У оквиру рубрике „Лични став“ прочитајте текст г. Уроша Парезановића, председника Извршног одбора Удружења Краљевина Србија – „ Осам векова српске Круне “.
Текстови у рубрици „Лични став“ представљају израз аутора и нису званични ставови Удружења Краљевина Србија
Ове, 2017. године обележавамо један значајан јубилеј за нашу земљу. Ове године се навршило 8 векова од како је Србија 1217. крунисањем Краља Стефана Првовенчаног у Жичи добила прво међународно признање.
Многи ће одмах одреаговати на ову констатацију и рећи да смо имали владаре и државу и пре Стефана Првовенчаног. То је апсолутно тачно, није Србија настала те 1217. године или незнатно раније, за време владавине родоначелника наше свете династије, великог жупана Стефана Немање, јер је чињеница да смо и пре Немањића имали и државу и краљеве из династија Властмировића и Војислављевића. Али ту долазимо до онога зашто је овај јубилеј тако значајан – краљеви пре Немањића су били везани само за једну област – Дукљу, и њихове титуле, а самим тим ни њихове државе, нису биле међународно признате (на начин како су земље у средњем веку добијале међународно признање).
Стефан Немања је што освајањима што дипломатијом успео да обједини распарчане српске земље Рашку, Дукљу, Травунију и Захумље. За средњовековну Србију то је био почетак двовековног успона и коначног стварања велике и моћне европске државе која је свој врхунац достигла стварањем Душановог царства, а Стефан Првовенчани је био први владар који је имао власт над територијом која се углавном поклапа са данашњом Србијом.
Овај значајни јубилеј данас изазива контроверзе, добија се утисак да је скрајнут и запостављен и да је његово обележавање сведено на научне скупове који широј јавности нису претерано занимљиви. То је несхватљиво, јер мало је земаља у свету које могу да се подиче толико дугим постојањем и континуитетом.
Прва велика манифестација којом ће се обележити овај догађај ће бити 6. октобра у Краљеву – Саборни дани Светог Краља Стефана Првовенчаног – Светог монаха Симона – Краљевдан, коју град Краљево организује у сарадњи са Удружењем Краљевина Србија. Остаје утисак да је сличних догађаја морало да буде много више и то у целој земљи. Али бар ће Краљевски град осветлати образ остатку Србије!
Један аспект зашто овај јубилеј код дела нашег народа изазива подозрење је тај што је Круна Краља Стефана Првовенчаног стигла из Ватикана, од папе Хонорија Трећег. Прве асоцијације су покатоличавање, унијаћење и сијасет сличних термина, а неки чак иду толико далеко да тврде да се ово крунисање никад није десило, што је апсолутно погрешно, да не кажем нешто горе. Историју не смемо прекрајати! То су радили комунисти и њима слични! Историјске чињенице су управо то – чињенице и не можемо их прилагођавати како нама одговара. А чињенице су следеће: Стефан Првовенчани је крунисан 1217. године у Жичи, нити се он одрекао православља, нити су се Срби колективно приклонили католичкој цркви, чак шта више, 2 године након крунисања, 1219. смо залагањем Светог Саве први пут у историји добили своју аутокефалну цркву! Добијање круне од папе у овом случају није имао верски него световни значај. Зашто? Зато што је добијање круне од поглавара римске цркве у средњовековно време значило формално и практично признање државе и њеног владара! Као када данас неку државу приме у Уједињене нације. А у то време, Србија је била једна од малобројних европских држава која је имала своју суверену међународно признату државу и свог самосталног владара! И управо је то међународно признање и убрзало добијање самосталне српске архиепископије 2 године касније, јер само независне земље су могле имати своју цркву!
Ради разумевања зашто је то међународно признање толико значајно не морамо се враћати у давну историју, довољно је да погледамо примере из наше непосредне прошлости али и садашњости, где нам је данас веома битно колико је земаља признало, а колико није лажну државу Косово и стално се залажемо да наша јужна покрајина не буде примљена у разне међународне институције. Јер све док нема пријема и признања, нема ни државности!
Што се тиче ватиканског порекла круне, такође се заборавља да у то време подела није била толико изражена као данас, о чему је говорио и др Чедомир Антић, историчар и члан Крунског савета:„Почетком 13. века антагонизам још није тако дубок, посебно у земљама тзв. Византијског комонвелта. Религија је постала “вододелница нација”, како је говорио велики историчар Милорад Екмечић, тек стотинама година касније, у 19. веку. Средњовековна Србија била је насељена становништвом које није било искључиво православно. Целокупно приморје и стотинама километара у залеђу преовладавали су католици. У средњовековној Европи постојала је хијерархија држава. Када један народ прихвати хришћанство постаје и део хришћанског света.“ (Вечерње Новости, 12. март 2017.)
Уосталом, за добијање Круне и уздизање Србије у ранг Краљевине се залагао и сам Свети Сава, брат Стефана Првовенчаног и наш велики просветитељ, о чему пише Доментијан у свом „Житију Светог Саве“: „Архиепископ Сава је послао епископа Методија у Рим код папе са молбом да му пошаље благослов од светих апостола и од самога благословену круну, да крунише свога брата на краљевство по првом отачаству краљевства њихова.“
Овај јубилеј је веома значајан и због једне чињенице – Србију је у ранг признатих европских држава уздигла Круна! Тај успех није донео неки политичар, него Краљ! И све док смо на челу наше државе имали Круну ми смо и напредовали! У тешким временима она нам је била штит, а у периодима напретка путоказ и водиља! Историја нам шаље поуке, ми само требамо да научимо како да их тумачимо и искористимо за наше добро.
Та круна Немањића нам се и данас налази у државном грбу, на њој су ударени темељи на којима наша држава и даље стоји! Овај јубилеј нас обавезује и подсећа ко смо били и шта можемо да будемо ако се опет саберемо под Круном нашег Краља! Наследници нашег трона су ту, у земљи, потребно је само да им се врати Круна која им припада! Управо ту је и веза са овим осмовековним јубилејем – чланови Краљевске породице Карађорђевић воде порекло од Немањића, до спајања две династије је дошло удајом Краљице Марије за Краља Александра Првог, пошто је Краљица Мајка била потомак Јелисавете, ћерке Краља Стефана Драгутина, а самим тим и Краља Стефана Првовенчаног. Ускоро нас чека и Краљевско венчање Њ.К.В. Принца Филипа, прво које ће се одржати у Београду након 95 година! Наша Краљевска династија има будућност, време је да је и Србија добије повратком монархије!
800. годишњица крунисања Краља Стефана Првовенчаног је од изузетног значаја за Србију и српски народ и не сме бити заборављена! Она говори о нашем историјском наслеђу, али и о континуитету нашег постојања, јер без ње не би било ни наше данашње државе! А држава и народ који забораве своју прошлост, своје корене, немају ни будућност!
Аутор текста – Урош Парезановић, председник Извршног одбора Удружења Краљевина Србија
