pekarnice, 45 kuhinja i mnoštvo druge ratne opreme i materijala. (izvor: Ž. Pavlović, Bitka na Kolubari, knj. II, Beograd, 1928, str. 864)
Bila je to najveća pobeda srpske vojske u tom ratu, koja je izvojevana hrabrosti, požrtvovanju, izdržljivosti i neviđenoj manevarskoj sposobnosti srpskih vojnika i oficira. Posle četvoromesečnih neravnopravnih borbi, do nogu je potučena moderna i do zuba nauružana vojska Habsburške Monarhije. Ova pobeda je dobijena zahvaljujući racionalnom srpskom komandovanju.
„Ovom pobedom uspešno je zaršen veličanstven period srpskih operacija protiv Austro Ugarske u kojima je neprijatelj potučen, rastrojen, pobeđen i definitivno oteran sa srpske teritorije“ – ističe se u izvešaju vojvode Radomira Putnika. U tim operacijama austrougarska Balkanska vojska je izgubila 7592 oficira i 266212 podoficira i vojnika, izbačenih iz stroja, što iznosi preko 50 odsto njenog ukupnog sastava uoči napada na Srbiju. (izvor: Letzter Krieg, Band I, str. 65, 661, 759. i 760.)
Zbog toga se general Poćorek, neposredno po završetku kolubarske bitke, obratio vrhovoj komandi „ s molbom da se razreši aktivne službe“, koja je, razume se, prihvaćena. Pored Poćoreka penzionisan je i njegov načelnik štaba general Belc i komandant 5. armije general Frank. Poraz u kolubarskoj bici toliko je poljuljao ugled Habsburške Monarhije i njenih oružanih snaga, da ih ova nekada moćna carevina, nikada nije više mogla povratiti.
Na drugoj strani, blistava pobeda srpske vojske u kolubarskoj bici snažno je podigla borbeni duh i samopouzdanje srpskog naroda, koji je stekao neograničeno poverenje u svoje borbene jedinice i njene vođe na čelu sa vrhovnim komandantom regentom Aleksandrom Karađorđevićem. Po rečima francuskog maršala Žofra, koji je rukovodio velikom bitkom na Marni, „delikatni manevri na Ceru i Kolubari vođeni sigurnim prosuđivanjem sa slobodnim duhom i snagom, koji ispoljavaju majstorstvo srpskog komandovanja – zaslužuju sjajno mesto u nađim (francuskim, prt SS) strategijskim studijama“. (izvor: Lieutenant-colonel Desmazes et Commandant Noumovitch, Les victories Serbes en 1914, Prefoce de Marichal Joffre, Paris, 1928.)
Regent Aleksandar i vojvoda Mišić posmatraju dejstvo artiljerije
Pobeda srpske vojske u kolubarskoj bici veliki je doprinos opštoj savezničkoj stvari, jer su tom pobedom ojačane pozije Antante na Balkanu i Bliskom Istoku, odložen ulazak Bugarske u rat na strani Centralnih sila, a Rumunija i Italija još više približene saveznicima.
Na kraju treba istaći da je srpska vojska u velikim bitkama na Ceru, Drini i Kolubari izgubila 2110 oficira, 8074 podoficira, 153373 vojnika – izbaenih iz stroja. (izvor: Dragoslav Janković, Srbija i jugoslovensko pitanje 1914-1915. godine, Beograd 1973, str. 470.) Osim toga iza neprijateljske najezde ostala su opustošena sela i gradovi, kao i žrtve masovnih zločina koje su počinile njihove trupe nad nedužnim stanovništvom Mačve, Podrinja, Kolubare, Tamnave, Posavine i Beograda u kojima je učestvovao između ostalih i Josip Broz, koji će svoje umeće u masakru nad Srbima preneti na svoje krvoločne sledbenike i ponoviti ih trideset godina kasnije.
Stanovništvo napušta područje bojišta
Stradanja i patnje udvostručila je pojava zaraznih bolesti (tifusa, šarlaha, dezinterije i kolere) ubrzo posle završetka kolubarske bitke.
2. poljska bolnica Šumadijske divizije 2. poziva za vreme epidemije pegavog tifusa, upravnik bolnice rezervni major Nedok – Vardište, 1914. godine
Dragutin Dimitrijević Apis u bolnici u Valjevu
Srpska vojska je izašla iz ratne 1914. godine kao pobednik, sa ugledom kakav nije imala ni jedna vojska među zaraćenim zemljama Evrope, ali su, uprkos tome, sticajem navedenih okolnosti, „lovorovi venci slavnih pobeda više kitili grobove pobedilaca nego čela srećno preživelih“. 
– Vrhovni komandant regent Aleksandar Karađorđević, govor đacima-kaplarima u Gornjem Milanovcu završava rečima:
„Ni koraka nazad.“ 06.11.1914. god.
– Nikola Pašić pre bitke:
„Pobeda ruska se može podneti, ali pobeda srpska to je rastrojstvo cele Austrije.“
– Telegram ruskog cara
Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Prestolonasledniku Aleksandru
Kragujevac
Stigla mi je dobra vest o pobedi, koju je hrabra srpska vojska održala nad našim zajedničkim neprijateljem. Sa punim srcem čestitam Vašem Visočanstvu taj veliki uspeh.
Nikola
(Srpske novine, 2/15. XII1914)
– Nikola Pašić posle bitke:
„Austrija ne može da otrpi naše sjajne pobede posle hvalisanja o svojim velikim bojenim uspesima u Srbiji i ona se žurno sprema za nov pohod protivu Srbije.“
– Mihajlo Pupin:
„Srbi u Americi plivaju u radosti kad god čuju vesti o novim pobedama srpskog oružja.“
– Lord Kičiner – vojvodi Putniku:
„U ime britanske vojske podnosim Vašoj Ekselenciji naša najsrdačnije čestitanja na sjajnim uspesima hrabre srpske vojske protivu zajedničkog neprijatelja.“
– Telegram prestolonaslednika Aleksandra vojvodi Živojinu Mišiću
Komandantu I armije Gospodinu Živojinu Mišiću
Sa svim oficirima, podoficirima i vojnicima, mojim dičnim junacima prve armije, primite moju toplu zahvalnost za iskrene čestitke i želje koje ste mi uputili o mome rođendanu. U isto vreme želeći dati najviše dokaza koliko cenim Vaš rad lično i zasluge prve armije u našoj poslednjoj ofanzivi, drago mi je saopštiti Vam da Vas na današnji dan proizvodim u čin Vojvode.
Aleksandar
(Politika, 13/26. XII 1914)
Autor teksta – g. Darko Mitrović, član Gradskog odbora Kraljevo Udruženja Kraljevina Srbija
Tekstovi u rubrici Lični stav predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija.
Literatura:
1. Bataković, D. i Popović N. (red.) (1989): Kolubarska bitka, Beograd: Književno izdavačka zadruga „Litera“.
2. Drašković,D.; Arsić, M.; Banović, M. (2014): Šumadijska divizija, Kraljevo: Narodni muzej Kraljevo etc.
No Comments