U okviru rubrike „Lični stav“ pročitajte tekst g. Uroša Parezanovića, predsednika Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija – „ Osam vekova srpske Krune “.
Tekstovi u rubrici „Lični stav“ predstavljaju izraz autora i nisu zvanični stavovi Udruženja Kraljevina Srbija
Ove, 2017. godine obeležavamo jedan značajan jubilej za našu zemlju. Ove godine se navršilo 8 vekova od kako je Srbija 1217. krunisanjem Kralja Stefana Prvovenčanog u Žiči dobila prvo međunarodno priznanje.
Mnogi će odmah odreagovati na ovu konstataciju i reći da smo imali vladare i državu i pre Stefana Prvovenčanog. To je apsolutno tačno, nije Srbija nastala te 1217. godine ili neznatno ranije, za vreme vladavine rodonačelnika naše svete dinastije, velikog župana Stefana Nemanje, jer je činjenica da smo i pre Nemanjića imali i državu i kraljeve iz dinastija Vlastmirovića i Vojislavljevića. Ali tu dolazimo do onoga zašto je ovaj jubilej tako značajan – kraljevi pre Nemanjića su bili vezani samo za jednu oblast – Duklju, i njihove titule, a samim tim ni njihove države, nisu bile međunarodno priznate (na način kako su zemlje u srednjem veku dobijale međunarodno priznanje).
Stefan Nemanja je što osvajanjima što diplomatijom uspeo da objedini rasparčane srpske zemlje Rašku, Duklju, Travuniju i Zahumlje. Za srednjovekovnu Srbiju to je bio početak dvovekovnog uspona i konačnog stvaranja velike i moćne evropske države koja je svoj vrhunac dostigla stvaranjem Dušanovog carstva, a Stefan Prvovenčani je bio prvi vladar koji je imao vlast nad teritorijom koja se uglavnom poklapa sa današnjom Srbijom.
Ovaj značajni jubilej danas izaziva kontroverze, dobija se utisak da je skrajnut i zapostavljen i da je njegovo obeležavanje svedeno na naučne skupove koji široj javnosti nisu preterano zanimljivi. To je neshvatljivo, jer malo je zemalja u svetu koje mogu da se podiče toliko dugim postojanjem i kontinuitetom.
Prva velika manifestacija kojom će se obeležiti ovaj događaj će biti 6. oktobra u Kraljevu – Saborni dani Svetog Kralja Stefana Prvovenčanog – Svetog monaha Simona – Kraljevdan, koju grad Kraljevo organizuje u saradnji sa Udruženjem Kraljevina Srbija. Ostaje utisak da je sličnih događaja moralo da bude mnogo više i to u celoj zemlji. Ali bar će Kraljevski grad osvetlati obraz ostatku Srbije!
Jedan aspekt zašto ovaj jubilej kod dela našeg naroda izaziva podozrenje je taj što je Kruna Kralja Stefana Prvovenčanog stigla iz Vatikana, od pape Honorija Trećeg. Prve asocijacije su pokatoličavanje, unijaćenje i sijaset sličnih termina, a neki čak idu toliko daleko da tvrde da se ovo krunisanje nikad nije desilo, što je apsolutno pogrešno, da ne kažem nešto gore. Istoriju ne smemo prekrajati! To su radili komunisti i njima slični! Istorijske činjenice su upravo to – činjenice i ne možemo ih prilagođavati kako nama odgovara. A činjenice su sledeće: Stefan Prvovenčani je krunisan 1217. godine u Žiči, niti se on odrekao pravoslavlja, niti su se Srbi kolektivno priklonili katoličkoj crkvi, čak šta više, 2 godine nakon krunisanja, 1219. smo zalaganjem Svetog Save prvi put u istoriji dobili svoju autokefalnu crkvu! Dobijanje krune od pape u ovom slučaju nije imao verski nego svetovni značaj. Zašto? Zato što je dobijanje krune od poglavara rimske crkve u srednjovekovno vreme značilo formalno i praktično priznanje države i njenog vladara! Kao kada danas neku državu prime u Ujedinjene nacije. A u to vreme, Srbija je bila jedna od malobrojnih evropskih država koja je imala svoju suverenu međunarodno priznatu državu i svog samostalnog vladara! I upravo je to međunarodno priznanje i ubrzalo dobijanje samostalne srpske arhiepiskopije 2 godine kasnije, jer samo nezavisne zemlje su mogle imati svoju crkvu!
Radi razumevanja zašto je to međunarodno priznanje toliko značajno ne moramo se vraćati u davnu istoriju, dovoljno je da pogledamo primere iz naše neposredne prošlosti ali i sadašnjosti, gde nam je danas veoma bitno koliko je zemalja priznalo, a koliko nije lažnu državu Kosovo i stalno se zalažemo da naša južna pokrajina ne bude primljena u razne međunarodne institucije. Jer sve dok nema prijema i priznanja, nema ni državnosti!
Što se tiče vatikanskog porekla krune, takođe se zaboravlja da u to vreme podela nije bila toliko izražena kao danas, o čemu je govorio i dr Čedomir Antić, istoričar i član Krunskog saveta:„Početkom 13. veka antagonizam još nije tako dubok, posebno u zemljama tzv. Vizantijskog komonvelta. Religija je postala “vododelnica nacija”, kako je govorio veliki istoričar Milorad Ekmečić, tek stotinama godina kasnije, u 19. veku. Srednjovekovna Srbija bila je naseljena stanovništvom koje nije bilo isključivo pravoslavno. Celokupno primorje i stotinama kilometara u zaleđu preovladavali su katolici. U srednjovekovnoj Evropi postojala je hijerarhija država. Kada jedan narod prihvati hrišćanstvo postaje i deo hrišćanskog sveta.“ (Večernje Novosti, 12. mart 2017.)
Uostalom, za dobijanje Krune i uzdizanje Srbije u rang Kraljevine se zalagao i sam Sveti Sava, brat Stefana Prvovenčanog i naš veliki prosvetitelj, o čemu piše Domentijan u svom „Žitiju Svetog Save“: „Arhiepiskop Sava je poslao episkopa Metodija u Rim kod pape sa molbom da mu pošalje blagoslov od svetih apostola i od samoga blagoslovenu krunu, da kruniše svoga brata na kraljevstvo po prvom otačastvu kraljevstva njihova.“
Ovaj jubilej je veoma značajan i zbog jedne činjenice – Srbiju je u rang priznatih evropskih država uzdigla Kruna! Taj uspeh nije doneo neki političar, nego Kralj! I sve dok smo na čelu naše države imali Krunu mi smo i napredovali! U teškim vremenima ona nam je bila štit, a u periodima napretka putokaz i vodilja! Istorija nam šalje pouke, mi samo trebamo da naučimo kako da ih tumačimo i iskoristimo za naše dobro.
Ta kruna Nemanjića nam se i danas nalazi u državnom grbu, na njoj su udareni temelji na kojima naša država i dalje stoji! Ovaj jubilej nas obavezuje i podseća ko smo bili i šta možemo da budemo ako se opet saberemo pod Krunom našeg Kralja! Naslednici našeg trona su tu, u zemlji, potrebno je samo da im se vrati Kruna koja im pripada! Upravo tu je i veza sa ovim osmovekovnim jubilejem – članovi Kraljevske porodice Karađorđević vode poreklo od Nemanjića, do spajanja dve dinastije je došlo udajom Kraljice Marije za Kralja Aleksandra Prvog, pošto je Kraljica Majka bila potomak Jelisavete, ćerke Kralja Stefana Dragutina, a samim tim i Kralja Stefana Prvovenčanog. Uskoro nas čeka i Kraljevsko venčanje Nj.K.V. Princa Filipa, prvo koje će se održati u Beogradu nakon 95 godina! Naša Kraljevska dinastija ima budućnost, vreme je da je i Srbija dobije povratkom monarhije!
800. godišnjica krunisanja Kralja Stefana Prvovenčanog je od izuzetnog značaja za Srbiju i srpski narod i ne sme biti zaboravljena! Ona govori o našem istorijskom nasleđu, ali i o kontinuitetu našeg postojanja, jer bez nje ne bi bilo ni naše današnje države! A država i narod koji zaborave svoju prošlost, svoje korene, nemaju ni budućnost!
Autor teksta – Uroš Parezanović, predsednik Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija
